VUČIĆ ZA NEMAČKI 'VELTVOHE': Nadamo se da ćemo prevazići sve teškoće i održati stabilnost, mir i spokoj u zemlji i regionu

Intervju prenosimo u celosti.

U srcu Beograda nalazi se kancelarijski kompleks predsednika Srbije, deo nekadašnje kraljevske rezidencije. Nasuprot tome se uzdiže zgrada parlamenta sa impresivnom bibliotekom. Na ulazu, državni pokloni i suveniri uglednih gostiju izloženi su u staklenim vitrinama poput artefakata. To je palata, ali bez ikakve pompe ili kraljevskih ukrasa. U nekim sobama, drvene lamperije boje oraha iz komunističke Titove ere i dalje vise. Moćni bronzani dvoglavi orao prenosi naznaku nekadašnje carske veličine. Srbija – balkanska Rusija, mlađi brat svog moćnog suseda na istoku?

Pre svega, Srbija je dugo služila za bičevanje u međunarodnoj politici; zapravo, gotovo se oseća kao da je, posle Orbanove Mađarske, postala jedna od omiljenih meta neprijateljstva Evropske unije. Svakako se kaže da su Srbi skloni osetljivosti kada je u pitanju nacionalna čast. Ali mogu da razumem da su Srbi uvređeni stalnim predavanjima i kritikama iz Brisela. Od jugoslovenskih ratova, u kojima se raspala multietnička država koju je Tito nasilno držao na okupu, Srbi su nosili stigmu da su glavni krivac, zapravo, jedini krivac. Ova jednostrana i stoga nepravedna mrlja i dalje ih drži, dodatno zamagljena novijim optužbama.

Bombardovane ruševine i politička lava

Što nas dovodi do pravog razloga mog putovanja. Sastajem se, sada već četvrti put, sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, jednim od najzanimljivijih preživelih u evropskoj politici. Njegova karijera je počela pod srpskim liderom Slobodanom Miloševićem, ali uspon bivšeg novinara, pisca govora, ministra informisanja i advokata došao je kasnije, nakon srpskog poraza i NATO bombardovanja prestonice 1999. godine, kojim je prekršeno međunarodno pravo, a koje i dalje obeležava srušeni spomenik bivšeg Ministarstva odbrane. Vučić je bio premijer od 2014. do 2017. godine, a predsednik je Republike Srbije od 2017. godine.

U neprestano uzburkanoj lavi Balkana, ovaj 55-godišnji politički veteran ističe se kao stoik među usijanim glavama. Govori provokativno tiho i sporo, barem kada sedi sa stranim gostima. Fasciniran sam ovim predavačem, šefom države, koji je u našim medijima opisan kao zlokobni autokrata i antidemokrata, iako su najpopularnije novine u Srbiji i dalje tabloid Blic, kritički nastrojen prema Vučiću , koji kontroliše švajcarska izdavačka kuća Ringije . Ne mogu a da ne osetim izvesno divljenje prema ovom promišljenom, netipičnom predsedniku jer, po mom mišljenju, izgleda da se snalazi u posebno izazovnoj sadašnjosti za svoju zemlju sa izuzetnom smirenošću.

Šetnja po ivici između Moskve i Brisela

Za Srbiju, dugogodišnjeg saveznika Rusije, rat u Ukrajini je posebno težak. Vučić pokušava da balansira između i preko linija fronta, izbegavajući preterano antagonizovanje Rusije i EU. Srbija odbacuje sankcije EU protiv Putina, ali nezvanično isporučuje oružje Zelenskom. Stoga je nepravedno svrstavati srpskog predsednika u ruski tabor, ali ljudi u Briselu i mnogi mediji to ipak čine. Takođe kritikuju Vučića zbog njegovih simpatija prema Kini, zaboravljajući, međutim, da su evropski državnici kalibra Helmuta Kola već pre 25 godina pozivali na partnerstvo sa Kinom kao ekonomsku nužnost.

