AKTUELNO

Krivični sud u Briselu osudio je Božidara Spasića, Andriju Draškovića i Veselina Vukotića na doživotni zatvor zbog ubistva Envera Hadrija, predsednika Komiteta za odbranu ljudskih prava na Kosovu.

Hadri ubijen na semaforu u Sen Žilu

Enver Hadri je, podsetimo, ubijen 25. februara 1990. godine u Sen Žilu, oko 16 sati, dok je za volanom svog automobila čekao na semaforu. Tada se njegovom vozilu približio drugi automobil, nakon čega su se začuli pucnji. Hadri, koji je u tom trenutku imao 49 godina, pogođen je metkom u glavu i na mestu je preminuo.

Božidar Spasić o Enveru Hadriju: "Bio je pretnja za Jugoslaviju i Srbiju"

- U članku koji je objavljen u belgijskim novinama stoji da je na sudu rečeno da je Hadrija predstavljao pretnju kako za bivšu Jugoslaviju, tako i za Srbiju. On je bio predsednik nekog komiteta za ljudska prava, čime je pokušao da maskira svoju terorističku aktivnost. Pobegao je sa KiM u Albaniju, tamo su ga vrbovale albanske službe i poslale u svet. Radio je za sve i svakoga. Bio je jedan od osnivača Oslobodilačke vojske Kosova , a smatrali smo ga odgovornim za ubistvo oko 70 naših policajaca koji su ubijeni iz zasede pre početka 1990. godine. Aktivno je radio na tome da se stvori "Velika Albanija" i bio je ključni akter u tom procesu - objasnio je Spasić.

Dodao je da je njegova uloga bila da prati Hadrija i spreči dalja ubistva:

- Bio je to zlikovac koga smo mi upozoravali da ne sprovodi svoje planove, ali to je bilo jače od njega. Moja uloga bila je da pratim njegove aktivnosti, da sprečim dalje ubijanje naših policajaca, da proverim da li ima oružja i municije, i kada smo ustanovili da predstavlja ozbiljnu pretnju, preduzeli smo adekvatne mere i priveli ga pravdi. Štitli smo našu zemlju - zaključio je.

Prema pisanju The Brussels Times-a, istragom je utvrđeno da je reč o političkom ubistvu koje su naredile obaveštajne službe bivše Jugoslavije, a logistiku je radilo „podzemlje“ Beograda.

Božidar Spasić je gostujući u Novom jutru na TV Pink rekao da on uopšte nije bio obavešten o suđenju niti ga je iko kontaktriao da da bilo kakvu izjavu.

- Vest su plasirali albanski portali, dok su novine koje se citiraju lokalne belgijske publikacije. Belgija, poput Švajcarske, već dugo predstavlja sigurnu kuću za albanske teroriste koji se slobodno kreću po Evropi. Oni su redovno ubijali naše ljude, ne samo u Švajcarskoj već i u Belgiji, gde su uživali zaštitu. Vest je interesantna jer se odnosi na događaj iz 1990. godine. Međutim, nije reč o tužbi belgijske države, već o privatnoj tužbi koju je 2009. podnela porodica Envera Hadrija – njegova ćerka Teute, predsednica nekog komiteta za 'Veliku Albaniju' u Briselu, i njegova dva sina - rekao je Spasić.

- Sud je 2016. godine, bez mog obaveštenja ili poziva, doneo neku prvostepenu odluku o kazni zatvora. Tek posle devet godina, advokati Draškovića i Vukotića podneli su žalbu na tu presudu, a novi sud bi trebalo da započne proces 9. januara i da raspravlja o žalbi negde u martu. Važno je naglasiti da nije doneta nikakva konačna presuda, niti smo osuđeni na doživotnu robiju - navodi Spasić.

On je rekao da je privatna tužba podignuta od strane Hadrijeve dece.

- Suđenje je obavljeno u odsustvu, što je u Belgiji moguće samo po privatnoj tužbi. Kada se pojavi bilo kakav dokaz koji osporava optužnicu, ona automatski pada, što je u ovom slučaju i učinjeno. Sada sud mora ponovo da raspravlja o tome - dodaje on.

Na kraju, Spasić je istakao da ga reakcije portala iz regiona posebno ne uzbuđuju:

"Iskreno, baš me briga za njihovu presudu, niti se uzbuđujem. Zanimljivo mi je kako su pojedini portali sa KiM, kao i neki naši, prihvatili ovu informaciju zdravo za gotovo," zaključio je Spasić.

Autor: Dalibor Stankov