U Srbiji, kao i u Republici Srpskoj, danas se obeležava Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u znak sećanja na 15. septembar 1918. godine, kada je srpska vojska probila Solunski front, što je dovelo do raspada saveza Centralnih sila i okončanja Prvog svetskog rata. Održana centralna manifestacija u Gadžinom Hanu.
Izaslanik predsednika Srbije Miloš Vučević rekao je da su se uvek oštro razlikovale dve grupe ljudi – oni koji žele da stvaraju i oni koji jedino hoće da sruše, zapale i slome.
"Te dve grupe uvek i svuda postoje, u svim narodima i epohama. One su konstanta ljudskog roda. Narodi su se opredeljivali za jednu ili drugu opciju i, u zavisnosti od mudrosti izbora, zavisila je i sudbina. Pogrešni izbori vodili su do nestanka države i naroda“, rekao je Vučević.
Foto: privatna arhiva
To je, kaže, duboka i sudbinska stvar, a očekuje se da svaki čovek želi napredak.
"Ipak, logika haosa i besmislenog rušenja nadvlada zdrav razum. Lakše je zavesti ljude da mrze nego da vole. Da bi se nešto napravilo i sazidalo, neko mora da radi, a daleko je lakše ne raditi. Da bi se neko stanje poboljšalo, mora se uložiti napor, a lakše je kritikovati. Mnogima je lakše gledati svoj interes bez interesa za zajednicu, biti nezadovoljan, suditi precima i državi i ništa drugo ne dati. Lakše je prezirati poreklo, koren, tradiciju. Lakše se ruši jedna kuća, a gradi se godinama u znoju i muci“, istakao je Vučević.
Uvek, kao po pravilu, dodaje, oni koji ruše to rade strastveno, srčano, odlučno i misle da stvaraju novi, bolji svet.
Foto: privatna arhiva
"Sebe ne preispituju i ne shvataju da zapravo ruše svoju kuću i svoj narod. U prirodi svakog ljudskog bića prisutno je i graditi i rušiti. Samo vaspitanje, vera, obrazovanje i sećanje na one koji su nas zadužili mogu nas održati na putu svetlosti i stvaranja. Danas se nalazimo ovde, u Nišavskom okrugu, da zagledamo u oči Dragutina Matića, sećamo se onih koji su sebe dali društvu. Mi danas postojimo, i to postojanje nije zagarantovano niti nužno – ono se može postići samo poslušanjem i verom u ono što je najvrednije, a to je srpska država. Oni koji su nas pre 107 godina zadužili činjenjem, sećamo se onih koji nisu imali ništa, ali su verovali da je nekad bilo srpsko carstvo“, istakao je Vučević.
Današnje sećanje, kaže Vučević, uči nas o onima koji su verovali u otadžbinu.
Autor: Iva Besarabić