Predsednika srećemo u veoma intenzivnom trenutku za njega. Dan ranije, desetine hiljada ljudi je ponovo demonstriralo na ulicama. Prošla je godina dana otkako se u Novom Sadu srušila novoizgrađena nadstrešnica železničke stanice, pri čemu je poginulo nekoliko ljudi. Mnogi Srbi krive vladu, videći je kao oličenje korupcije i fatalnog neuspeha. Štaviše, Vučić se bori sa pooštrenim režimom sankcija SAD. Gasna i naftna industrija zemlje je manje-više u potpunosti pod ruskom kontrolom. Pa ipak, političar deluje ravnodušno i prijateljski kao i uvek kada uđe u prostoriju, a snimatelj ga poveže sa kamermanom za intervju.

Veltvohe: Gospodine predsedniče, uvek mi je zadovoljstvo i čast da Vas upoznam. Kako se snalazite u ovim burnim vremenima, kako na međunarodnom tako i na nacionalnom nivou?

Aleksandar Vučić: Unutrašnje stvari mi idu veoma dobro. Spolja je teže i komplikovanije. Ali se nadamo da ćemo prevazići sve teškoće i održati stabilnost, mir i spokoj u zemlji i regionu.

Veltvohe: Svaki put kada vas sretnem, delujete još stoičnije nego ranije. Da li je to pravi Aleksandar Vučić ili je to vaš lični oklop – oklopljena smirenost kao samoterapija u vremenima nemira?

Vučić: To je nesumnjivo deo mog odbrambenog mehanizma. U vremenima krize sam mirniji nego u normalnim vremenima jer morate biti još oprezniji, paziti na svaku reč. Ali naravno, ja sam i normalna osoba sa osećanjima kao i svi ostali. Grešim svaki dan i često sam morao da se izvinjavam. Danas nemam razloga za zabrinutost, osim situacije u sankcionisanoj srpskoj naftnoj industriji i nekoliko spoljnih faktora koji bi mogli da pokrenu nervozu. Sve ostalo je van naše kontrole.

Veltvohe: Kada smo prvi put razgovarali, živeli smo u ludom svetu. Situacija u Ukrajini je delovala izuzetno opasno, a tenzije između velikih sila su rasle. Kako vidite međunarodnu scenu danas? Da li se nivo opšteg ludila smanjuje?

Vučić: Situacija je veoma nepredvidiva i nestabilna. Odnosi između velikih sila su ključna tačka spora. Niko ne zna kako će se završiti sukob u Ukrajini. Ukrajinci se suočavaju sa ogromnim teškoćama; njihova situacija se pogoršala. Evropa se masovno naoružava, ali nije jasno da li je to u pripremi za dugotrajan sukob ili samo radi odvraćanja. Ruske namere su takođe nejasne: Da li žele da osvoje više teritorije, a zatim pregovaraju, ili ciljaju na konačno rešenje? Ponašanje američke vlade se menja svake nedelje. Moja procena je da će Rusi pokušati da obezbede područje oko Hersona i prošire ofanzivu prema Kostjantinovki. Nakon toga, mogli bi da zahtevaju pregovore.

Veltvohe: Koja je odlučujuća prepreka miru? Mnogi su očekivali napredak nakon sastanka predsednika Trampa sa Putinom na Aljasci – ali se onda raspoloženje promenilo. Šta sprečava mir između SAD i Rusije?

Vučić: Ključni problem je što se Rusi i Amerikanci slažu oko mnogih tačaka. Već je postojao preliminarni dogovor o skoro svemu. Tramp je pozvao Putina na Aljasku, i sastanak je prošao dobro. Tramp je očekivao pohvale za dovođenje obe strane za pregovarački sto. Umesto toga, dogodilo se suprotno: liberalni mediji i evropski političari pokrenuli su masovni napad na njega. Nisu mogli da prihvate da je Tramp omogućio prekid vatre, a kamoli mir. Samit na Aljasci bio je tračak nade – onaj koji je uništen u roku od nekoliko dana koordinisanom kampanjom protiv Trampa. Igrali su na njegovu sujetu, tvrdeći da ga je Putin ponizio. Tramp je želeo da to opovrgne. Ovome se dodaju i stvarne prepreke: Putinu su potrebne osvojene teritorije da bi se dopao svojoj publici; Zelenski ne može da napravi teritorijalne ustupke bez kršenja Povelje UN. Trampova jedina šansa bio je bolan kompromis koji ostavlja obe strane nezadovoljnim. Rusija pobeđuje vojno, ali je ekonomski oslabljena; Ukrajini je potrebna američka pomoć da bi preživela. Obe strane moraju biti podjednako nezadovoljne da bi mir bio moguć. To se nije dogodilo. Stoga nisam toliko optimističan kao što sam bio posle Aljaske.

