Kosovo ulazi u još jedan izborni ciklus – duboko podeljeno i politički blokirano. Od parlamentarnih izbora 9. februara 2025. godine nije formirana vlada. Politička scena u Prištini nalazi se već skoro godinu dana u institucionalnom ćorsokaku. Vanredni izbori zakazani su za 28. decembar – datum koji otvara niz pitanja o njihovoj stvarnoj nameri, legitimitetu i posledicama.
Aljbin Kurti taj datum nije izabrao slučajno. Kraj decembra je period kada mnogi građani Kosova koji žive u inostranstvu – posebno u Švajcarskoj – tradicionalno tokom praznika putuju nazad u svoj zavičaj. Time dijaspora potencijalno dobija odlučujuću ulogu u formiranju nove vlade.
Na poslednjim izborima više od 10.000 birača iz Švajcarske putovalo je na Kosovo da bi glasalo. Ovoga puta, zbog termina u vreme praznika, očekuje se znatno veća izlaznost. Samo u Švajcarskoj živi oko 300.000 Albanaca kosovarskog porekla, a pokret Vetëvendosje i njegov socijalističko-nacionalistički lider Aljbin Kurti već godinama uživaju snažnu podršku u toj zajednici.
Da mobilizacija dijaspore nije spontana pojava pokazuje i Kurtijev nedavni boravak u Švajcarskoj. Dana 13. decembra, svega dve nedelje pre izbora, Kurti je nastupio u Cirihu, gde je – kako se vidi iz snimaka koje je sam objavio na društvenim mrežama – dočekan ovacijama. Savezno ministarstvo spoljnih poslova (EDA) saopštilo je da nisu bili planirani sastanci sa zvaničnim predstavnicima Švajcarske Konfederacije, čime je jasno da je ovaj nastup očigledno bio deo predizborne kampanje usmerene na dijasporu. Time se ponovo zamagljuje granica između unutrašnjeg političkog sukoba na Kosovu i neutralne zemlje domaćina – Švajcarske.
Politizacija kosovske dijaspore u Švajcarskoj nije novo pitanje. Vetëvendosje već godinama ima razgranate strukture među Albancima sa Kosova. Stranka redovno organizuje političke skupove, na kojima ponekad učestvuju i švajcarski političari ideološki bliskih partija. Najupadljiviji primer datira iz januara 2023. godine, kada je Kurti, u prisustvu bivše švajcarske ministarke spoljnih poslova Mišlin Kalmi-Rej, javno izrazio podršku švajcarskim socijaldemokratama.
Ovaj događaj otvorio je pitanje gde se završava sloboda političkog izražavanja, a gde počinje nedozvoljeni uticaj stranih lidera na unutrašnju politiku. Nije slučajno što je poslanik SVP-a u Nacionalnom savetu, Lukas Rajman, u junu 2025. predložio zabranu javnih političkih nastupa stranih vrhunskih političara na tlu Švajcarske – uz obrazloženje da je potrebno zaštititi suverenitet i demokratski poredak.
Dok se jedna politička strana oslanja na stotine hiljada glasova iz dijaspore, srpska zajednica na Kosovu nalazi se u potpuno drugačijem, gotovo bezizlaznom položaju. Centralna izborna komisija pokušala je da zabrani učešće Srpskoj listi na predstojećim izborima, što bi u praksi značilo potpunu političku eliminaciju Srba iz institucionalnog života. Tek nakon snažnih reakcija ambasada Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke u Prištini, Izborno žalbeno i apelaciono veće usvojilo je žalbu Srpske liste i poništilo odluku izborne komisije. Švajcarski Savezni savet i dalje ćuti pred redovnim kršenjima prava Srba i drugih manjina na Kosovu.
Paralelno sa institucionalnim pritiscima, bezbednosna situacija za Srbe na Kosovu nastavlja da se pogoršava. Napadi se ne ograničavaju na političku sferu, već sve češće pogađaju duhovno i kulturno nasleđe. Zabeležene su brojne provale u crkve Srpske pravoslavne crkve. U maju 2024. prijavljen je slučaj vandalizma u crkvi u selu kod Peći, gde su nepoznata lica ostavila grafite poput „Allahu akbar” i „Samo muslimani ovde”, uz poruke da ne žele crkve, već džamije.
Još jedna linija napada jeste izmišljanje takozvane „Pravoslavne crkve Kosova” kao instrumenta za prisvajanje hrišćanskih sakralnih objekata. Najnoviji incident dogodio se nedavno, kada je nasilno obijen katanac na crkvi Svetog Arhangela Mihaila iz 14. veka u Rakitnici kod Podujeva, sa ciljem njenog prisvajanja. Prema izveštajima organizacija za ljudska prava, ovakvi slučajevi deo su šireg obrasca u kojem su srpske crkve i manastiri izloženi provalama, skrnavljenjima, krađama, paljevinama i pokušajima prisvajanja, dok institucionalne reakcije uglavnom izostaju.
Posledice su vidljive: nesigurnost, strah i institucionalna izolacija ubrzavaju iseljavanje Srba. Prema demografskim procenama i navodima lokalnih zajednica, srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji smanjilo se od dolaska Aljbina Kurtija na vlast za oko 20 odsto – nalaz koji se vremenski poklapa sa porastom nasilja i pritisaka.
Sve to bi, zapravo, moralo da probudi domaću javnost. Švajcarska nije samo zemlja sa velikom kosovskom dijasporom i značajnom srpskom zajednicom – prema procenama ovde živi oko 120.000 Srba – već je i direktno prisutna na terenu kroz kontingent Swisscoy u okviru misije Kfor. Stabilnost Kosova, legitimitet izbora i položaj manjina nisu apstraktna „balkanska pitanja”, već teme koje neposredno dotiču i švajcarske interese.
Izbori zakazani za 28. decembar zato prevazilaze okvire regularne smene vlasti. Mogu li izbori biti legitimni ako se jednoj zajednici osporava političko učešće, dok se istovremeno odvija masovna mobilizacija dijaspore uz mešanje u unutrašnju politiku Švajcarske? Koliko je demokratsko glasanje u klimi straha, napada i demografskog pritiska?
Kosovo se nalazi na raskršću. Ovi izbori neće biti samo test za Aljbina Kurtija, već i za samu ideju multietničkog društva. A za Švajcarsku, iz koje će desetine hiljada ljudi doputovati da odlučuju o vlasti u strateški važnom regionu, ovo nije samo priča o Balkanu – već i o granicama političkog uticaja, odgovornosti i neutralnosti.
Dana 28. decembra Kosovo će birati novu vladu. Istovremeno, tamo se odlučuje o još temeljnijim pitanjima: ko ima pravo da glasa, ko ima pravo da ostane – i ko uopšte ima pravo da postoji?
Autor: Pink.rs
