Ibro Ibrahimović: Kosmet na raskršću

Njegov tekst prenosimo u celosti:

Po­li­tič­ka di­na­mi­ka na Ko­so­vu ja­sno po­ka­zu­je da kvan­ti­tet gla­so­va ne ga­ran­tu­je kva­li­tet upra­vlja­nja. Na­kon ne­u­spe­lih fe­bru­ar­skih iz­bo­ra, gde je blo­ka­da in­sti­tu­ci­ja pa­ra­li­zo­va­la vlast, po­sta­vlja se pi­ta­nje da li će se isto­ri­ja po­no­vi­ti. Me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca – EU i SAD – sprem­na je da po­sre­du­je u po­sti­zbor­nim pre­go­vo­ri­ma, ali nji­ho­va ulo­ga ne­će bi­ti u pred­iz­bor­noj kam­pa­nji, već u sta­bi­li­za­ci­ji i for­mi­ra­nju vla­de ko­ja mo­že spro­ve­sti re­for­me i obez­be­di­ti eko­nom­ski raz­voj. De­li­mič­ne sank­ci­je EU su na­ja­vlje­ne za uki­da­nje, ali nji­ho­va kon­kret­na im­ple­men­ta­ci­ja za­vi­si od no­ve vla­de i po­li­ti­ke pre­ma nor­ma­li­za­ci­ji od­no­sa sa Sr­bi­jom.

Eko­nom­ska i de­mo­graf­ska si­tu­a­ci­ja osta­ju ključ­ni iza­zo­vi. Upr­kos re­la­tiv­nom ra­stu BDP-a u re­gi­o­nal­nom kon­tek­stu, vi­so­ka ne­za­po­sle­nost mla­dih, ne­raz­vi­je­na in­fra­struk­tu­ra, ener­get­ska za­vi­snost i ni­ska pro­duk­tiv­nost ote­ža­va­ju per­spek­ti­vu mla­dih ge­ne­ra­ci­ja. Ko­so­vo be­le­ži trend mi­gra­ci­je rad­no­spo­sob­nog sta­nov­ni­štva, što sma­nju­je ka­pa­ci­tet tr­ži­šta ra­da i do­dat­no op­te­re­ću­je jav­ne fi­nan­si­je. De­mo­graf­ski po­da­ci uka­zu­ju na sma­nje­nje rad­no­spo­sob­nog sta­nov­ni­štva i rast uče­šća sta­ri­jih gra­đa­na, što ote­ža­va du­go­roč­nu odr­ži­vost so­ci­jal­nih si­ste­ma.

Bez­bed­no­sna si­tu­a­ci­ja do­dat­no kom­pli­ku­je po­sti­zbor­nu sli­ku. Ko­sov­ske bez­bed­no­sne sna­ge (KBS) pro­la­ze kroz pro­ces pre­o­bli­ko­va­nja u pro­fe­si­o­nal­nu voj­nu for­ma­ci­ju s am­bi­ci­ja­ma ja­ča­nja voj­ne in­du­stri­je i re­gi­o­nal­ne sa­rad­nje. Pla­ni­ra­na i po­sto­je­ća sa­rad­nja s Al­ba­ni­jom i Hr­vat­skom, kao i sa­ve­zi sa struk­tu­ra­ma NA­TO-a, otva­ra­ju pi­ta­nje bu­du­će re­gi­o­nal­ne rav­no­te­že i po­ten­ci­jal­nog bez­bed­no­snog ri­zi­ka za Sr­bi­ju. Ko­so­vo, s ja­ča­njem voj­nog ka­pa­ci­te­ta i pre­o­bli­ko­va­njem KBS-a, u kom­bi­na­ci­ji s even­tu­al­nim uni­la­te­ral­nim po­te­zi­ma Pri­šti­ne, pred­sta­vlja fak­tor ko­ji će du­go­roč­no zah­te­va­ti pa­žnju Be­o­gra­da, na­ro­či­to u kon­tek­stu im­ple­men­ta­ci­je spo­ra­zu­ma o mi­gra­ci­ja­ma, sme­šta­ju i in­te­gra­ci­ji iz­be­gli­ca.

Po­ve­za­nost par­la­men­tar­nog i pred­sed­nič­kog ci­klu­sa do­dat­no kom­pli­ku­je po­li­tič­ku sli­ku. Pred­sed­nič­ki iz­bo­ri 2026. in­di­rekt­no za­vi­se od po­sti­zbor­nih pre­go­vo­ra, jer kan­di­da­ti mo­ra­ju da po­ka­žu spo­sob­nost pre­va­zi­la­že­nja et­nič­kih po­de­la i re­gi­o­nal­ne frag­men­ta­ci­je. Nor­ma­li­za­ci­ja od­no­sa sa Sr­bi­jom i im­ple­men­ta­ci­ja do­go­vo­ra oko za­jed­nič­kih pi­ta­nja – od ener­ge­ti­ke do slo­bo­de kre­ta­nja – osta­ju ključ­ni uslov za evrop­sku per­spek­ti­vu Ko­so­va, ali i za unu­tra­šnju sta­bil­nost.

