Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon izjavio je danas da je cilj direktnih učesnika protesta svrgavanje legalno izabranog predsednika države Aleksandra Vučića, navodeći da oni koji protestuju to više i ne kriju.
"Njihov način su neprijavljeni skupovi, medijsko targetiranje uz dehumanizaciju svih koji ne pristaju na nasilnu promenu vlasti, što vodi posledično do sukoba i društvenih podela. Ciljevi onih koji stoje iza njih i koji povlače konce, što je mnogo važnije, jesu skretanje Srbije sa sadašnjeg kursa razvoja, promena njene spoljne politike i pretvaranje u potpunu koloniju bez ikakvog suvereniteta u odlučivanju i delovanju", rekao je Gujon za današnje izdanje lista "Politika".
Istakao je da, iako je predsednik države nudio dijalog, druga strana ne želi da ga prihvati jer ne želi da do kompromisa dođe.
"Druga strana ne želi dijalog baš zbog toga što ne želi da dođe do kompromisa. Kada su razlike programske u okviru jednog zajedničkog vrednosnog i ideološkog sistema, onda su kompromisi mogući. U našem slučaju su podele lične - za Vučića ili protiv njega - i ideološke - levo liberalni zborovi protiv rodoljubivog naroda. Zato mislim da, nažalost, nema prostora za kompromise. Siguran sam da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić uspeti da nadvlada krizu i da ekstremne levoliberalne snage neće nadvladati Srbiju i rodoljube", naveo je Gujon.
Na pitanje da li može da napravi paralelu između protesta u Srbiju i u Francuskoj, Gujon je naveo da su u Francuskoj protesti redovni i konkretni, dok su u Srbiji retki i konfuzni.
On je dodao da su za vreme najgore krize za francuskog predsednika Emanuela Makrona, u vreme protesta "Žutih prsluka" 2018. godine, demonstranti tražili konkretne ustupke vlasti - povećanje minimalne plate, ukidanje povećanja poreza na gorivo, bolje penzije, demokratske reforme i slično, a da je u to vreme Makrona podržavalo 23 odsto građana a "Žute prsluke" čak 75 odsto, ali da ipak niko od demonstranata nije tražio Makronovu smenu.
"'Žuti prsluci' su pobedili, jer su na kraju dobili gotovo sve što su tražili i dan danas imaju konkretne koristi od te borbe. Navodim 'Žute prsluke' jer su svi u Srbiji čuli za njih, ali svake godine imate na desetine demonstracija sa jasnim porukama, transparentima, zahtevima i liderima. Prethodnih 13 godina nisam video nijedne takve demonstracije u Srbiji", istakao je Gujon.
Upitan da li Evropska unija računa na Srbiju ili je to samo igra Brisela, Gujon navodi da je EU heterogena i da Srbija ima pravih prijatelja kako u Briselu tako i među državama članicama.
Sa druge strane, kako kaže, pojedine članice EU ne računaju na Srbiju kao takvu, već traže njen prelazak sa tradicionalnog, konzervativnog i patriotskog društva na postmodernu državu.
"Jedino takva 'postSrbija', lišena korena i kolevke, za njih bi bila dovoljno dobra za prijem u članstvo. Biti istorijski, geografski i civilizacijski sastavni deo Evrope nije dovoljno, a nije, u stvari, čak ni uslov", ocenio je Gujon.
Ocenjuje da je ulazak u EU bezrezervno prihvatanje takozvanih evropskih vrednosti, ali da je problem u tome što te "vrednosti", kako ih oni sami definišu, nisu ukorenjene u našoj zajedničkoj evropskoj civilizaciji.
"One su isključivo ideološke prirode i vode ka odustajanju od porodičnih i hrišćanskih vrednosti, poništenju kulturnih i identitetskih veza, u našem slučaju čak i do negiranja geografske realnosti i istorije kroz zahtev da priznamo nezavisnost Kosova i Metohije", dodao je Gujon.
Na pitanje da li očekuje da će doći do ozbiljnih pregovora Beograda i Prištine, Gujon je naveo da ne očekuje jer, kako kaže, Priština ide na sve ili ništa i dobija faktičku podršku mnogih na Zapadu za takvo ponašanje.
"Mi smo u obavezi da pregovaramo sa njima zbog našeg evropskog puta, ali bez realnih mogućnosti da utičemo na tok dijaloga. Dok se na Zapadu ne bude promenio taj odnos prema separatistima u Prištini, pregovori se neće pomeriti sa mrtve tačke. Da su takve promene moguće govori nam nedavna odluka SAD da prekinu strateški dijalog sa privremenim institucijama u Prištini, što predstavlja ozbiljan politički udarac za Aljbina Kurtija", naveo je Gujon.
