- Sve su realniji i sve objektivniji i to je dobro, jer ukazuju na probleme koji postoje na KiM, zahtevaju njihovo rešavanje i opet na neki način u prvi plan vraćaju UN kada je pitanje rešavanja kosovskog problema - rekao je Drecun.

U Njujorku se danas održava redovna tromesečna sednica Saveta bezbednosti UN na kojoj će biti podnet izveštaj generalnog sekretara svetske organizaciije Antonija Gutereša o Kosovu.

Drecun je istakao da, kada je Srbija u pitanju, ne radi se o nedostatku političke volje da se razgovara sa Prištinom i realizuje ono što je dogovoreno.

S druge strane, međutim, evidentan je nedostatak političke volje i to je jedna smišljena kampanja i strategija koju podržavaju vodeće članice UN koje su priznale Kosovo kao nekakvu državu, "i to jeste ključni problem i on je identifikovan u ovom izveštaju", istakao je Drecun.

Prema njegovim rečima, zato su i pokušaji onih stalnih članica Saveta bezbednosti UN koje podržavaju samoproglašenu državu Kosovo da se sakrije istina, da međunarodna zajenica ne sazna kakva je situacija na KiM jer ona ne ide u prilog štićenika onih koji su priznali Kosovo kao državu.

- To su pokušaji i SAD, Velike Britanije, Francuske da se nekako ta rasprava u Savetu bezbednosti UN ograniči, zatvori za javnost, onda pristisci na države koje razmišljanjuu da povuku priznanje nezavisnosti, sve je to usklađena politika sa namerom da se na potpuno drugi način identifikuju razlozi problema koji postoje na Kosmetu i da se lažno predstavi nekakav napredak na Kosmetu - rekao je Drecun.

- Dakle, dok se razgovara u UN sve je to dobro. Imajući u vidu šta se dogodilo sa rekonfiguracijom Unmika, što je jedna od ključnih grešaka koju je napravilo tadašnje rukovodstvo Srbije, kada su UN praktično marginalizovane i na neki način izbačene iz igre oko KiM i sa samog Kosmeta, i redukcija osoblja Unmika, onda su ovi izveštaji sada jedini način da međunarodna zajednica bude valjano obaveštena o tome šta se dešava na Kosmetu i šta se dešava u dijalogu - istakao je on.

On je dodao da, dok s jedne strane imamo poteze dela međunarodne zajednice na koje je veoma teško odgovoriti, jer snagom svoje moći stoje iza secesije Kosmeta, s druge strane i sama Srbija je počinila greške, naročito 2010. godine kada je tadašnja vlast mogla na drugačiji način da sa Zapadom da rešava problem Kosmeta.

- Propuštena je prilika, sve je prebačeno na račun demokratije i ljudskih prava, a bilo je potpuno jasno da je to pokušaj nasilnog otimanja naše teritorije. Kad pogresno postavite pristup i razloge zašto se sve desilo '98. i '99. godine i posle proglašenje nezavisnosti, onda ne možete da rešite problem, a jeste ovo najveći problem što je zapravo obraćanje Međunarodnom sudu pravde kada je, najblaže rečeno, nespretno definisano pitanje za koje se unapred znalo da će biti na našu štetu pored toga što je bilo jasno da će taj sud presuditi po političkoj volji najmoćnijih zapadnih zemalja koje su zapravo snagom svog oružja i moći stale iza jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosmeta - rekao je Drecun.

On je dodao da se sada suočavamo sa tim greškama i tražimo način kako da ih ispravimo to jest, da sad umanjimo štetu koja je nastala.