Kao predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu obratio sam se danas Vrhovnom javnom tužiocu Zagorki Dolovac sa zahtevom da Odboru dostavi podatke koji se nisu nalazili u izveštajima Vrhovnog javnog tužilaštva za godine od 2020. godine do 2025. godine koje je Odbor nije prihvatio. Podaci koje sam tražio siguran sam mogu da doprinesu kvalitetnijoj raspravi o radu javnog tužilaštva koja nas čeka na sednici Narodne skupštine, istakao je u saopštenju Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Skupštine Srbije i narodni poslanik SNS dr Uglješa Mrdić.
Saopštenje prenosimo u celosti:
Tražio sam da mi se dostave analize razloga za obustave postupaka koje su pokrenula javna tužilaštva, analiza ukinutih optužnica od strane tužilaštava, analiza neuspelih optuženja pred sudovima odnosno oslobađajućih presuda posebno za optužnice koje je podiglo Javno tužilaštvo za oranizovani kriminal, analiza uzroka dugotrajnih istraga kao što je istraga ubistva advokata Miše Ognjanovića koja traje sedam godina a za koje se ne zna kod kog tužilaštva se nalazi predmet i analiza troškova koje je Republika Srbija morala da isplati usled neuspeha u postupcima. Ovaj predmet je poseban dokaz javašluka koji vlada u javnotužilačkoj organizaciji jer je javna tajna da je u fioci Mladena Nenadića ne postoji nijedan papir o tome kako je tamo dospeo osim što mu je predat u ruke od strane Zagorke Dolovac. Jasno je da je namera Dolovac i Nenadića da predmet ubistva Ognjanovića zastari i da se tako aboliraju ubice. To im nije prvi put da čine jer oni misle da su gospodari života i smrti u Srbiji pa odlučuju koga će da uhapse, kome će da unište karijeru ili firmu, koga će da šikaniraju a sve za račun interesa stranih centara moći kojima podnose račune. Nedostavljanjem ovih podataka Narodnoj skupštini Vrhovno javno tužilaštvo postupilo je suprotno obavezama iz zakona i Akcionog plana za Poglavlje 23 u našim pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji i time je ugrozilo evropski put zemlje. Ovo je posebno ozbiljan nedostatak, jer su navedene oblasti prioriteti Republike Srbije jasno definisne javnim politikama, većim brojem strategija a i značajne su za EU integracije. Ne ispunjavanje jasno postavljenih prioriteta Republike Srbije ali i gubitak sredstava iz EU fondova za čije povljačenje je uslov dostizanje postavljenih ciljeva u Poglavlju 23 a to je sve posledica lošeg rada Vrhovnog javnog tužioca. Posebno je važno da se utvrdi koliko je novca iz budžeta naša zemlja isplatila onima koje su javna tužilaštva, pre svega JTOK, optuživali bez ikakvih dokaza što su sudovi kasnije potvrdili. Prema članu 58. Zakona o javnom tužilaštvu za štetu koju nosilac javnotužilačke funkcije prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija pa je jasno zašto je u Izveštaju Vrhovnog javnog tužioca ovaj podatak sakriven. Javnosti je poznato da je iz budžeta Republike Srbije isplaćeno preko 150 miliona evra odštete licima koje je JTOK bez dokaza gonio samo u četiri velika predmeta a izgubili su desetak procesa. Kao predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu tražiću od Ministarstva pravde objašnjenje zbog čega se i dalje istrajava na tome da javni tužioci angažovani u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal (JTOK) imaju nekoliko puta veće plate od ostalih javnih tužilaca u zemlji? Rezultati rada JTOK koji se ogledaju u izgubljenim procesima i odštetama koje prelaze 150 miliona evra, njihove astronomske plate kao i budžet za narednu godinu od 4,3 miliona evra koliko su dobili ne opravdavaju luksuz u kome rade i povlašćeni položaj koji imaju.
Autor: D.Bošković
