U emisiji "Jutro sa dušom" kod Jovane Jeemić na TV Pink, emitovana je ekskluzivna ispovest svedoka-saradnika poznatog pod nadimkom “Kasap”, bivšeg pripadnika specijalne jedinice OVK “Tigrovi”, koji je detaljno opisao zločine nad Srbima na Kosovu i Metohiji.
Njegovo svedočenje otkriva šokantne detalje o nasilnoj trgovini organima, brutalnim operacijama i prikrivanju tragova.
Prema njegovim rečima, Srbi su otimani, birani po zdravstvenim kriterijumima, i podvrgavani operacijama u improvizovanim prostorijama poput zloglasne Žute kuće. Srce je, kako tvrdi, vredelo 300.000 maraka, bubreg 60.000, a krv – posebno retka nulta negativna grupa – 10.000 maraka za pet litara. “Glavni su uzimali velike pare za to,” rekao je, dodajući da su zarobljenici prethodno prolazili detaljne preglede kako bi se utvrdilo da su zdravi.
U zločinima su, prema njegovim tvrdnjama, učestvovali visoki predstavnici OVK – Ramuš Haradinaj, Hašim Tači, Jakub Krasnići i Sabit Geci – koje je označio kao organizatore i “mozak operacije”. Šokantno je i to što je naveo da su pojedinci iz tadašnje srpske državne bezbednosti pomagali u realizaciji ovih zločina.
Svedok je opisao kako su tela nakon vađenja organa bila ušivana da ne bi ispadala creva, a zatim bi specijalna ekipa čistila prostorije. Tragovi krvi uklanjani su hemikalijom zvanom betolit – smeša praha i tečnosti koja se nanosila na zidove i podove radi prikrivanja.
Jedan od najstrašnijih delova svedočenja odnosi se na njegov prvi pokušaj vađenja srca dok je zatvorenik još bio živ. “Džigerica bela još je mrdala, a srce je kucalo,” rekao je, opisujući kako mu je doktor iz Peći objasnio tehniku sečenja i vađenja organa. “Nisam smeo da pitam gde je otišao frižider sa srcem,” dodao je.
Tela su, kako tvrdi, najverovatnije pokopavana kod jezera Eljšan, gde je osetio smrad mrtvih tela i video tragove u snegu. “Rekli su mi da je crkla krava, ali nisam poverovao,” rekao je, dodajući da veruje da je upravo zatvorenik kojem je izvadio srce završio tamo.
Na kraju, svedok je priznao da je sve to radio da bi preživeo i stekao poverenje u jedinici. “Sad to nikad ne bih uradio, pre bih da me ubiju,” rekao je, ističući da su mnogi vojnici OVK bili nesvesni šta se zapravo dešava sa zarobljenicima.
Ova ispovest baca novo svetlo na zločine koji su godinama potresali region, ali ostali bez pravde. Slučaj Žute kuće i Gnjilanske grupe i dalje izaziva duboku zabrinutost i zahteva međunarodnu reakciju.
Autor: Dalibor Stankov
