Ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović oštro je, u intervjuu austrijskoj novinskoj agenciji APA, kritikovao vlasti u Prištini zbog hapšenja pomoćnika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Igora Popovića, navodeći da Aljbin Kurti vodi unutrašnju politiku na teret srpske zajednice, te zatražio Popovićevo hitno i bezuslovno puštanje na slobodu.
Starović je rekao da hapšenje Popovića predstavlja kršenje Briselskog sporazuma iz 2012. godine, koji podsetio je, daje predstavncima vlasti Srbije pravo da posete Kosovo zu prethodnu najavu.
„Pomoćnik šefa Kancelarije za Kosovo i Metohiju uhapšen je nakon prisustva komemoraciji masakra nad kosovskim Srbima i sada se suočava sa kaznom zatvora do osam godina. Beograd zahteva njegovo hitno i bezuslovno puštanje“, istakao je Starović za agenciju APA.
On je optužio kosovskog premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija da vodi unutrašnju politiku na teret srpske zajednice.
„Nakon što je izgubio većinu na nedavnim izborima, na funkciji je samo u tehničkom mandatu i ne može da sprovede predizborna obećanja u vezi sa ekonomijom ili borbom protiv korupcije. Jedino što može da pruži svojim biračima jeste ugnjetavanje srpske zajednice na Kosovu“, kritikovao je srpski ministar.
Beograd je, kaže, i pored toga spreman na dijalog sa Prištinom.
Starović je rekao i da je Srbija spremna da napravi „veoma teške kompromise“ sa Kosovom, jer Beograd želi da „potpuno normalizuje“ svoje odnose sa Prištinom.
„Ali to ne sme biti igra sa nultim zbirom u kojoj jedna strana gubi sve, a druga dobija sve. Mora biti kompromisa“, poručio je Starović.
APA podseća da se Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost 2008. Godine, koju je priznalo 22 od 27 zemalja članica EU, te da Beograd i dalje smatra Kosovo delom svoje teritorije i posebno je posvećen severnom delu sa većinsko srpskim staovništvom.
Na pitanje kako bi pristupanje EU za Srbiju i Kosovo bilo moguće s obzirom na nerešeno pitanje statusa, Starović je odgovorio da je to ogroman izazov kojeg je Beograd potpuno svestan.
„Ali smo takođe svesni da je Evropska unija uvek primenjivala praktična i kreativna rešenja“, dodao je on ukazujući na primer Kipra, koji je primljen u članstvo Unije 2004. godine uprkos nerešenom sukobu oko severnog dela zemlje koji je pod turskom okupacijom, te i na Ukrajinu.
Starović je, takođe, podvukao interes Srbije za pristupanjem EU i insistirao na brzom otvaranju daljih klastera u pristupnim pregovorima.
Ukazao je da Srbija želi da do kraja meseca usvoji važne reforme u oblastima izbora i medija i da se nada da će se Klaster 3 moći biti otvoren u septembru.
„Ako ne u septembru, onda bi se to svakako trebalo dogoditi tokom danskog predsedavanja“, rekao je Starović podsećajući da je Evropska komisija već pre tri i po godine preporučila otvaranje ovog klastera.
S obzirom na naporan pregovarački proces, Starović se založio za smanjenje mogućnosti nacionalnog prava veta u ovoj oblasti.
„U ovom procesu postoji oko 100 odluka koje moraju biti donete jednoglasno. Ako to pomnožite sa 27, imate 2.700 potencijalnih političkih prepreka“, objasnio je on.
Stoga bi u budućnosti jednoglasnost trebalo da bude potrebna samo na kraju faza pregovora, a ne na otvaranju, predložio je ministar.
On umerenu podršku stanovništva za članstvo u EU ne vidi „kao značajnu prepreku ili prepreku na putu ka Evropskoj uniji“.
Podsetio je da je i u Hrvatskoj, godinu dana pre pristupanja EU, podrška bila na samo 37 odsto, dok je u Srbiji trenutno na 46 odsto.
Starović je takođe pokušao da ukloni sumnje u vezi sa stavom Srbije prema Ukrajini.
