Đedović Handanović, Žiofre i Konrad obišli radove na vetroelektrani u Kostolcu

Ministarka Dubravka Đedović Handanović navela je da će za šest meseci od sada vetropark u potpunosti biti gotov te da će se polovinom sledeće godine posle više decenija doći do izvora čiste, zelene energije.

Blok 3 termoelektrane u Kostolcu donosiće sedam odsto više struje: Termoelektrana potpuno ekološka, a vrednosti štetnih emisija su niže od zakonom dozvoljenih

EPS završava pripreme za zimu: Na mreži blok B2 u TE "Kostolac B"

"To je definitivno potvrda naše posvećenosti da do 2030. godine svaki drugi megavat bude iz obnovljivih izvora. Nedaleko odavde završava se i prva solarna elektrana EPS-a, ona će biti gotova početkom naredne godine i još jedna je potvrda da je naš energetski sistem odlučan da što pre dođemo do novih megavata jer struje će nam sve više biti potrebno", kazala je.

Kako navodi, 2024. i 2025. će biti značajne jer će Srbija posle 35 godina uspeti ne samo da diversifikuje svoj portfolio, već da podigne energetsku sigurnost i nezavisnost.

Zahvalila je partnerima iz EU i Nemačke što podržavaju razvoj energetskog sektora u poslednjih 20 godina i dodala da su i drugi projekti u razvoju, pre svega solarne elektrane, zatim rehabilitacija hidroelektrana.

Najavila je da će u decembru biti završena rehabilitacija prvog agregata u reverzibilnoj hidroelektrani Bajna Bašta.

"EPS će nastaviti da razvija i druge važne projekte, pre svega revizibilnu hidroelektranu Bistrica koja će označiti dodatnu energetsku sigurnost jer će omogućiti skladištenje električne energije, a samim tim i integraciju većeg broja obnovljivih izvora energije u našoj zemlji", navela je ona.

Kako kaže, nedavno je pokrenut i drugi krug aukcija za obnovljive izvore energije, što znači da se podstiče i tržište da se razvija na zdravim osnovama, što sve znači i podizanje energetske sigurnosti, ali istovremeno i razvoj ekonomije i privrede.

Ovih dana kada će se u Briselu odlučivati o otvaranju Klastera 3 sa Srbijom, kako kaže Đedović Handanović, Srbija može da pokaže da je odlučna u sprovođenju zelene tranzicije, što je potvrdilo i usvajanje nove Strategije razvoja energetike koju je usvojila Narodna skupština, a koja teži da do 2050. budemo karbonski neutralni, smanjimo zavisnost od fosilnih goriva i da smo ispunili sve ciljeve reformske agende kada je reč o električnoj energiji.

Šef Delegacije EU Emanuele Žiofre je naveo da je zadovoljan što je EU pomogla realizaciju ovog projekta finansijski i precizirao da je ukupna vrednost 144 miliona evra, od čega EU daje kao bespovratna sredstva 31 milion evra, dok su ostalo zajam ili novac EPS.

Naveo je da će ukupan kapacitet tog parka biti 66 megavata što prevedeno na ekološke termine znači 174.000 tona ugljen dioksida manje.

"To je ekvivalent 34.000 automobila manje na ulicama. Struja će se obezbediti za nekih 30.000 domaćinstava. Ovo je jedan konkretan korak ka dekarbonizaciji i ozelenjavanju ekonomije i EU je srećna što može da pruža podršku Srbiji u tim ciljevima", kazao je Žiofre.

Sa Vladom Srbije EU sarađuje i, kako navodi Žiofre, na podizanju termoelektrana Kolubara i Morava dodajući da se na njihovim pepelištima rade solarne elektrane.

EU, kaže Žiofre, pomaže i rekonstrukciju hidroelektrana Vlasinska i Bistrica i pruža podršku u vidu tehničke pomoći za podizanje energetske efikasnosti.

"Ovo je prvi vetropark kojim rukovodi EPS, a pored ovoga potrebno je da radimo i više kako bismo mogli da postignemo cilj koji je Evropa zacrtala, a to je karbonska neutralnost do 2050. godine", poručio je Žiofre.

Nemačka ambasadorka Anke Konrad ocenila je da je ovaj projekat poseban s obzirom da je prvi vetropark u javnoj svojini i kojim se radi na diversifiaciji energetskih izvora što je važno i za Srbiju, ali i za EU jer, kako kaže, diversifikacijom izvora smanjuje se i napušta upotreba fosilnih goriva.

"Nemačka vlada zdušno podržava ovaj i slične projekte. U proteklih 15 godina, samo u oblasti energetike, izdvojili smo više od milijardu evra u Srbiji i spremamo se da nastavimo put ka zelenoj budućnosti Srbije", kazala je Konrad.

Direktor EPS-a Dušan Živković rekao je da su na lokaciji vetroelektrane u Kostolcu do sada podignuta dva stuba, a da je izgrađeno 15 temelja od 20 koliko je ukupno planirano za tu vetroelektranu.

Navodi da će vetroelektrana biti ukupnog kapaciteta 66 megavata, odnosno da je svaki od stubova 3,3 megavata, sa generatorom visine 114 metara i visinom cele elektrane 179 metara.

