Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je pre dvan da će u Donjoj Gradini nići veličanstven memorijalni centar i da će ga Srbija platiti najvećim delom, kao i u Beogradu. Vučić je u Donjoj Gradini, na obeležavanju Dana sećanja na žrtve zločina genocida NDH, rekao da je verovao da će ideja o podizanju memorijalnih centara u Donjoj Gradini i Beogradu naići na ogroman entuzijazam ministara Vlade Srbije, ali da nije.
- Prolazili su dani i uvek bi bio neki problem. Ili lokacija ili ne znam šta sve. Lično ću, kao što sam to rekao i poslednji put, preuzeti brigu o tome i obećavam vam već sledeće godine na ovom istom mestu videćete ogroman napredak u svemu što činimo. Ovde će nići veličanstveni memorijalni centar. Srbija će da ga plati najvećim delom, i u Beogradu takođe. Kao u Jerusalim kada odete, prvo odete u Jad Vašem pa se onda sastajete sa izraelskim političarima. Tako će biti i u Beogradu. Prvo obiđete mesto najvećeg stradanja srpskog naroda, pa se onda sastajete sa svima nama - istakao je Vučić.
Politički filozof Dragoljub Kojčić kaže da cela epizoda srpskog stradanja u 20. veku počinje 1918. godine, kada smo neoprezno, rehabilitovali austrougarske oficire i podoficire koji su se kasnije okrenuli protiv nas.
- 12.000 ih je bilo, a to nije malo... Posle toga to rezultuje Jasenovcom, guranjem srpksih stratišta pod tepih... Tu ustvari se otkriva jedna suština, Brozov politike prema Jugoslaviji. On je bio inspirisan Drezdenskim kongreson, a zaključak je bio da su Srbi problem, da bi trebalo slomiti kičmu srpskom hegemonizmu. Da su partizani uleteli u Jasenovac, moralo bi da bude registrovano šta se radilo, izveštaji, fotografije... I to bi imalo drugačiji odjek u javnosti. Ovo je prikriveno, uklonjeni su tragovi, i na taj način je bilo dovršeno guranje dokaza pod tepih - rekao je Kojčić.
Foto: TV Pink Printscreen
Prisetio sam se Milana Bulajića koji je rizokovao profesionalni položaj, on je krenuo da istražuje sve to, kao i Srboljub Jovanović, dodao je Kojčić.
- I gospodin Pršić će biti istorijski zapamćen, on je imao veliku ulogu u svemu ovome - dodao je potom Kojčić.
- Problem je i dublji nego što je 1918. godina... 1905. godine je grupa srpskih umetnika otišlo u Zagreb. Tada je već bilo opasno... Jedan veliki hrvatski vajar Rudolf Valdets, on je uradio spomenik u studentskom parku. Obratio se umetnicima: kada bi Hrvati dobili i najmanju nezavisnost državnu, sa lica zemlje bi zbrisali sve što nosi srpska obeležja - podsetio je Kojčić.
Istoričar prof. dr Miloje Pršić kaže da se teme iz istorije nama vraćaju kao bumerang, a da tema ''NDH'' prednjači u tome.
- Hrvatska se ne obazire na demografski aspekt pre svega... Jedna trećina je pobijenih, jedna trećina prognanih i poklanih. Planetarno je sve to poznato... To je program etničkog čišćenja Hrvatske, u kojoj nije moglo da bude mesta. Doneli su komplet zakona, gde su legalizovali genocid nad Srbima... Želeli su da to bude država jedne vere, država jednog jezika, i u okviru toga su se oslonili na rasističju teoriju, sebe proglasili arijevcima... - rekao je Pršić.
Foto: TV Pink Printscreen
1914 i 1918 godina je vreme apsolutnog stradanja srpskog naroda, dodao je Pršić.
- Izaći će knjiga o tome... Prnjavor je simbol stradanja srpskog naroda... Tito je dobio orden za hrabrost, za ubijanje Srba. Tito je prisutan, da su prihvatili odluke Drezdenskog kongresa, d Jugoslaviju treba razbiti... Niko ne zna kada je Tito došao na čelo, on je imao tri partije... - dodao je potom.
Autor: D.B.
