Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon ocenio je u intervjuu za uticajni mađarski nedeljnik Mandiner da to što Srbija i pored impresivnog ekonomskog rasta i brojnih reformi ne napreduje brže ka članstvu u Evropskoj uniji jasno pokazuje da prijem u Evropsku uniju nije samo pitanje ekonomije, već i politike i geopolitičkih interesa.
Gujon je u intervjuu istakao da je Srbija ostvarila značajan ekonomski napredak u poslednjoj deceniji. Podsetio je da je BDP Srbije između 2020. i 2025. rastao prosečno četiri odsto godišnje, što je čak 2,5 puta brže od proseka EU, i da po tim ekonomskim parametrima parira sa državama koje imaju najveći rast u EU poput Irske i Poljske.
- Sve to jasno pokazuje kako ulazak Srbije u Evropsku uniju nije pitanje ekonomije, već pre svega politike i geopolitike. Ceo Zapadni Balkan, sa svojih 15 do 18 miliona stanovnika, „kap je u moru“ u poređenju sa 450 miliona građana EU, i ne bi doneo nikakvu dramatičnu promenu ni demografski, ni politički, ni ekonomski kada bi nas sve odjednom primili - naglasio je Gujon, dodavši da je „Srbija danas ekonomski i reformski na daleko višem nivou i mnogo spremnija nego što su to bile Bugarska ili Rumunija kada su postale članice Evropske unije“.
Upravo zato, navodi Gujon, politička pitanja, poput odnosa Beograda i Prištine, često koče proces proširenja. On je podsetio da je Priština više puta odbila da pregovara sa srpskom vladom i da nije ispunila obaveze iz 2013. o formiranju Zajednice srpskih opština.
- Iako ispunjavanje poglavlja 35 ne zavisi samo od nas, nego i od Prištine, zabrinjava što se neke evropske države glasno pozivaju na međunarodno pravo i suverenitet, ali to očigledno ne važi kada je reč o Srbiji i njenoj pokrajini Kosovu i Metohiji - rekao je Gujon.
Povodom činjenice da je Evropska unija otvorila sa Srbijom posebno poglavlje 35, koje se tiče Kosova i Metohije, i da od rešavanja tog pitanja zavisi ceo proces pristupanja, Gujon je poručio:
- EU ne može da traži od nas da priznamo nezavisno Kosovo, kada ni pet njenih članica Španija, Slovačka, Rumunija, Grčka i Kipar o tome ne žele ni da razgovaraju.
U intervjuu za Mandiner Gujon je ukazao i na to da proces pristupanja povremeno iznosi na površinu nesporazume, pa je zato posebno važno što Srbija tesno sarađuje sa Mađarskom, jer „ova zemlja i ovaj narod razumeju Srbiju“.
Na sugestiju novinara Mandinera da bi upravo bliski odnosi Srbije i Mađarske mogli biti prećutna politička prepreka srpskoj integraciji, jer Brisel ne želi da Orbanova politika dobije još jednog saveznika, Gujon je odgovorio da kada bi to bilo tačno, onda bi to bilo kratkovido.
- Ideologije dolaze i odlaze, za 50 godina o svetu ćemo misliti potpuno drugačije nego sada. Ali nacionalne države i kulture ostaju s nama, i ako ih ujedinimo u savez, samo možemo biti jači. To je bila vizija Evrope Šarla de Gola, a ne nekog čudnog, levo-liberalnog kluba - zaključio je Gujon.
Autor: Pink.rs