Po­sti­zbor­ne pro­ce­ne uka­zu­ju na sle­de­ći ras­po­red sna­ga: Sa­mo­o­pre­de­lje­nje 40–45 od­sto, DPK 25–28 od­sto, LDK 12–15 od­sto, AAK i NI­SMA na ivi­ci cen­zu­sa od pet od­sto, s mo­guć­no­šću pre­li­va­nja gla­so­va stra­na­ka ko­je ne­će pro­ći cen­zus ve­ćim par­ti­ja­ma. For­mi­ra­nje vla­de ne­će za­vi­si­ti sa­mo od pro­cen­ta osvo­je­nih gla­so­va, već od sprem­no­sti stra­na­ka da se do­go­vo­re oko re­for­mi, eko­nom­ske po­li­ti­ke i pi­ta­nja nor­ma­li­za­ci­je od­no­sa sa Sr­bi­jom.

Po­seb­no je va­žno da Srp­ska li­sta osvo­ji svih 10 po­sla­ni­ka, jer po usta­vu tzv. Ko­so­va po­sto­ji ga­ran­to­va­na po­zi­ci­ja u vla­di za srp­skog pred­stav­ni­ka. Ključ­nu ulo­gu u oču­va­nju sta­bil­no­sti i za­šti­te Sr­ba igra­će Srp­ska li­sta i ma­njin­ske za­jed­ni­ce. Nji­ho­vo ak­tiv­no uče­šće ga­ran­tu­je da se eko­nom­ska, so­ci­jal­na i bez­bed­no­sna pi­ta­nja za­jed­ni­ca ne mo­gu za­ne­ma­ri­ti i da se bu­du­ća vla­da ne­će for­mi­ra­ti is­klju­či­vo na osno­vu et­nič­kih ili stra­nač­kih in­te­re­sa. Ulo­ga Srp­ske li­ste i ma­njin­skih za­jed­ni­ca u po­sti­zbor­nim pre­go­vo­ri­ma ni­je sa­mo pi­ta­nje po­li­tič­kog uti­ca­ja – ona je be­dem sta­bil­no­sti i za­šti­te srp­skog iden­ti­te­ta, imo­vi­ne i pra­va u in­sti­tu­ci­ja­ma, od če­ga za­vi­si i du­go­roč­na bez­bed­nost Sr­bi­je u re­gi­o­nu.

Ko­so­vo i Me­to­hi­ja na­la­ze se na ras­kr­šću: no­va vla­da kroz kom­pro­mis, eko­nom­ske re­for­me, in­sti­tu­ci­o­nal­nu za­šti­tu ma­nji­na i re­gi­o­nal­nu sa­rad­nju mo­že obez­be­di­ti sta­bil­nost i per­spek­ti­vu. U su­prot­nom, po­li­tič­ka frag­men­ta­ci­ja do­dat­no pro­du­blju­je jaz iz­me­đu po­ten­ci­ja­la i stvar­nih re­zul­ta­ta. Ak­tiv­no uče­šće i in­sti­tu­ci­o­nal­na pri­sut­nost Sr­ba osta­ju je­di­ni be­dem pro­tiv ne­stan­ka i mar­gi­na­li­za­ci­je, a oču­va­nje Srp­ske li­ste i ma­njin­skih ko­a­li­ci­ja ga­rant je da lju­di, imo­vi­na i kul­tur­na ba­šti­na osta­nu za­šti­će­ni.

Ko­so­vo i Me­to­hi­ja su deo srp­skog iden­ti­te­ta i po­li­ti­ke. Bu­duć­nost re­gi­o­na za­vi­si­će od spo­sob­no­sti po­li­tič­kog si­ste­ma da od­go­vo­ri na eko­nom­ske, de­mo­graf­ske i bez­bed­no­sne iza­zo­ve, ali i od od­go­vor­nog vo­đe­nja po­sti­zbor­nih pre­go­vo­ra ko­ji ču­va­ju mir, sta­bil­nost i srp­sku pri­sut­nost u in­sti­tu­ci­ja­ma. Pi­ta­nja re­gi­o­nal­ne bez­bed­no­sti, na­o­ru­ža­va­nja i mi­gra­ci­ja po­ka­zu­ju da bi­lo ka­kva sla­bost u ko­or­di­na­ci­ji mo­že stvo­ri­ti ne­po­sred­ne ri­zi­ke po Sr­bi­ju i de­sta­bi­li­zo­va­ti ceo ju­go­i­stoč­ni Bal­kan.