Ono što zagovornici ovakvih „ideja“ previđaju, ili namerno zanemaruju, jeste da fiskalni sistem nije nekakva apstraktna institucija koja služi vlastima, već mehanizam kroz koji se isplaćuju plate lekarima, nastavnicima, kao i penzije, dečiji dodaci i socijalna davanja, objašnjava stručnjak za menadžment državne uprave.
Administrativno gušenje - zatrpavanje mejlova i poštanskoh sandučića instutucija koje ne rade kako valja (Ministarstva, Tužilaštvo), ispijanje kafe i pravljenje gužve u institucijama, plaćanje računa u delovima ili u poslednjem tenutku, plaćanje u istnim apoenima, zahtev da se za svaki artikal u prpdavnici izda poseban račun, simultano podozanje novca s bankomata, kolaps fiskalnog sistema!
Ovo su uputstva blokadera građanima od kojih zahtevaju neposlušnost, uz blokaderske akcije koje već uveliko traju: blokade koje zovu žurkom na raskrsnici, izvlačenje kontejnera, napad na stranačke prostorije, ali i trčanje ulicom u grupama kako bi se usporio saobraćaj!
Atmosfera ucene
Pozivi blokadera na neplaćajanje računa, masovno podizanje novca sa bankomata i opstrukciju fiskalne discipline nisu ništa drugo do destruktivni akti koji najviše štete upravo običnim građanima, onima koji već žive pod teretom blokadera koji im blokiraju ulice kaže za Kurir profesor Mihajlo Rabrenović.
"Ono što zagovornici ovakvih "ideja" previđaju, ili namerno zanemaruju, jeste da fiskalni sistem nije nekakva apstraktna institucija koja služi vlastima, već mehanizam kroz koji se isplaćuju plate lekarima, nastavnicima, kao i penzije, dečiji dodaci i socijalna davanja. Pozivi na njegov kolaps su, u suštini, pozivi na obaranje temelja društva u kom i sami živimo, a ne metoda za unapređenje društva", upozorava Rabrenović.
"Demokratija" iz 90-ih
Građani Srbije već su se proveli "ko bosi po trnju" kada je isti ovakav poziv za građansku neposlušnost stigao od opozicije nakon protesta 1996/1997. godine. Naime, tadašnji visoki funkcioner Demokratske stranke Zoran Živković pozvao je građane da neplaćanjem računa za struju iskažu građansku neposlušnost režimu Slobodana Miloševića. Gradani su to i činili, ali računi im nisu oprošteni. Nakon 2000. godine i "demokratskih promena" sva dugovanja, zajedno sa kamatama i sudskim troškovima, morali su da plate.
Prema njegovim rečima, takvo ponašanje predstavlja direktan napad na stabilnost države, ali još opasnije – na džepove i bezbednost građana.
"Zamislimo situaciju u kojoj banke nemaju dovoljno gotovine, u kojoj javna preduzeća ne mogu da izmire svoje obaveze, a budžetska isplata kasni. To nije revolucija, to je haos. I kao što istorija uči, haos najviše pogodi upravo običnog čoveka, dok se politički manipulatori povlače, često u sigurnost stranih fondova. S druge strane, pokušaj organizovanja "gradskih žurki" u vidu blokada, guranja kontejnera i postavljanja prepreka po ulicama nije nikakav čin slobode, već odraz niske kulture i očaja, ali i akt inženjeringa paralize, kojim mali broj ljudi želi da nametne volju većini. Tim pre što građani već osam meseci žive u atmosferi ucene, često sprečeni da se slobodno kreću i rade", kaže prof Rabrenović.
Водич за грађанску непослушност! pic.twitter.com/AilG3MWvZB
— Poljoprivredni blokada (@agrifblokira) 29. јун 2025.
"Demokratija" iz 90-ihGrađani Srbije već su se proveli "ko bosi po trnju" kada je isti ovakav poziv za građansku neposlušnost stigao od opozicije nakon protesta 1996/1997. godine. Naime, tadašnji visoki funkcioner Demokratske stranke Zoran Živković pozvao je građane da neplaćanjem računa za struju iskažu građansku neposlušnost režimu Slobodana Miloševića.Gradani su to i činili, ali računi im nisu oprošteni. Nakon 2000. godine i "demokratskih promena" sva dugovanja, zajedno sa kamatama i sudskim troškovima, morali su da plate.
On smatra da politički pokret profesora i dekana blokadera koji nema program, kadrove, jasnu viziju, niti sposobnost da artikuliše bar tri smislene rečenice bez čitanja - ne može biti osnov za društvene promene, već može biti samo generator haosa.
"Zato je veoma važno izreći da pozivi na "građansku neposlušnost" u ovom obliku nisu ništa drugo do zamka: oni će, ako se masovno sprovedu, pogoditi upravo obične ljude. Umesto da kreiraju "promenu", ovakve akcije ugrožavaju stabilnost porodičnih budžeta, sigurnost javnih isplata i samu ekonomsku ravnotežu zemlje. Demokratske promene se ne postižu destrukcijom, već kandidovanjem političkih ideja koje prate strategije za ostvarivanje ciljeva. Oni koji toga nemaju: pribegavaju blokadama i pozivima na ekonomski i institucionalni (samo)ubilački čin. Građani to prepoznaju ignorisanjem lažnih mesija i tzv. spasilaca", objašnjava Rabrenović za Kurir.
Autor: A.A.
