Premijer Slovačke Robert Fico rekao je da je Kosovo primer politike dvostrukog standarda o teritorijalnom integritetu, naglasivši da se stav njegove zemlje o nepriznavanju kosovske nezavisnosti neće menjati.
Fico je u intervjuu za Javni servis naglasio da je Srbija spremna za članstvo u Evropskoj uniji, ali politika dvostrukih standarda usporava proces.
Predsednik Vlade Slovačke govorio je i o novim formatima regionalne saradnje i stavu Slovačke prema teritorijalnom integritetu Srbije.
Koliko vam znači podrška koju ste dobili od predsednika Vučića nakon pokušaja atentata na vas, ali i njegova podrška vašoj politici?
Prvo želim da zahvalim predsedniku Vučiću i predsedniku Vlade Srbije na toplom srpskom gostoprimstvu. Predsednik Vučić je moj prijatelj, i duboko poštujem njegove izraze solidarnosti nakon događaja od 15. maja. Naš odnos je značajan zato što predsednik Vučić vodi nezavisnu, suverenu politiku koja je orijentisana na sve četiri strane sveta što je meni vrlo simpatično. Dalje, treba pogledati na izvredne, privredne rezultate koje je Srbija ostvarila, šta bi dale druge države Evrope da imaju takve privredne rezultate. Dakle, saradnja, razgovori i sastanci sa predsednikom Vučićem kao i sa ostalim ljudima iz delegacije za mene su velika prilika i ja sam vam na tome zahvalan.
U tom smislu vidljiva je dobra saradnja i komunikacija premijera Orbana, Vučića i vas. Da li je moguće uspostavljanje nekog formata saradnje između Mađarske, Slovačke i Srbije poput Višegradske grupe?
Meni bi bilo drago da to tako bude, zato što nije baš da svako navija za tu platformu kao što je Višegradska četvorka. Znate, kada se nađu četiri zemlje zajedno i imaju isto mišljenje o nečemu, onda one mogu to mišljenje da realizuju jednostavnije nego što bi to radile samostalno. Ukoliko recimo imamo neki dogovor pre Evropskog saveta, mi iz V4, onda nam odmah Merkelova kuca na vrata i idemo da pregovaramo. Dakle, što se tiče saradnje između Srbije, Mađarske i Slovačke, mi smo unikatni u tome što je tu komunikacija između tri političara koji imaju isto mišljenje, dakle govorimo o suverenoj politici. Dalje, to su zaista zemlje koje su bile efikasne kada govorimo o borbi protiv migracije. Ja sam i danas rekao da bi trebalo Evropska unija da ljubi ruke Srbiji i da zahvali političkom vođstvu za to što je Srbija uradila za zaštitu granica Evropske unije kao takve.
Foto: Tanjug AP/Petr David Josek
Tako da ja ću sve uraditi da format V4 ostane, ali ako se nastavi napad na V4, onda moramo da tražimo nove forme, oblike saradnje. Ja sam sa predsednikom o tome govorio i u Komarnu. Ukoliko bi Slovačka bila predsedavajuća zemlja, što će biti sledeće godine, prvi pregovori će biti na temu plus Srbija i da se vodi diskusija na temu da taj format polako pređe u V5.
Predsednik Vučić i Vi ste razgovarali o ekonomskoj saradnji, pre svega u oblasti energetike. Šta bi mogli da budu zajednički koraci u tom smeru?
Slovačka nema takav energetski miks kao što ima Srbija. Mi izuzetno zavisimo od energije nuklearnih elektrana i to je u našem fokusu. Ja mogu da potvrdim da mi u Slovačkoj proizvodimo više od 60 odsto sve električne energije upravo iz nuklearnih elektrana, i idemo dalje. Mi smo sada doneli odluku da hoćemo novi blok da izgradimo od 1200 MW. Ja želim da Slovačka bude nezavisna kad govorimo o struji i to tako da možemo električnu energiju i da izvozimo tamo gde je to moguće. Dakle, to je bila tema.
To je bila tema o kojoj smo najviše pričali i sa predsednikom i premijerom Srbije. U Slovačkoj imamo dugoročna iskustva kada govorimo i o izgradnji i modernizaciji i zatvaranju nuklearnih elektrana. Tako da mi imamo zaista iskustva i vrlo rado ćemo ih podeliti sa vama. Dakle, ukoliko bi nešto moglo da spaja energetske sisteme Slovačke i Srbije u budućnosti, onda bi to zaista trebalo da bude, pre svega, saradnja u oblasti nuklearne energije. Mi više ne koristimo ugalj, dakle, tu ima dosta hidroelektrana, tu je veliki udeo. Tako da taj interes obe strane, ako bi se realizovao u konkretnu saradnju, to bi bilo dobro.
