Izjavu Nebojše Stefanovića, člana Predsedništva SNS-a, prenosimo u celosti.
Uvek je Srbija bila pred izborom, koji nikada nije bio lak. Onda kada je Srbija grešila u svojim izborima, grešila je zato što je više mislila na druge nego na sebe. Za nju je izbor bio lak jedino onda kada je mislila prvo i isključivo na sebe i svoj narod, pa tek onda na sve ostale.
I danas Srbija mora da odgovara na mnoga pitanja, i kako bude odgovarala tako će izgledati njena budućnost. Većinu tih dilema nije nametnula sebi, one su došle sa strane, mi ih nismo proizveli. Ali na njih moramo da odgovorimo.
Srbija već godinama ima jasne odgovore na sva pitanja koja dolaze iz uzburkanog sveta. I oko Evrope, oko Rusije i Ukrajine, oko rata i mira, saradnje ili sankcija, razgovora ili sukoba.
Predsednik Aleksandar Vučić jedan je od retkih, ako ne i jedini lider u Evropi koji u svakom trenutku ima jasan odgovor na svako od teških pitanja na koja ni svet nema rešenje. I njegovi odgovori se poštuju, svuda i uvek. Čak i od onih koji se sa njim i Srbijom u mnogo čemu ne slažu.
Kako je Srbija došla do statusa koji nije imala skoro nikada u istoriji svoje državnosti? Kako je postigla to da bez nje ne može da se donese nijedna odluka koja se tiče Srbije?
Nije Srbiji niko poklonio takav status, ona se za njega sama izborila. Izborila se principijelnom, doslednom i pravičnom politikom, kojom je neprestano zagovarala mir, a ne rat, saradnju, a ne sukob, nezavisnost, a ne podaništvo. Takva politika ima svoju visoku cenu, a njen glavni nosilac i zastupnik, predsednik Vučić tu cenu plaća i kao državnik i kao ličnost.
Srbija nije jedina država koja brine za budućnost svog naroda, u okruženju u kojem je najlakše pokrenuti rat, a najteže sesti za sto sa neistomišljenikom. Ali Srbija je jedina koja ima odgovor na te brige o budućnosti. Njen odgovor je zaštita svoje zemlje i interesa svog naroda iznad svega.
Mnogi oko nas ne vole takvu Srbiju, više im je odgovarala ona koja je žmurila na cepanje njene teritorijalne celovitosti, na otimanje Kosova i Metohije. Više su voleli Srbiju čija vojska ne može da odbrani ni samu sebe, a kamoli svoj narod. Najviše im je odgovarala Srbija koja se guši u dugovima, u kojoj svaka kuća ima po jednog nezaposlenog, gde nema penzija, a plate ne stižu mesecima. Srbija u koju neće da investira niko i iz koje odlazi svako ko može.
Takva Srbija je nepovratna prošlost i zato su pritisci i bes prema njoj sve veći. Jedini način da se Srbija odbrani i da bude još jača je da ne prestane da se bori – za sebe i za sve ljude koji u njoj žive. Predsednik Vučić to dobro zna i nebrojeno puta pokazuje da je borba za Srbiju za njega jedina dužnost i opcija. Samo je pitanje koliko je svako od nas ostalih spremno da ide istim putem i da se na isti način odnosi prema svojoj državi i svom narodu.
Boriti se za svoju zemlju dužnost je koja važi i u miru, koji Srbija nikada neće da ugrozi. Borba za jaču privredu, za nove puteve i pruge, za nova radna mesta, veće plate i penzije, za jeftinije stanove za mlade, to je borba koja je zapala našoj generaciji. To je ujedno borba od koje direktno zavisi budućnost svih koji će nas naslediti i zemlje koju će nastaviti da grade. Imamo predsednika koji zna za šta se bori, kao što zna i ubedljivo najveća većina u Srbiji koja mu je dala poverenje da vodi zemlju. Imamo i jasan cilj kojem težimo kao slobodna zemlja, da živimo u miru i saradnji sa svima, a pre svega sami sa sobom, bez obzira na sve razlike koje postoje među nama. Oko borbe za Srbiju i njenu budućnost nema i ne sme da bude kompromisa.
Dakle ne postoji ništa važnije u ovom trenutku nego da svako od nas, u kapacitetu koji ima, podrži viziju predsednika Vučića, viziju mira i ekonomskog napretka. Važniji posao niko od nas nema.
Autor: Pink.rs
