Izaslanik predsednika Republike Miloš Vučević obratio se prisutnima na obeležavanju 110 godina od Kolubarske bitke i istakao da će mir, ekonomski rast i stabilnost biti sačuvani.
-Stotinu i deset godina je prošlo od čuvenog Kolubarskog boja u Velikom ratu. Stotinu i deset godina od bitke u kojoj je mali narod stostruko moćnijeg neprijatelja bacio u prašinu. Stotinu i deset godina od dana kada su naši preci gladni, smrznuti bez ičega sa sobom, ali sa Srbijom u srcu u jurišu silnom proterali neprijatelja iz Srbije i ispisali nezaboravnu stranicu vojne istorije sveta. Na samom početku sukoba, snaga naše države je bila potpuno potcenjena kako od strane neprijatelja, tako i od samih saveznika. Opet veliki nisu uzeli u obzir želju i volju malih. Želju za slobodom i volju da do nje dođu. Zato i ne čudi zaprepašćenje i iznenađenje evropske i svetske javnosti na samom kraju te prve ratne godine, kada je već prežaljena Srbija odnela veličanstvene pobede nad brojčano i tehnički nadmoćnom Austrougarskom armijom- istakao je Vučević.
On je podsetio da je Kolubarska bitka, zbog svoje specifičnosti, privukla pažnju mnogih vojnih stručnjaka i postala predmet proučavanja u visokim vojnim školama širom sveta.
-Ona je dokazala izuzetnu sposobnost srpskog komandnog kadra, hrabrost vojske i požrtvovanost naroda. Njen značaj često se poredi sa bitkom na Marni, jer je za Srbiju i Balkan imala je istu stratešku važnost kao što je pomenuta bitka imala za Francusku i saveznike. Na iznenađenje čitavog sveta, Kolubarska bitka je završena apsolutnom pobedom srpske vojske, Austrougarski general,Oskar Poćorek je smenjen sa komandantske dužnosti, dok je pobednik, general Mišić više nego zasluženo proizveden u čin vojvode. Naši ratnici su bili su gladni, premoreni i na izmaku snage. Bili su pomešani tokom povlačenja sa brojnim od neprijatelja prognanim izbeglicama, sa majkama što su vodile i nosile u naručju decu, u nepreglednoj koloni volovskih kola. Samo velika ljubav prema otadžbini i istinsko uverenje da se bore za pravednu stvar mogli su tada preokrenuti poraz u pobedu. Ovaj neravnopravni sukob je predstavljao vrhunac vojnog i ekonomskog naprezanja brojno malene i ratovima izmorene srpske vojske. Ipak, neprijatelj je potučen do nogu a sloboda je ponovo stigla u Beograd, a u kontra napadu naša vojska uspela je da uđe i u Zemun. Tako je i završena i skršena Vlada takozvanog generalnog guvernera Srbije Stjepana Sarkotića koja je trajala manje od 23 sata. Nakon vesti o veličanstvenoj srpskoj pobedi u celoj Crnoj Gori izbile su velike manifestacije i oduševljenje povodom oslobođenja Beograda. U znak i slavu srpskih pobeda ispaljen je 21 topovski plotun sa Orlovog krša iLovćena. Ruski i engleski poslanik u Italiji zajednički su čestitali srpskom poslaniku u Rimu Mihailoviću sa sledećim rečina: „Srbija je sada u evropskom ratu odnela najveće pobede“. Italijanski kralj Emanuelo je takođe čestitao pobedu srpske vojske i rekao srpskom poslaniku Mihailoviću: „Dobro su se opekli Austrijanci“.
Grej, ministar spoljnih poslova Engleske, čestitao je srpskom poslaniku Boškoviću na velikim uspesima srpske vojske nakon čega je izjavio; „U Engleskoj se visoko ceni hrabrost i izdržljivost koju je pokazala srpska vojska kao i sjajan način na koji se borila protiv nadmoćnijeg neprijatelja i izvanrednih teškoća, a takođe i način kojim je vojska bila, potpomognuta od ce-log srpskog naroda.“ Francuski maršal Žofr: „Delikatni manevri na Ceru i Kolubari, vođeni uz sigurno prosuđivanje sa slobodom duha i snagom koji ispoljavaju majstorstvo srpskog komandovanja — zaslužuju da zauzmu sjajno mesto u našim strategijskim studijama.“
Premijer je naveo da je među žrtvama, teškim i velikim, koje je Srbija imala u Prvom svetskom ratu, masovna pogibija đaka u Kolubarskoj bici predstavlja jednu od najtužnijih i najtežih epizoda.
-Od đaka učesnika ove bitke, od takozvanih „1.300 kaplara“, za slobodu otadžbine njih 400 je položilo živote. Pobeda srpske vojske u Kolubarskoj bici 1914. godine predstavlja je veliku pobedu saveznika u | svetskom ratu protiv moćne Austrougarske carevine. Ti veliki dani herojske epopeje deo su naše naše duše, naše istorije i našeg kolektivnog sećanja. Duh i rešenost naših pobednika i danas žive u nama i predstavljaju nam vodilju za nove izazove i pretnje koje doživljavamo kao društvo.
Vučević je ocenio da je Kolubarska bitka pružila moralnu i diplomatsku snagu srpskoj vladi da energičnije nastupa kod savezničkih vlada, kao i da se suprotstavi rešavanju političkih pitanja koja bez njenoga znanja i saglasnosti.
Nova država koja će nastati na kraju rata 1918. godine, brojnim balkanskim narodima dala je nacionalnu slobodu a ta sloboda je bila utemeljena u krvi i kostima srpskih vojnika i civila. Danas vođeni predsednikom Aleksandrom Vučićem još jednom ponavljamo da nećemo stati u misiji da ekonomski preporodimo i vojno osnažimo našu otadžbinu. Mir, ekonomski rast i stabilnost biće sačuvani. Veliku cenu i vrednost mira smo jednom zauvek naučili od naših slavnih predaka. I danas se Srbija potcenjuje i danas se na nju juriša. I danas branićemo je istim žarom, pameću i mudrošću. Strpljenjem kao spasenjem. Odbranićemo držvno jedinstvo i izgraditi budućnost na ponos naših predaka i potomaka. Slava besmrtnim herojima sa Kolubare! Živela Srbija- zaključio je.
Autor: Iva Besarabić
