Prošlo je 66 dana od kako je Ukrajina prihvatila bezuslovno primirje, istovremeno Rusija pronalazi izgovore da to izbegne. Iz Evropske unije poručuju da spremaju nove sankcije ukoliko Rusija nastavi sa izbegavanjem primirja.
U nedelji za nama došlo je do najveće razmene ratnih vojnih zarobljenika od početka agresije na Ukrajinu. Na osnovu dogovora ruske i ukrajinske strane, u Istanbulu, došlo je do ukupne razmene po 1000 vojnika sa svake strane. Među razmenjenim ukrajincima nema ni jednog pripadnika Azova koji je više od 11 godina branio Mariupolj od Rusije.
Predsednik SAD Tramp je prošle nedelje izjavio da ima poverenje u Vladmira Putina i dodao da veruje da Putin želi mir u Ukrajini. Istog tog 19.maja kazao je da SAD neće uvesti nove sankcije Rusiji jer veruje da se nešto može uraditi i zapretio da će se SAD povući iz mirovnih razgovora. 60% Amerikanaca veruje da Putin koči mirovne pregovore u koje su uključene SAD. Prema istom istraživanju Harvard CAPS-a većina veruje da treba pojačati isporuke oružja Ukrajini i uvesti nove sankcije ukoliko Rusija odbije mirovni dogovor. Već po pravilu nakon diplomatskih aktivnosti Rusija intenzivira napade na Ukrajinu.
Tokom vikenda su izvedeni najmasovniji napadi dronovima od početka rata. Moskovske snage su tokom noći lansirale devet krstarećih raketa Kh-101 iz aviona bombardera Tu-95MS i rekordan broj od 355 jurišnih dronova i mamaca tipa Šahed, saopštilo je ukrajinsko vazduhoplovstvo. Ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila je svih devet projektila i 233 bespilotne letelice, a 55 ruskih dronova je neutralisano sistemima za elektronsko ratovanje ili je nestalo sa radara, navodi se u saopštenju.
Ovo je označilo najobimniji napad dronova na Ukrajinu tokom rata, nadmašivši prethodni rekord od 298 dronova tokom noći 25. maja. Pod napadom je bilo ukupno deset ukrajinskih oblasti. Na ruske napade tokom vikenda usledila je oštra reakcija američkog predsednika Donalda Trampa, koji se sada već tradicionalno oglasio putem svoje mreže Truth Social, napisavši “Uvek sam imao veoma dobre odnose sa Vladimirom Putinom iz Rusije, ali nešto mu se desilo. Potpuno je poludeo!
On bespotrebno ubija mnogo ljudi, a ja ne govorim samo o vojnicima. Raketama i dronovima se gađaju gradovi u Ukrajini, bez ikakvog razloga. Uvek sam govorio da on želi celu Ukrajinu, a ne samo njen deo, i možda se to pokazalo tačnim, ali ako hoće, to će dovesti do propasti Rusije! Isto tako, predsednik Zelenski ne čini uslugu svojoj zemlji govoreći na način na koji on to čini. Sve što izlazi iz njegovih usta stvara probleme, ne sviđa mi se i bolje da prestane. Ovo je rat koji nikada ne bi počeo da sam ja predsednik. Ovo je Zelenskov, Putinov i Bajdenov rat, a ne „Trampov“, ja samo pomažem u gašenju velikih i ružnih požara, koji su pokrenuti kroz grubu nesposobnost i mržnju.“
Na ruske varvarske napade reagovao je i Trampov izaslanik za ukrajinu Kit Kelog koji je na svom X nalogu okačio sliku Kijeva u plamenu usled ruskih napada i dodao “Ovo je Kijev. Nediskriminatorno ubijanje žena i dece noću u njihovim domovima je jasno kršenje Ženevskih mirovnih protokola iz 1977. osmišljenih da zaštite nevine. Ovi napadi su sramotni. Zaustavite ubijanje. Prekinuti vatru sada.” Ranije obraćajući se novinarima 25.maja maja, Tramp je još jednom rekao da bi nove sankcije Moskvi mogle biti na stolu. „Uvek sam se slagao sa njim“, rekao je Tramp o Putinu.