Predsednik Vučić postavio je cilj da Srbija do kraja 2026. godine ispuni sve kriterijume za članstvo u EU. Iz iskustva Slovačke, kako vidite taj zadatak, i da li će EU biti tada spremna za prijem Srbije u članstvo.
Treba biti spreman za to da u Evropskoj uniji je prisutan ipak dvostruki standard. Dakle, postoje zemlje koje se maze, a i one zemlje koje se udaraju po zadnjici. Dakle, ja baš ne pristajem na tu politiku dvostrukih standarda, jer sam i sam to iskusio na sopstvenoj koži. Od 2020. i 2023. kad smo mi bili u opoziciji, dakle, vlada nas je htela suditi i zatvarala nas i tako dalje. Neki ljudi su i umrli u zatvoru. Tako da, ako me pitate za članstvo vaše zemlje u EU pod 1, mora to da bude zaista jasna odluka vaše zemlje. To morate da želite, zato što članstvo ima i dobre, i loše strane. Ja za Slovačku mogu da kažem da je to za našu zemlju bilo uspešno. Međutim, ja želim da vam kažem da su postojale neke greške koje smo mi napravili pre nego što smo ušli u Evropsku uniju. Recimo uslov da Slovačko uđe u Evropsku Uniju, mi smo morali da zatvorimo dva bloka nuklearne elektrane koje su bili novi, ali to danas ne bih uradio. Ja sam ponudio predsedniku Vučiću naša iskustva iz tog perioda, baš pre ulaska u Evropsku Uniju i vrlo rado ću vam reći koje smo greške napravili da se one ne bi ponavljale.
Pod dva, Srbija je zemlja koja ne pripada zemljama koja će biti mažena. Zato što je to zemlja koja je suverena, govori svoje mišljenja i to je država koja poštuje teritorijalni integritet. Ja sam, naravno, protiv priznavanja Kosova, jer ne može samo neko tako da dođe i da proglasi nezavisnost. Ja mislim da Srbija je već odavno pripremljena za ulazak u EU, dakle ovo je političko pitanje kada i da li, a kao što znamo, dakle strpljivo donosi crvene ruže, tako mi govorimo u Slovačkoj. E sad, koji je datum aktuelan? Ja ne znam to da vam kažem, zato što postoje i ostali drugi neki veliki igrači u Evropskoj Uniji. Što se naš tiče, ukoliko vi želite i odlučite da uđete u Evropsku Uniju, imate našu punu podršku. I biće nam drago da ako uđe u Evropsku Uniju još jedna država kao što smo mi, koja je suverena. Dakle, još samo jednu stvar da vam kažem, mi često ovde nailazimo na problem jednog jedinog političkog mišljenja što je zapravo najgora politika.
Slovačka zatvara kancelariju za vezu u Prištini posle 25 godina. U prethodnom periodu bili ste pod pritiskom zbog nepriznavanja Kosova. Da li se posle te vaše odluke pojačao pritisak na vašu vladu i vas?
Vidite, Slovečku uvek pominju kad govorimo naše mišljenje o teritorijalnom integritetu. Što se toga tiče, mi tu nemamo šta da promenimo. Dakle, ja sam rekao baš na pres konferenciji, sa predsednikom. E sad da, na Međunarodnom forumu nekad se desi da nas pitaju da li ćemo da promenimo mišljenje, da li hoćemo drugačije da gledamo na to pitanje i ja uvek odgovaram ne. Dok sam predsednik Vlade Republike Slovačke, ja se nikada neću vraćati na tu temu i ja naravno želim da se taj problem reši što brže. Ali eto vidite, Kosovo je baš primer tog dvostrukog standarda. Ja imam informaciju koju sam baš rekao i predsedniku Vučiću da slovački vojnici žele ponovo da se vrate u misiju Kfora na Kosovo. A za nas je to vrlo važno zato što ćemo dobiti objektivne informacije jer mi ne možemo informacije da dobijemo iz medija. Dakle, ne radi se samo o bezbednosti već i o dobijanju objektivnih informacija kako bismo mi Slovaci znali o čemu se tamo stvarno radi. Dakle, taj broj slovačkih vojnika će biti oko 150. Drago mi je što je srpska strana to prihvatila sa razumevanjem.
Foto: Tanjug Ap/Petr David Josek, File
U tom smislu pomenuli ste nameru o povratku slovačkih vojnika u Kfor. Da li postoje neki rokovi za realizaciju?
Koliko ja znam, to bi trebalo da bude početkom sledeće godine. Dakle, tokom sledeće godine prva grupa, recimo 60 vojnika, bi trebalo da ode tada, a kao što sam već rekao, oko 150 vojnika bi trebalo da bude. Ministar odbrane je pripremljen, i on je bio deo moje delegacije u Srbiji.