Veltvohe: Da li EU sabotira mir u Ukrajini?

Vučić: Dozvolite mi da indirektno odgovorim na pitanje. Evropa uživa najviši životni standard na svetu – ali nije spremna da prihvati očigledne promene. Kao i u Zapadnom rimskom carstvu, mnogi ignorišu šta se dešava oko njih. Pre tri i po godine, kada je sukob počeo, mnoge države EU nisu razumele da se svet promenio – baš kao što smo mi Srbi potcenili ponovno ujedinjenje Nemačke. Oni koji ignorišu stvarnost plaćaju cenu. Evropa je 100% nerealna i pristrasna. Ukrajina ne može vojno pobediti, uprkos svom hrabrom otporu. To je bilo jasno od početka – baš kao što je uvek bilo jasno da se Srbija nikada neće suprotstaviti NATO-u. Ali evropski političari odbijaju da prihvate svoje greške. Trebalo je da provedu tri godine razgovarajući sa Moskvom: okončanje rata i nuđenje Rusiji izlaza, kao deo međunarodne zajednice. Umesto toga, zatvorili su sva vrata. Sada je Evropa izgubila zamah. SAD, Rusija i Ukrajina pregovaraju – bez evropskih lidera. Mi, 500 miliona Evropljana, više ne donosimo nikakve odluke. Mir sada mora biti bolan za sve strane: zajedničko nezadovoljstvo kao istinski kompromis. Ali Evropljani se ne konsultuju. Posledice po ekonomiju su dramatične: cene sirovina, gasa i nafte vrtoglavo rastu. Dugoročno gledano, Rusija će težiti većem sporazumu sa SAD – opet bez Evrope.

Veltvohe: Mnogi evropski političari ne bi se složili sa vama i rekli bi da je Rusija oslabljena sankcijama, da ne može da nastavi ovaj rat unedogled i da Putin mora i može biti doveden na kolena. Koliko je to realno?

Vučić: Da li Ukrajina može da pobedi Rusiju? Nerealno. NATO? Još jedno pitanje – ali samo sa stotinama hiljada mrtvih iz zemalja NATO-a. Niko nije spreman za to. Žele da koriste Ukrajince kao pešadiju, umesto svojih vojnika. Ruska ekonomija se pogoršava, nema sumnje. Ali to nije dovoljno za vojni poraz. Poljski premijer Donald Tusk je nedavno rekao: Rusi preživljavaju pod najtežim uslovima i spremni su za borbu. Da li su i Evropljani? Ne mislim tako.

Veltvohe: Može li Evropa ekonomski opstati bez suštinskih odnosa sa Rusijom?

Vučić: Nadam se boljem partnerstvu – zasnovanom na marljivosti, posvećenosti i razumu Evropljana, kao što se vidi u protestantskim i katoličkim regionima Austrije, Bavarske, Švajcarske i severne Italije. Evropa mora da deluje racionalno: prekid vatre što je pre moguće, a zatim diplomatija. Kina će postati svetska supersila broj jedan ili dva – saradnja je neophodna. Veliki sam obožavalac Kine. Kinezi su disciplinovani, ambiciozni i nenadmašni u svom napretku. Evropi je potrebna Rusija zbog njenih resursa – ne kao neprijatelj, već kao konkurent Kini. Preduzimanje akcija protiv Kine, Rusije i drugih zbog „ljudskih prava“ je ludost. Svet se promenio – brže nego što smo mislili.

Veltvohe: Šta mislite o Nemačkoj, zaustavljenom ekonomskom motoru Evrope?

Vučić: Veoma sam zabrinut. Nemačka je srce Evrope, njena ekonomska sila. Francuska možda takođe retorički teži znatnim visinama, ali prosperitet potiče iz Nemačke. Ne želim ni da zamislim šta će se desiti ako nemački političari ne uspeju da reše njene ekonomske probleme. Niko ne može biti zainteresovan, a kamoli da se raduje, lošim rezultatima Nemačke. Ako Nemačka kija, svi se razboljevaju.