"Ova dva stuba pokazuju jasnu posvećenost EPS-a da ide putem obnovljivih izvora energija i da u perspektivi i ovu lokaciju proširi sa nekom dodatnom vetroelektranom", kazao je Živković.

Blok 3 termoelektrane u Kostolcu donosiće sedam odsto više struje: Termoelektrana potpuno ekološka, a vrednosti štetnih emisija su niže od zakonom dozvoljenih

EPS završava pripreme za zimu: Na mreži blok B2 u TE "Kostolac B"

"To je definitivno potvrda naše posvećenosti da do 2030. godine svaki drugi megavat bude iz obnovljivih izvora. Nedaleko odavde završava se i prva solarna elektrana EPS-a, ona će biti gotova početkom naredne godine i još jedna je potvrda da je naš energetski sistem odlučan da što pre dođemo do novih megavata jer struje će nam sve više biti potrebno", kazala je.

Kako navodi, 2024. i 2025. će biti značajne jer će Srbija posle 35 godina uspeti ne samo da diversifikuje svoj portfolio, već da podigne energetsku sigurnost i nezavisnost.

Zahvalila je partnerima iz EU i Nemačke što podržavaju razvoj energetskog sektora u poslednjih 20 godina i dodala da su i drugi projekti u razvoju, pre svega solarne elektrane, zatim rehabilitacija hidroelektrana.

Najavila je da će u decembru biti završena rehabilitacija prvog agregata u reverzibilnoj hidroelektrani Bajna Bašta.

"EPS će nastaviti da razvija i druge važne projekte, pre svega revizibilnu hidroelektranu Bistrica koja će označiti dodatnu energetsku sigurnost jer će omogućiti skladištenje električne energije, a samim tim i integraciju većeg broja obnovljivih izvora energije u našoj zemlji", navela je ona.

Kako kaže, nedavno je pokrenut i drugi krug aukcija za obnovljive izvore energije, što znači da se podstiče i tržište da se razvija na zdravim osnovama, što sve znači i podizanje energetske sigurnosti, ali istovremeno i razvoj ekonomije i privrede.

Ovih dana kada će se u Briselu odlučivati o otvaranju Klastera 3 sa Srbijom, kako kaže Đedović Handanović, Srbija može da pokaže da je odlučna u sprovođenju zelene tranzicije, što je potvrdilo i usvajanje nove Strategije razvoja energetike koju je usvojila Narodna skupština, a koja teži da do 2050. budemo karbonski neutralni, smanjimo zavisnost od fosilnih goriva i da smo ispunili sve ciljeve reformske agende kada je reč o električnoj energiji.

Šef Delegacije EU Emanuele Žiofre je naveo da je zadovoljan što je EU pomogla realizaciju ovog projekta finansijski i precizirao da je ukupna vrednost 144 miliona evra, od čega EU daje kao bespovratna sredstva 31 milion evra, dok su ostalo zajam ili novac EPS.

Naveo je da će ukupan kapacitet tog parka biti 66 megavata što prevedeno na ekološke termine znači 174.000 tona ugljen dioksida manje.

"To je ekvivalent 34.000 automobila manje na ulicama. Struja će se obezbediti za nekih 30.000 domaćinstava. Ovo je jedan konkretan korak ka dekarbonizaciji i ozelenjavanju ekonomije i EU je srećna što može da pruža podršku Srbiji u tim ciljevima", kazao je Žiofre.

Sa Vladom Srbije EU sarađuje i, kako navodi Žiofre, na podizanju termoelektrana Kolubara i Morava dodajući da se na njihovim pepelištima rade solarne elektrane.

EU, kaže Žiofre, pomaže i rekonstrukciju hidroelektrana Vlasinska i Bistrica i pruža podršku u vidu tehničke pomoći za podizanje energetske efikasnosti.

"Ovo je prvi vetropark kojim rukovodi EPS, a pored ovoga potrebno je da radimo i više kako bismo mogli da postignemo cilj koji je Evropa zacrtala, a to je karbonska neutralnost do 2050. godine", poručio je Žiofre.

Nemačka ambasadorka Anke Konrad ocenila je da je ovaj projekat poseban s obzirom da je prvi vetropark u javnoj svojini i kojim se radi na diversifiaciji energetskih izvora što je važno i za Srbiju, ali i za EU jer, kako kaže, diversifikacijom izvora smanjuje se i napušta upotreba fosilnih goriva.

"Nemačka vlada zdušno podržava ovaj i slične projekte. U proteklih 15 godina, samo u oblasti energetike, izdvojili smo više od milijardu evra u Srbiji i spremamo se da nastavimo put ka zelenoj budućnosti Srbije", kazala je Konrad.

Direktor EPS-a Dušan Živković rekao je da su na lokaciji vetroelektrane u Kostolcu do sada podignuta dva stuba, a da je izgrađeno 15 temelja od 20 koliko je ukupno planirano za tu vetroelektranu.

Navodi da će vetroelektrana biti ukupnog kapaciteta 66 megavata, odnosno da je svaki od stubova 3,3 megavata, sa generatorom visine 114 metara i visinom cele elektrane 179 metara.

"Ova dva stuba pokazuju jasnu posvećenost EPS-a da ide putem obnovljivih izvora energija i da u perspektivi i ovu lokaciju proširi sa nekom dodatnom vetroelektranom", kazao je Živković.

Autor: Dubravka Bošković