Nakon 100 dana blokada fakulteta i škola, zaustavljanja saobraćaja i kretanja ljudi, protestnih šetnji, kilograma i kilograma ispečenih kiflica, desetine prasića na ražnju i obrnutog kruga po Srbiji, studentski protesti se vraćaju u glavni grad.
Čeka se famozni 15. mart za kada je zakazan novi ''najveći u istoriji'' skup ''građanske pobunjene'' Srbije.
Šta će biti toga dana, plenumi još drže u tajnosti. Najavljuje se samo da će biti nešto neviđeno i da će se pumpati i da će biti tenzija. Uostalom, sve drugo je i nebitno. A zašto je nebitno, slikovito je objasnio baš opozicionar i samoprozvani zaštitnik studenata u Novom Sadu Goran Ješić.
On je na društvenoj mreži Iks, opravdavajući jučerašnje divljanje poslanika opozicije u Narodnoj skupštini, kada su povređene tri žene od kojih je jedna doživela moždani udar, napisao da ''Beograđani čekaju novu turist/protest destinaciju neki sledeći vikend, selfije, kiflice i vruću prasetinu''.
Dakle, zahtevi su postali nebitni. Bitna je destinacija, da se malo negde otputuje, da se nešto mezne, zaigra neko kolce, pa i zapeva, što da ne?!
Nije kao da je povod svemu ovome, bar su tako pričali, pogibija 15 ljudi. Bitno je da se pumpa, a to pumpanje u prevodu znači provociranje naroda, gađanje jajima, duvanje u vuvuzele i pištaljke, jednostavno – "zezanje na maks".
Da ne zaboravimo, bitno je i da se ne spušta tenzija. Znači da se napada svako ko ne misli kao studenti i opozicija, da se ''učini poznatim'' svaki onaj koji se usudi da kaže da želi da mu dete ide u školu i da se na stub srama stavi student koji bi, kakve li drskosti, hteo da nastavi studije.
Jednostavno, bitno je da se pravi haos, neredi i unosi nestabilnost u državu. Videćemo još šta su nam mega i giga plenumi skuvali i za koji su se specijalitet iz Kuharice odlučili.
Na kraju, kada prođe i taj 15. mart, ceo narod će taj specijalitet platiti iz svog džepa. Biće ono: ''Šta smo imali, daj da platimo, pa da se razilazimo.''
Autor: Dubravka Bošković
