Opasno je kada demokratija i pravda postanu subjektivni ili definisani od strane određene grupe, ističe glavni urednik portala Pištaljka Vladimir Radomirović u tekstu za Brave New Europe i dodaje da rešenje za suzbijanje korupcije svakako nije ukidanje demokratije i stavljanje naše sudbine u ruke neizabrane meritokratije.
U tekstu pod naslovom "Srbija: Suzbijanje korupcije sa više korupcije?" Radomirović navodi da je "Korupcija ubija" slogan protesta studenata u Srbiji od 1. novembra kada je došlo do urušavanja nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici u kojem je poginulo 15 ljudi.
On navodi da su vlasti, imajući u vidu da bi bile kritikovane od EU ako bi angažovale policiju, poslale partijske lojaliste da pokušaju da razbiju proteste, ali da se desetine hiljada ljudi pridružilo protestima, nakon što su više studenata udarili automobili dok su pokušavali da blokiraju saobraćaj.
Radomirović ukazuje da su protesti naišli na oduševljenu podršku slovenačkog filozofa Slavoja Žižeka i bivšeg ministra finansija Grčke Janisa Varufakisa i dodaje da je Žižek čak tvrdio da je vlast u Srbiji pod predsednikom Aleksandrom Vučićem eliminisala svoje političke protivnike i da su njihove smrti "često maskirane kao saobraćajne nesreće", ali ističe da Žižek ne daje ni trunke dokaza za tu neverovatnu tvrdnju.
Osvrćući se na tvrdnju Žižeka da je situacija u Srbiji sada mnogo gora nego u najgorim godinama režima Slobodana Miloševića, Radomirović ističe da je situacija sada neuporedivo bolja nego devedesetih.
"Tada je samo nekolicini privatnih medija bilo dozvoljeno da radi, a mnogi novinari su se suočili sa cenzurom, uznemiravanjem, pretnjama, kidnapovanjem, zabranama, sudskim sankcijama, pa čak i ubistvima, kako od strane režima, tako i od strane NATO i terorista koje podržava NATO", naglašava Radomirović.
On ukazuje da je Žižek u to vreme bio miljenik vladajuće stranke u Sloveniji, ali da nikada nije javno osuđivao otvorenu antiimigrantsku politiku slovenačke vladajuće partije i da je ćutao po pitanju "izbrisanih", odnosno oko 25.000 ljudi iz drugih jugoslovenskih republika koje su slovenačke vlasti izbrisale iz javnih registara i onemogućile im osnovna prava, uključujući zdravstvenu zaštitu.
Radomirović navodi da danas neki od političara tuže Pištaljku kada objavi dokaze o njihovoj korupciji, ali naglašava da su sudovi u velikoj meri stali na stranu prava štampe da istražuje i objavljuje članke u kojima se kritikuju političari na vlasti.
"To je zadatak štampe u demokratskom društvu koje teži da suzbija korupciju", glasi nedavna presuda u korist Pištaljke, navodi on i ukazuje da je nezavisnost pravosuđa te vrste bila nemoguća u Srbiji devedesetih godina.
Radomirović dodaje da ga je jedan uzbunjivač nedavno podsetio da je prvi put upotrebio frazu "Korupcija ubija" u jednom intervjuu 2011. godine, nakon što je gradski autobus naleteo na dvoje mladih koji su sedeli na klupi u beogradskom parku i oboje su stradali i ističe da je, nakon sedam godina suđenja, vozač autobusa oslobođen optužbi, a vlasnik autobuske kompanije nikada nije optužen, iako je bilo upozorenja da je grad dozvolio privatnim autobusima koji ne ispunjavaju standarde da vrše uslugu prevoza.
On podseća i na slučaj od pre 20 godina kada nisu spaseni životi nekoliko desetina pacijenata jer su, kako navodi, pojedini lekari beogradske hitne pomoći primali mito od pogrebnih preduzeća i dodaje da to nikada nije istraženo.
Radomirović ističe da korupcija ubija, u Srbiji kao i u ostatku sveta, ali da tek treba da se vide jasni dokazi o korupciji u tragediji na novosadskoj železničkoj stanici.
Podseća da su tužioci podigli optužnice protiv 13 osoba zbog urušavanja nadstrešnice, uključujući ministra koji je podneo ostavku nakon nesreće, da su dvojica optuženih lokalni radnici kineske kompanije koja je bila zadužena za rekonstrukciju pruge, a da je jedan optuženi profesor na Građevinskom fakultetu u Beogradu i dodaje da se tu stvari komplikuju.