Kako kaže, na nama je da nastavimo da pomažemo narodu u enklavama i na severu pokrajine, da se borimo diplomatski i politički za bolje razumevanje srpskih stavova u svetu, i da nikada ne odustajemo od kosovskog zaveta koji čuva Srbe vekovima unazad.
Gujon je istakao da se srpski narod na Kosovu i Metohiji nalazi u najgorem položaju nakon pogroma iz 2004. godine, navodeći da je za to kriva jedino i isključivo politika Aljbina Kurtija.
"Da on predano radi da taj položaj bude još gori govore nam desetine projekata i mehanizama koje je pokrenuo, a čiji je jedini cilj da srpski narod nestane. Ovde pre svega mislim na proterivanje Srba koji rade u MUP-u u centralnoj Srbiji, montirane procese za navodne ratne zločine, izgradnju novih mostova preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici, kao i izgradnju kuća za Albance u srpskim sredinama kako bi se promenila etnička struktura opština", rekao je Gujon.
Prema njegovim rečima, vrhunac progona je pokušaj zabrane Srpskoj listi da učestvuje na predstojećim lokalnim izborima, što predstavlja jasan signal da srpski narod u južnoj pokrajini mora da se okupi oko ove političke opcije i podrži njene kandidate, jer samo njihova pobeda garantuje da će se srpski glas čuti, kako u samim pokrajinskim institucijama, tako i u međunarodnoj zajednici.
Govoreći o položaju Srba u Federaciji BiH, Gujon je rekao da statistika najbolje pokazuje kakav je odnos vlasti u federaciji prema srpskom narodu i njihovim pravima - broj Srba u 2013. godini iznosio je 56.550, a krajem 2022. godine 36.320.
"To je posledica diskriminacije i kršenja prava koja su u teoriji garantovana Ustavom Bosne i Hercegovine, a u praksi često nisu. To nam potvrđuje i nedavni slučaj skrnavljenja pravoslavnog groblja u Zenici, kada je uništeno više od 60 krstova i nadgrobnih spomenika. Kroz svoj dosadašnji rad zalagao sam se za poštovanje prava Srba u Federaciji BiH i apostrofirao prirodu tog problema", naveo je on.
Kada je reč o njegovom radu kao direktora Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, Gujon je naveo da je cilj Kancelarije da promoviše Srbiju i srpski narod u inostranstvu, ocenjujući taj zadatak kao izuzetno zahtevan.
"Nažalost, antisrpska propaganda je i dalje prisutna, a protiv nje moramo da se borimo ne samo istinom već i kreativnošću. Zato prilagođavamo svaki projekat mentalitetu ciljane publike u inostranstvu. Razvili smo, na primer, virtuelni muzej Srbije koji se posećuje kroz posebne VR naočare koje vas vode od Hrama Svetog Save do Beograda na vodi, od Kosova i Metohije do Nikole Tesle. Ovaj projekat je bio prvenstveno namenjen Aziji, a trenutno je pravi 'hit' na našem paviljonu u Osaki u Japanu, a uskoro ide na turneju u Kini", naveo je Gujon.
Istakao je da svaki projekat koji Kancelarija pravi mora da bude zanimljiv strancu koji će se tako povezivati sa nama.
"Zato tražimo uvek zajedničke tačke koje spajaju Srbiju sa ostatkom sveta. U tom kontekstu smo ovog leta otkrili na Malti spomenik Milunki Savić i srpskim kadetima koji su bili na francuskom brodu 'Le Polunesijen' koji je potonuo na obali Malte 1918. godine", ispričao je Gujon.
On se osvrnuo i na ubistvo američkog patriote Čarlija Kirka, navodeći da je Kirk bio borac za slobodu govora koji je zbog toga i ubijen, a da je duboko uznemirujuća činjenica da oni koji zastupaju nominalno umerene političke ideologije glavnog toka, koji tvrde da baštine vrednosti slobode mišljenja i izražavanja, odbijaju da održe minut ćutanja u čast Kirka.
Na pitanje da li ima utisak da ekstremna levica sve više uzima maha u Evropi, Gujon se saglasio, navodeći da se Evropa polarizuje i da tradicionalne stranke levog i desnog centra koje su vladale svugde, decenijama slabe velikom brzinom, a umesto njih jačaju ekstremna levica i rodoljubiva desnica.
"Ekstremna levica hoće da završi proces globalizacije kroz eliminisanje tradicionalnih naroda kojima bi da oduzimaju pravo na identitet, kulturu i veru. To su pristalice ideologije 'osvešćenosti', odnosno 'vouk' ideologije. Oni su i dekadentni, i totalitarni. Većinski narodi su ipak svugde bliži stavovima konzervativaca, samo je pitanje vremena kad će se to definitivno potvrditi na izborima", zaključio je Gujon.
Autor: Jovana Nerić