Veltvohe: Šta vas čini optimističnim da će Evropa ipak uspeti da preokrene stvari? Nedavno je objavljen uznemirujuće veliki broj knjiga koje govore o konačnom padu.

Vučić: Verujem da će se pojaviti lider koji će reći: „Napravili smo greške. Sada ćemo profesionalno proceniti probleme i pronaći najbolji put napred.“ Verujem u to. U suprotnom, zaista smo na ivici katastrofe.

Veltvohe: Vi ste politički preživeli: skoro devet godina ste bili predsednik, a pre toga premijer. Šta je najvažnija stvar koju ste naučili o životu, politici i sebi?

Vučić: Prvo: Morate se držati svojih ideja i uverenja, svoje politike. U suprotnom, niko ste. Znam političare koji gledaju ankete i društvene mreže. To je njihov pad. Ako postanete rob društvenih mreža, izgubljeni ste. Samo oni koji stoje na čvrstim principima ne posustaju pred nedaćama. Drugo: Raditi vredno, svaki dan, sa odlučnošću. Treće: Jaka organizacija sa ljudima koji se bore za izabrani program. Rezultati se računaju - ono što ste postigli i ono što isporučite.

Veltvohe: Moć kvari, kako kaže izreka. Što duže šef države ostaje na vlasti, to mu se više poslušnika dodvorava. Filtrirane informacije zamagljuju pogled na stvarnost. Vaši protivnici vas optužuju da upravljate zemljom sa politički lojalnom klijentelom, često nesposobnim sledbenicima. Šta kažete na to, ili drugačije rečeno: Kako sprečavate neizbežnu korupciju koja dolazi sa vlašću?

Vučić: Vežbam intenzivnu samokritiku. Pre dve godine sam se osećao iscrpljeno – migrantska kriza, poplave, konsolidacija budžeta. Naterao sam sebe da se promenim. Lično, nisam korumpiran: nemam bankovne račune van Srbije, nemam vile širom sveta – ljudi to znaju i poštuju me. Rešavam lokalne probleme najbolje što mogu. Najlakši napad je: svi su korumpirani. Ali ankete pokazuju sve veće odobravanje naših politika. Prikazuju nas kao neljude, širi se otrov kriminalizacije, naši uspesi se poriču. Smanjili smo državni dug sa 79 na 43 odsto, što je bolje od proseka EU.

Veltvohe: Ipak, desetine hiljada ljudi i dalje izlaze na ulice. Da li ste napravili greške?

Vučić: Da, mnogo. Pravite ih svaki dan. Ja učim iz svojih. To je bolno. Druga strana, međutim, pravi više grešaka jer ne priznaje svoje. Ja analiziram svoje da ih ne bih ponavljao.

Veltvohe: Nedavno vas je posetila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Da li ste morali da slušate neka predavanja? Hajde da okrenemo situaciju: Šta bi EU mogla da nauči od Srbije?

Vučić: Ne mnogo. Ili možda: slušajte. Razumem vaš stav o Rusiji – ali trebalo bi da razumete i naš. Ne poznajete region ništa bolje od mene. Razmišljajte strateški: Zapadni Balkan pripada EU. Bugarska nije bila ništa bolje 2007. nego što je Srbija danas. Tada su postojali strateški lideri. Danas se vode društvenim mrežama i armijama trolova. Svoju politiku zasnivam na idejama i izborima – ne na onlajn osećanjima. Želim Evropi mudrost da razgovara sa svima kako bi obezbedila još pedeset godina stabilnosti.

Veltvohe: Da li i dalje želite da se pridružite EU?

Vučić: Da, to je naš strateški put. Verujem u demokratiju u Evropi.

Veltvohe: Da zaključimo pozitivnu stvar: Šta vas je nedavno učinilo srećnim?

Vučić: Najnoviji izveštaj MMF-a: Srbija će imati najveću stopu rasta u Evropi između 2026. i 2030. godine – 4,0 do 4,4 procenta. To pokazuje da smo stvorili solidnu osnovu. Na međunarodnom nivou: Ako Tramp izvrši pritisak na sve strane – uključujući i Kinu – prekid vatre ili mir su mogući u roku od šest do dvanaest meseci. Posle skoro četiri godine rata, to bi bio napredak.

Veltvohe: Gospodine predsedniče, hvala Vam puno na ovom intervjuu.

Autor: D.Bošković