„Ali on šalje rakete na gradove i ubija ljude (...) Mi smo usred razgovora, a on ispaljuje rakete na Kijev i druge gradove. Uopšte mi se ne sviđa.” Ranije 24.maja Ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila je šest balističkih projektila Iskander-M ili KN-23 lansiranih na Kijev, saopštilo je Vazduhoplovstvo Ukrajine. Još jednom se pokazuje da Ukrajina ima sposobnost obaranja raketa za koje je ruska strana tvrdila ih nije moguće presresti. Od početka svoje invazije u punom obimu, Rusija je rutinski koristila rakete i bespilotne letelice za napad na civilnu infrastrukturu Ukrajine. „Ukrajina je mnogo puta predlagala prekid vatre — i potpuni i na nebu. Sve je to ignorisano. Jasno je da mora biti nametnut daleko jači pritisak na Rusiju kako bi se postigli rezultati i pokrenula prava diplomatija. Čekamo korake sankcija od Sjedinjenih Država, Evrope i svih naših partnera. Samo dodatne sankcije usmerene na ključne sektore ruske ekonomije će primorati Moskvu da prekine vatru. “ rekao je Zelenski. U trenutku kada nastaje Pinkov geopolitički pregled pojavljuju se zloslutne namere Rusije da koristi 1000 dronova dnevno u napadima na Ukrajinu. List Ekonomist piše da čet bot aplikacije Telegram asistira u navođenju dronova Šahed.
Rusija raspoređuje Šahede iranske proizvodnje i njihove kopije domaće proizvodnje, Gerane, da nadmaši ukrajinsku protivvazdušnu odbranu u masovnim napadima rojevima, omogućavajući da se provuku razornije balističke i krstareće rakete. Državni sekretar Marko Rubio navodi da SAD rade sa partnerima na dodatnim isporukama patriot sistema. Blumberg izveštava da će Evropska unija kupovati američko oružje za Ukrajinu ukoliko predsednik Tramp povuče podršku. Iza ovih navoda nalazi se cilj da se uspešno spreči predstojeća letnja ofanziva Rusije. Vašington post objavljuje da ruska vojna moć u Ukrajini opada sa 1500 dnevnih gubitaka i izvlačenjem sovjetskih tenkova iz skladišta. Ovaj list upozorava na rusku letnju ofanzivu zbog gubitka kapaciteta za održavanjem iscrpljujućih napada. Istovremeno Vašington post kritikuje predsednika Trampa da popušta pritisak na Putina uprkos slabljenju ruske pozicije. Republikanski kongresmen Don Bejkon smatra da je vreme za iskrenost jer mirovni pregovori nemaju efekta na Putina. Kongresmen Bejkon poručuje da saveznici i SAD moraju da naoružaju Ukrajinu do zuba, sankcionišu Rusiju maksimalno i konfiskuju 300 milijardi dolara ruske imovine.
Tekstovi iz američke štampe navode krvavu statistiku ruskih osvajanja prema kojoj je za 1600 kvadratnih kilometara Rusija pretrpela oko 160.000 gubitaka. Posle usvojenog 17.paketa sankcija već se sprema 18.paket EU. Ovaj paket bi trebalo da obuhvati isključenje 20 ruskih banaka iz SWIFT sistema i blokadu plinovoda Severni tok. Komandant Američkih snaga za Evropu general Kavoli iznosi procenu da bi Rusija ovim tempom mogla da se bori bar još dve godine. Američki general navodi da bi tokom 2025. ruska armija mogla da dobije još oko 1500 tenkova i 3000 različitih oklopnih vozila.
Ni Ukrajina nije ostala dužna Rusiji. Naime, prošle nedelje preduzet je najmasovniji napad na ruske vojne fabrike gde se proizvode čipovi za balističke i krstareće rakete. Prema javnim podacima u napadu je učestvovalo 370 dronova tokom samo jedne noći. Napad su potvrdili satelitski snimci. Napad je realizovan tokom noći 21. maja napisao je londonski Gardijan.
Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, odbacio je mogućnost obustave vatre i postizanja mira tako što je vratio fokus na “koren” sukoba. Vraćanje na koren sukoba je nova ruska taktika nakon što je pre dve nedelje pred celim svetom ustanovljeno da je jedino Putin taj koji ne želi mir. Istanbulski pregovori su poslužili za obnovu stare ruske manipulacije iz 2022.godine o “propalim” pregovorima zbog interevencije ratoborne Velike Britanije. U suštini pregovori u Istanbulu 2022.godine su propali zato što je Rusija zahtevala od Ukrajine da se odrekne prava na odbranu. Sa ove današnje vremenske distance nameće se pitanje da li je Rusija pokrenula agresiju punog obima vodeći se procenom da će to biti dovoljan pritisak za postizanje ustupka. Posle telefonskog razgovora Tramp-Putin ponovo je usledilo rusko misteriozno pozivanje na “koren sukoba”. Radna grupa evropske službe spoljnih poslova EuvsDisinfo na svom sajtu piše da “Često vidimo više primera ove taktike manipulacije, sa tvrdnjama da „Rusija želi da reši osnovne uzroke ukrajinskog sukoba“, dok „Zapad želi da sabotira mir“.”
EuvsDisinfo piše u nastavku “Kremlj namerno osmišljava ove narative kako bi stvorio lažni utisak da je Rusija razumna strana koja traži rešenje, dok krije svoje stvarne ciljeve. U stvarnosti, kao što smo ranije pisali, moskovska definicija „osnovnih uzroka“ uvek uključuje zahteve da Ukrajina preda svoj suverenitet, prihvati teritorijalne gubitke i potčini se kontroli Kremlja.” Institut za proučavanje rata osvrće se na izjavu Putinovog savetnika Antona Kobjakova koji je 21. Maja kazao da da osnivačko telo Sovjetskog Saveza, Kongres narodnih deputata nije bio uključen u rasformiranje SSSR-a I da SSSR još uvek legalno postoji i da je rat u Ukrajini unutrašnja stvar. Zapravo se radi o očajničkom pokušaju da se sve što se događaja između Rusije i bivših republika SSSR-a predstavi kao unutrašnje pitanje, ali i opasnu tezu kojom Rusija negira legitimitet današnjih samostalnih država. U toku su strahovanja da može doći do provokacija na granicama Rusije sa Baltičkim državama i Finskom. Rusija će moći da obnovi svoje borbene sposobnosti i pokrene agresiju na Evropu između dve i četiri godine nakon završetka neprijateljstava u Ukrajini, rekao je šef ukrajinske spoljne obaveštajne službe (SZRU) Oleh Ivaščenko u intervjuu za Ukrinform objavljen 26. maja. „450 miliona Evropljana ne bi trebalo da moli 340 miliona Amerikanaca da zaštite Evropu od 140 miliona Rusa koji ne mogu da se bore protiv 38 miliona Ukrajinaca“, rekao je Kubilijus, komesar za odbranu EU. „Godišnja podrška je oko 20 milijardi evra (23 milijarde dolara) svako. Dvadeset milijardi na evropskoj strani i 20 milijardi na američkoj strani je manje od 0,1 odsto BDP-a za obe“, primetio je Kubilijus za LTR I dodao „Na sopstvenu odbranu trošimo 3% ili 3,5%, a manje od 0,1% na odbranu Ukrajine.” Ukupna pomoć koju je Evropa dodelila Ukrajini od 2022. iznosi 138 milijardi evra (157 milijardi dolara), 23 milijarde evra (26 milijardi dolara) više od SAD, prema izveštaju Kil Instituta za svetsku ekonomiju pod nazivom “Ukraine Aid Tracker” od 15. aprila. SAD i dalje imaju prednost u pogledu vojne pomoći — njenih ukupno 65 milijardi evra (74 milijarde dolara) prednjače u Evropi za milijardu evra (1,1 milijardu dolara) — ali taj jaz se smanjuje, pošto Vašington nije dodelio novi paket pomoći od 9. Januara.
Holandija će poslati svojih preostalih 24 F-16 lovca koje je opredelila za Ukrajinu. Evropske države vrše tranziciju na nove vazduhoplove F-35 I zbog toga se očekuje da će norveška isporučiti najmanje šest F-16, Belgija 30 F-16, I Danska je obećala 19 F-16. Do sada je Ukrajina potvrdila gubitak tri F-16. Nemačka se sprema do 2029.godine ima potpuno naoružanu vojsku za potencijalni sukob sa Rusijom u slučaju napada na članice NATO-a. Fokus će biti na protiv vazdušnoj odbrani sa fokusom na dronove. Iz ukrajinskog iskustva treba biti spreman da bi u slučaju sukoba Rusija težište prebacila na masovne vazdušne napade na centre koncentracije populacije. Izazov predstavljaju kapaciteti za napade na ciljeve 500km u dubinu, bitne su količine koje stoje na raspolaganju za “borbene dane”. Kad smo kod borbenih resursa spoljna obaveštajna služba Ukrajine izdala je upozorenje vezano za kinesko snabdevanje Rusije hemikalijama, barutom i raznim delovima. Dok se Peking izdaje za mirotvorca on aktivno učestvuje u održavanju obima i intenziteta ruske agresije.