Navodeći da su studenti izneli svoje zahteve - objaviti svu dokumentaciju u vezi rekonstrukcije železničke stanice, pozvati na odgovornost sve koji su napali studente, oprostiti svim studentima koji su uhapšeni po neosnovanim optužbama i povećati uplate iz budžeta univerzitetima za 20 odsto, Radomirović dodaje da je, kao novinar, zahvalan studentima što su insistirali da vlada objavi sva dokumenta.
On kaže da su pojedini mediji tražili dokumente odmah nakon 1. novembra, ali da su vlada i državne institucije odbile da ih objave, navodeći da su za svu dokumentaciju zaduženi tužioci.
"Posle otprilike mesec dana, vlada je odustala i sada imamo oko 15.000 dokumenata koje svako može analizirati", navodi Radomirović.
On postavlja pitanje kako povećanje državne potrošnje (oko 100 miliona evra) doprinosi odgovornosti za novosadsku tragediju i navodi da je vlada na kraju izašla u susret i ovom zahtevu, čak i bez konsultacija sa parlamentom.
Prema njgeovom mišljenju, drugi razlog za sumnju je to što Građevinski fakultet insistira na tome da njihov profesor nije kriv za smrt 15 osoba i traži da odmah bude pušten iz pritvora.
"Krivi su političari, navodi Fakultet u saopštenju od 4. decembra. Istovremeno, Fakultet je podržao studente u traženju izdavanja celokupne dokumentacije. Kako su mogli da tvrde da profesor Milan Spremić nije kriv ako nisu videli dokumenta?", postavlja pitanje Radomirović.
On dodaje da tužioci tvrde da je profesor, koji je bio zadužen za projekat, napravio početnu grešku kada nije naredio potpuni pregled zgrade pre početka rekonstrukcije.
Radomirović navodi da je drugi slogan koji studenti koriste, "Imaš krv na rukama", upućen vladi i podseća da je crvena boja prosipana po gradovima, a da su glumci i operski pevači posle nastupa podizali ruke u crvenim rukavicama u znak protesta protiv vlade.
"Ali zašto se zaustaviti na političarima? Čije su ruke čiste? Ja sumnjam u osoblje Građevinskog fakulteta po ovom pitanju. A šta je sa motivima univerzitetskog osoblja da iskoristi protest za povišicu od 20 odsto? Pretpostavljam da će nešto od 100 miliona evra verovatno otići na povećanje plata osoblja", dodaje Radomirović.
On ističe da su se studenti organizovali u plenume, nemaju vođe, nemaju zvanična tela i ocenjuje da vlada nije znala kako da se nosi sa upornim, decentralizovanim pritiskom, naizgled bez vođe.
Dodaje da plenumi odlučuju o svemu, a da niko ne zna kako rade plenumi.
Navodi takođe da su plenumi sada ušli i u druge institucije, kao što je slučaj sa školama i pozorištima.
On ukazuje da je privatni sektor uglavnom izbegavao proteste i štrajkove, osim, kako navodi, uticajnih kablovskih televizija u vlasništvu tajkuna Dragana Šolaka, koje prate proteste 24 sata, zanemarujući sve ostale vesti.
"Tokom nedavnog neuspelog poziva na generalni štrajk, ove TV stanice su izjavile da će podržati poziv ignorišući sve lokalne i međunarodne vesti i izveštavajući samo o studentskim protestima i blokadama saobraćaja. Ovo je bila odluka uprave. Imajte na umu, tajkun i njegovi menadžeri ne traže plenume da bi vodili svoju kompaniju", navodi Radomirović.
On ističe da sada neki predstavnici opozicije žele da ponove ovu metodu, da žele ukidanje parlamenta i da plenumi odlučuju i navodi reči lidera "Kreni promeni" Save Manojlovića da bi studentski plenumi i njihovi profesori trebalo da formiraju stručnu vladu.
Dodaje da, prema Manojloviću, treba zaboraviti na izbore, jer "sve što nam treba su plenumi" i takođe navodi da predavač na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu smatra da "meritokratski plenumi" treba da budu postavljeni na univerzitetima, u lokalnim zajednicama i institucionalnim strukturama.
Radomirović navodi da portal Pištaljka izveštava o korupciji poslednjih 15 godina i istovremeno pomaže uzbunjivačima koji je razotkrivaju.
"O korupciji u rekonstrukciji novosadske železničke stanice prijavićemo ako nađemo dokaze o tome, ili ako se javi uzbunjivač", ističe Radomirović.
Autor: Aleksandra Aras