Kada govorimo o Kosovu, pre svega Srbi na Kosovu imaju velika očekivanja od povratka Donalda Trampa u Belu kuću. Kakva su vaša očekivanja od povratka Trampa? Šta bi to mogao da donese Balkanu, ali i globalno?
Ja mislim da će osnovna crta politike novog američkog predsednika biti zaštita ekonomskih interesa Amerike. Mi možemo iz tog razloga da očekujemo malo tvrđi pristup prema Kini, što nije dobro, ali mislim da će to tako biti. Dalje, mislim da će se sniziti angažovanje Amerike u različitim konfliktima. Gospodin predsednik Tramp je imao vrlo jake izjave pre izbora što se tiče rata u Ukrajini, mi ćemo očekivati da će on želeti nešto da isporuči vrlo brzo. Ja bih sam očekivao da će američki predsednik da kaže nešto vezano za rat u Ukrajini. Ali mislim da će međunarodno angažovanje administracije Donalda Trampa biti manje u odnosu na demokrate koji su i dalje na vlasti.
Ipak, pre nego što Tramp stupi na dužnost, predsednik Bajden je dao odobrenje Ukrajini da destvuje američkim raketama po ruskoj teritoriji, a predsednik Putin je promenio nuklearnu doktrinu. Po vašem mišljenju, koliko je u opasnosti svet od nuklearnog sukoba?
Prilično dugo stojim iza svog mišljenja koje ponavljam. Dakle, dolaze novi i novi dokazi koji potvrđuju da Zapad želi da se nastavi rat u Ukrajini iz različitih razloga. Ja na kraju krajeva mislim da rat odgovara i predsedniku Zelenskom zato što stalno dolazi pomoć za Ukrajinu. Dakle, postoji zaista puno razloga. S toga, ukoliko neko misli da je to daleko od njega zato što živi u Španiji, Engleskoj ili Americi, greši. Eskalacija koja je prouzrokovana odlukom Bajdena je šokirajuća i zaista ne nalazi mesto u 2024. godini. To možemo objasniti i time da je stara administracija htela da suzi prostor novom predsedniku, kada govorimo o mogućnostima pregovora. Dakle, prestati sa bilo kakvim pregovorima vezanim za mir. Kad već počnu da polako lete rakete nad glavama, znate, tada zaista dolazi pitanje da li će se desiti nešto katastrofalno. Ja sam čovek koji želi mir i da počnu pregovori jer ovo što se sada dešava je zaista neodgovorno za ceo svet.
Kako vidite Trampovu buduću ulogu u vezi sa ratom u Ukrajini? Da li će mir biti bliži?
Kao što sam rekao, on je imao vrlo velike izjave pred predsedničke izbore, i stoga ja očekujem da će odigrati neku aktivnu ulogu. Ja ne predpostavljam da će Amerika potpuno prestati da pomaže Ukrajini. Ako se promeni bilo šta vezano za Ukrajinu od strane Amerike, to će promeniti stvari. Dakle, može to da pomeri pregovaranja vezano za mir. Što se tiče Evropske unije, nas će to da se dotakne tako što postoje neke države u Evropskoj uniji, koje su ubeđene da ako bi Amerika potpuno prestala sa podsticajima prema Ukrajini, onda bi trebalo Evropska unija da preuzme te troškove. Ja mislim da od toga nema ništa, jer Evropska unija ne bi prihvatila taj projekt da podržava novi rat. Predsednik Tramp može da ima odlučujuću ulogu kada govorimo o razvoju situacije u Ukrajini.
Rekli ste da ste sa predsednikom Vučićem dogovorili za maj, da ćete zajedno ići u Mosku na paradu povodom Dana pobede. Da li se bojite kritika drugih evropskih lidera?
Ne, ne bojim se. Već me kritikuju, dakle, to je već počelo. Da vam kažem, mi smo ili suvereni, i nije nam neophodno za naše odluke da dobijemo saglasnost nekih većih zemalja, onda suverenitet ne postoji i onda ćemo da radimo samo ono što žele veliki igrači na međunarodnoj sceni. Pripadam ljudima koji jasno stoje iza pitanja borbe prema fašizmu. Dakle, ja znam kakvu je ulogu Crvena vojska imala kada je oslobađala Slovačku, Čehoslovačku. Ja sam, recimo, ove godine bio i u Normandiji jer ja zaista poštujem svaku pobedu u Drugom svetskom ratu, kao i žrtve koje su podnesene. Sledeće godine je 80 godina od toga kako smo pobedili fašizam. A s obzirom da sam dobio zvaničan poziv od Ruske Federacije, i ukoliko mi to zdravstveno stanje dozvoli, ja ću to prihvatiti. Jer događaji od pre 80 godina zaista zaslužuju pažnju i poštovanje.
Autor: Dalibor Stankov