Ukrajinska spoljna obaveštajna služba uspela je da dokumentuje podatke u 20 ruskih fabrika, gde 80% kritičnih elektronskih komponenata u ruskim dronovima čine kineski lanci snabdevanja. Kina nastoji da odvrati pažnju zapada od svog pohoda ka svetskoj hegemoniji I zbog toga ima direktan interes u nastavku agresije na Ukrajinu. Svi važniji vektori oko NR Kine su američki saveznici, ali više ne postoje kapaciteti na Zapadu da vode konflikti na dva fronta, što bi bio slučaj agresije na Tajvan. Iz tog razloga Peking u agresiji na Ukrajinu vidi mogućnost da se izbori za svoje sfere uticaja zamaskirane u multipolarizam. Suštinski, Rusija i Kina, žele da unište multilateralizam koji smatraju nepovoljnim i uspostave poredak zasnovan na sferama uticaja. Iz tih razloga definisanje odnosa prema Pekingu treba da bude pažljivo dizajnirano i proračunato nekoliko decenija u napred. Politika javnog duga omogućila je Kini da formira globalnu mrežu zavisnih poverilaca, uz upotrebu nelojalne tržišne prakse, odsustvo standarda životne sredine, vladavine prava i zaštite radnika Kina se nameće kao “brzo” rešenje sa dugoročnim implikacijama onog trenutka kada preuzme svog dužnika.
Tokom boravka Sergeja Lavrova u Jermeniji došlo je do organizovanja demonstracija na kojima je izraženo protivljenje Rusiji, a Putin je nazivan ratnim zločincem Jermeni smatraju Rusiju izdajnikom koji je u periodu od 2011-2020 efektivno snabdevao Azerbejdžan oružjem. 67% oružja u arsenalu Azerbejdžana je isporučeno iz Rusije.
Novi predsednik Rumunije Nikošor Dan položio je predsedničku zakletvu. Predsednički izbori u Rumuniji postali su pokazna vežba u pogledu rizika od hibridnih pretnji koje imaju moć da kompromituju demokratske procese. Ovog puta Rumunija je odbranila svoju demokratiju i može svoja iskustva da podeli sa ostalim evro-atlantskim partnerima.
Francuski predsednik Makron boravio je u poseti jugo-istočnoj Aziji gde je razgovarao sa kineskim predsednikom Sijem na temu trgovine i međunarodnih pitanja. Potvrđena je francuska želja za izgradnjom snažnih ekonomskih odnosa sa Kinom, u tom smislu kineske investicije su dobrodošle ali i francuske kompanije moraju da imaju benefit od poštenog nadmetanja i uslova u obe države.
Evropska unija je održala samit sa Afrikom. Ursula fon der Lajen objavljuje da Afrika nije sused već prirodni partner. Sa zakašnjenjem EU ulazi u interakciju sa afrikom kroz stvarne investicije. Kina je sa svojim neisplativim i neplanskim infrastrukturnim kreditima dobrim delom osvojila afrički kontinent dok je EU bila u geopolitičkom snu.
U Španiji je likvidiran Andri Portonov nadomak Madrida. Reč je o bivšem saradniku odbeglog ukrajinskog predsednika Janukoviča. Portonov je zajedno sa Janukovičem pobegao za Rusiju 2014.godine nakon Majdana. Prema saopštenju iz istrage Portonov je profesionalno likvidiran sa 4 metka u grudi i jednom “potvrdom” u glavu.
Češka Republika potvrdila je novu isporuku od 400.000 granata za Ukrajinu. Češki predsednik Pjotor Pavel boravio je u radnoj poseti EU i NATO gde su potvrđeni strateški koraci.
