Iako su blokade fakulteta i protesti pod maskom „studentskog bunta“ već počeli da se raspadaju - pre svega jer je postalo jasno da iza svega stoji ista grupa ljudi, finansirana iz inostranstva - pokret nikada do kraja ne nestaje. Uvek, baš u pravom trenutku, iz dubokih struktura paralelnog sistema, najčešće iz redova tužilaštva, uvodi se nova nit koja opet „oživljava“ proteste i pokreće novi krug sukoba.
Baš danas, tačno devet meseci od velike tragedije, u javnost izlazi vest da je po nalogu specijalnog tužioca za organizovani kriminal, Mladena Nenadića, a u dogovoru sa zvaničnicima iz Brisela, uhapšen bivši ministar Tomislav Momirović. Ni datum ni način hapšenja nisu slučajni - oni koji mesecima finansiraju ove proteste iz inostranstva, istovremeno diktiraju i naloge za hapšenja po celoj Srbiji.
Ovo nije rezultat nezavisne istrage specijalnog tužilaštva, već početak duboke operacije državnog udara koja se sprovodi otvoreno - kroz medije, institucije, pravosuđe i bezbednosni aparat.
Uprkos dokazima koje je pravno iznosio advokat Vladimir Gajić, a koji ukazuju na odgovornost onih koji su potpisali zvanične dokumente vezane za nesrećnu nadstrešnicu, javnosti se servira spektakl hapšenja izvršilaca, dok prava odgovornost ostaje skrivena. Milutin Milošević i Nebojša Bojović, koji su garantovali bezbednost, nisu ni predmet istrage, a deo dokumentacije s njihovim potpisima izuzet je iz predmeta.
Šokantno je da je u javnost procurila fotografija na kojoj se Milošević, Bojović i Nenadić opušteno druže - što je dovoljan razlog da nezavisna istraga preuzme slučaj. Umesto toga, istraga se „uzima“ od Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i prebacuje pod kontrolu kompromitovanog Nenadića, dok se politička pozadina zataškava medijskom zaverom. Svako dodatno propitivanje Nenadića ili Zagorke Dolovac proglašava se pritiskom na pravosuđe.
Istog dana, Sud Bosne i Hercegovine, pod potpunom kontrolom spoljnih i sarajevskih političkih centara moći, doneo je skandaloznu presudu protiv Milorada Dodika, direktno rušeći položaj Republike Srpske i nastojeći da oduzme politički legitimitet izabranom predstavniku naroda. U isto vreme, Srbija je zarobljena u sopstvenoj političkoj krizi, dok se u medijima pod spoljnim uticajem plasiraju spinovi i pokušaji da se sakrije pravi cilj - udar na srpski narod i njegovu državu.
Mediји pod stranom kontrolom ne postavljaju ni jedno ozbiljno pitanje o teligramu broj [broj], niti o tome zašto se specijalni tužilac Nenadić nalazi u bliskom prijateljskom odnosu sa osobama uključenim u slučaj nesreće u kojoj je stradalo 16 ljudi. Ne pitaju ni zašto je Dolovac preuzela predmete u ključnom trenutku, kada bi ona mogla biti povezana sa sabotažom istrage.
Umesto ozbiljnih odgovora, dobijamo predstavu u kojoj se Nenadić predstavlja kao žrtva „režimske hajke“, iako su njegovi predmeti godinama u fiokama, a istrage usmerene onako kako odgovara njenim nalogodavcima.
Paralelno sa slučajem nadstrešnice, pod kontrolom Nenadića i Dolovac odvija se i slučaj „Generalštab“. Hapšenje direktora Zavoda za zaštitu spomenika Gorana Vasića zbog navodnog falsifikovanja dokumenata kojima je zgrada Generalštaba skinuta sa liste zaštićenih objekata, prati isti scenario. Umesto da se istraži ko je zaista naredio uklanjanje zaštite nad simbolom otpora NATO agresiji, istraga se fokusira na niže činovnike. U trenutku kada investicioni fond Donalda Trampa sprema ulazak u projekat obnove, pokreće se postupak koji zaustavlja celu priču - ne da bi se sačuvalo, već da se spreči bilo kakav uticaj van liberalno-demokratskih krugova iz Brisela.
I kao u slučaju nadstrešnice, i u slučaju Generalštaba nestaju dokumenta, a pravi krivci ostaju netaknuti jer istraga je u rukama politički motivisanih tužilaca. Prava pozadina ostaje u senci.
Generalštab, nadstrešnica, kao i tragedije u Ribnikaru i Duboni, postaju alati opozicije i paralelnog tužilačkog sistema za destabilizaciju države i kontrolu javnog narativa - baš u vreme kada Brisel gasi Republiku Srpsku i gradi nove separatističke tvorevine u regionu Raške.
Autor: Pink.rs