„Ako nas kritikuju što ne činimo dovoljno za Ukrajinu, moj odgovor je jednostavan: Pustite Ukrajince da govore sami za sebe“, poručio je on ukazujući na pomoć koju je Beograd pružio Kijevu.
Dodao je da Srbija ne podržava sankcije EU protiv Rusije jer one „ne bi uopšte uticale na Moskvu, već na srpsku ekonomiju u velikim razmerama“, i da kao zemlja koja nije članica EU, nema sigurnosnu mrežu članstva u EU.
Starović je u tom pogledu napravio poređenje sa pandemijom, kada je Hrvatska dobila iz evropskih fondova 22 milijardi evra, a Srbja “gotovo ništa”, tačnije 165 miliona evra.
Ipak, kaže, Srbija je spremna da se u potpunosti pridržava sankcija EU „kada članstvo u EU bude na vidiku“, što znači samo nekoliko meseci pre datuma pristupanja.
Beograd je takođe „jasno i nedvosmisleno osudio rusku invaziju na Ukrajinu od prvog dana“, podsetio je on.
Srbija, dodaje, podržava članstvo Ukrajine u EU.
Takođe je izrazio zadovoljstvo što je Ukrajina dala podsticaj samom procesu proširenja.
„Sada je na nama na Zapadnom Balkanu da postanemo deo ovog zamaha“, naglasio je on.
Starović je kao primer naveo nedavno odobreno proširenje Uredbe EU o romingu na Ukrajinu, nakon nekoliko godina neuspešnih napora država Zapadnog Balkana.
„Kada je to odobreno Ukrajini, više nije bilo argumenta da nam se to uskrati“, ukazao je on i dodao Uredba, koja će stupiti na snagu početkom 2026. godine, predstavlja „najveće dostignuće od liberalizacije viznog režima sa Šengenskim prostorom“.
„To je bilo 2009. godine, pre 16 godina“, podsetio je on.
U sukobu oko Bosne i Hercegovine, Starović je ponovo potvrdio posvećenost Beograda teritorijalnom integritetu države, ali je pozvao visokog predstavnika međunarodne zajednice Kristijana Šmita, na uzdržanost.
Takođe smatraa da je zabrana ulaska koju su Nemačka i Austrija uvele predsedniku Republike Bosanskih Srpskih Miloradu Dodiku, kontraproduktivna.
„To nije nešto što ne može postići opipljive rezultate“, rekao je Starović.
Pohvalio je ulogu međunarodnih snaga EU u Bosni, od kojih polovinu čine austrijski vojnici.
EUFOR Altea „obezbeđuje stabilnost i bezbednost“ u zemlji i stoga igra važnu ulogu“, rekao je on.
Upitan za proteste u Srbiji, Starović je rekao da se „srećom situacija uglavom smirila“.
Protesti su, navodi, dostigli vrhunac u martu, ali sada postaju sve nasilniji.
Ukazao je da se predmeti poput kontejnera za smeće sada se koriste za blokiranje saobraćaja, a visoki političari su uznemiravani u svojim privatnim kućama.
„Pre samo dva dana, posetili su moju zgradu i pravili buku, plašeći moju maloletnu decu. Ovo je potpuno neprihvatljivo. Ovo je nešto što smo videli samo kod nacista iz SA u Nemačkoj 1930-ih“, objasnio je on.
Kada je reč o odbijanju prevremnih izbora to je, dodaje, zbog nečasnih namera opozicije.
„Oni tvrde da žele izbore samo da bi ih bojkotovali i proglasili nelegitimnim“, naveo je on i odbacio optužbu za nepravedne uslove, na primer zbog navodne dominacije provladinih medija.
„S jedne strane, nigde u Evropi nema „savršenih uslova“, a s druge strane, trenutno se sprovode medijske reforme”, dodao je on.
Optužbe su, kaže, samo izgovor za „loš učinak“ opozicije.
„Niko mi ne može reći da smo imali bolji medijski pejzaž ili izborne procese tokom ere Slobodana Miloševića, a ipak je opozicija izvojevala ubedljivu pobedu 2000. godine“, podsetio je Starović.
„Ako kažete da su nekoliko manjih nesavršenosti razlog zašto svaki put gubite na izborima, onda je to samo izgovor“, zaključio je Starović.
Autor: Dalibor Stankov
