Ministarka pravde Maja Popović učestvovala je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj je predstavljen šestomesečni izveštaj o radu Mehanizma za međunarodne krivične tribunale. Ministarka je izrazila očekivanje da, nakon okončanja i poslednjeg postupka pred Mehanizmom, vršenje njegovih rezidualnih funkcija više neće služiti kao politički instrument.
Izjavila je i da očekuje od Mehanizma da postupa u skladu sa načelima Povelje Ujedinjenih nacija, posebno načelima suvereniteta, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao i nemešanja u njihove unutrašnje i spoljne odnose.
Ona je skrenula pažnju Savetu bezbednosti da je gonjenje za ratne zločine danas isključivo u nadležnosti nacionalnih pravosuđa. Naglasila je da ne postoji nijedan razlog zbog kog bi se onemogućilo izdržavanje kazni zatvora osuđenima pred Tribunalom u Republici Srbiji, pod nadzorom Mehanizma i uz pun autoritet Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu i uslovnog otpusta. Ukazala je da bi se na ovaj način smanjili troškovi, olakšao položaj porodica osuđenih lica, obezbedili adekvatni uslovi za njihovu zdravstvenu negu, stvorili uslovi za njihovu pravu rehabilitaciju i ojačao značaj Mehanizma kao međunarodnog autoriteta.
Popović je izrazila spremnost Republike Srbije da preuzme suđenje u predmetu Jojić i Radeta, na isti način na koji je ustupljen predmet Šešelj i ostali. Istakla je da vođenje ovakvih postupaka od strane pravosudnih organa Republike Srbije daje pune garancije da će postupak biti vođen uz puno uvažavanje Mehanizma, kao i puno poštovanje prava svedoka i optuženih.
Ministarka je izjavila i da se odbijanjem prevremenog ili uslovnog otpusta krše prava optuženih na ravnopravan tretman i zanemaruje pravo i praksa država u kojima osuđeni izdržavaju kazne zatvora. Pooštravanje uslova za prevremeni ili uslovni otpust ustanovljeni su kao rezultat nastojanja Tužilaštva, iako Tužilaštvo treba da ima krajnje ograničenu ulogu u procesu odlučivanja o ovim pitanjima, naglasila je Popović, koja je i pored toga dala uveravanja da će svi uslovi uslovnog otpusta, u pogledu kojih Srbija izdaje garancije, biti u potpunosti poštovani.
Popović je ukazala i na činjenicu da se Ministarstvo pravde više puta obraćalo predsednici Tribunala povodom uslova izdržavanja zatvorskih kazni u pojedinim državama koji su nehumani, imajući u vidu zdravstveno stanje i godine života osuđenih lica. Na ovakve zahteve Ministarstvo pravde nije dobilo adekvatne odgovore.
Ona je skrenula pažnju Savetu bezbednosti i na praksu pravosudnih organa Republike Hrvatske da kroz sprovođenje politike krivičnog gonjenja vrši dodatni pritisak na Srbe da se isele iz Hrvatske ili da se spreči njihov povratak. Naglasila je da je selekcija u sprovođenju istraga i podizanju optužnica isključivo prema nacionalnom kriterijumu neprihvatljiva. Istakla je da su u Hrvatskoj optuženi predominantno Srbi, da se sprovode suđenja u odsustvu i da politički koncept „domovinskog rata“ negira zločine prema Srbima. Slično je i u Bosni i Hercegovini, izjavila je Popović.
Ona se osvrnula i na oslobađajuće presude Haradinaju za teške zločine na teritoriji Kosova i Metohije, Naseru Oriću za teške zločine u Podrinju, Ante Gotovini za teške zločine na teritoriji današnje Hrvatske, i naglasila da su te presude takođe legat Mehanizma, kojim je osnažena politika nekažnjivosti.
Ministarka je istakla da su Tribunal i Mehanizam ostvarili politiku nekažnjivosti za zločine nad Srbima i omogućili glorifikaciju zločina nad Srbima. Dodatno je naglasila da je u pogledu dela izveštaja koji govori o pitanjima Srebrenice i Srebreničke deklaracije, reč bila o neuspelom pokušaju da se nametne krivica i odgovornost Srba i Srbije.
Na kraju svog obraćanja, miistarka pravde je izjavila da će Republika Srbija nastaviti da podržava principe međunarodnog prava i da očekuje da će Mehanizam svoj budući rad uskladiti sa mandatom koji mu je dodelio Savet bezbednosti.
Autor: Jovana Nerić
