Goran Vesić, ministar u ostavci, pet dana od kako je započeo štrajk glađu vidno je iscrpljen, a dodatno teško za njega je što ni ne uzima propisanu terapiju. Da stvar bude gora, kako saznajemo iz pouzdanih izvora, Vesić ima ozbiljne zdravstvene probleme, koji su dijagnostifikovani nekoliko dana pre nego što je uhapšen.
Naime, kako proizilazi iz dokumenta do kog smo došli, Vesić je 18. novembra pregledan na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje i tada mu je indikovana hospitalizacija i invanzivna kardiološka dijagnostika. Utvrđeno je da, između ostalog, ima visok krvni pritisak i da boluje od angine pektoris, te mu je propisana terapija sa osam različitih lekova. S ovakvim nalazima jasno je da je zdravstveno stanje Gorana Vesića ozbiljno ugroženo.
Imajući ovo u vidu, postavlja se pitanje da li je ovakav tretman ministar u ostavci zaslužio. Uprkos saopštenjim tužilaštva, i dalje je nejasno šta je Vesić za ovih šest meseci, koliko je bio na čelu Ministarstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, uradio da bi bio osumnjičen za teško delo protiv opšte sigurnosti, a pri tom i pritvoren bez jasno navedenog razloga. Postavlja se i pitanje da li je tretman tužilaštva i suda prema Vesiću nekakva pokazna vežba za budućnost i da li se ovim uspostavlja neka vrsta presedana po kojem će svaki ministar biti automatski krivac za svaku grešku koja se bude događala u svom resoru?
Kada se na ulazu u Železničku stanicu u Novom Sadu srušila nadstrešnica i usmrtila 15 ljudi, Goran Vesić je prvi postupio kao politički i moralno odgovoran čovek i podneo je ostavku na mesto ministra.
Vesić je, sa još 11 ljudi, uhapšen u četvrtak, 21. novembra zbog sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti, iako je svoj resor u Vladi Srbije preuzeo u maju ove godine, kada su gotovo svi radovi na Železničkoj stanici bili završeni.
Ako se privođenje resornog ministra posle tragedije može objasniti potrebama istrage, sasvim drugačije stvari stoje kada je reč o odluci Višeg suda u Novom Sadu da Vesiću odredi pritvor do 30 dana i to zbog uznemirenja javnosti. Odlučeno je da ministar, koji je sam odstupio sa svoje dužnosti, nije zaslužio blaži tretman od ostajanja u pritvoru. Ponuđeno je i obrazloženje da će se na taj način sprečiti uznemirenje javnosti.
Međutim, činjenice govore da je isti taj čovek demonstrirao najodgovornije ponašanje i svega četiri dana od tragedije podneo je ostavku na ministarsko mesto, što je de fakto bio čin kojim se javnost mogla barem delimično umiriti, a nikako dodatno uznemiriti.
Autor: Pink.rs
