Đorđević je rekao da je Vlada Srbije u prethodne tri godine uradila mnogo na izgradnji i funkcionisanju novih institucionalnih mehanizama, uz mnogo stručnosti i znanja, kao i uz dugoročno projektovanu viziju razvoja, sa jasno definisanim strateškim opredeljenjima u oblasti ekonomije, međunarodno - ekonomskih odnosa, spoljno - političkih odnosa i drugih oblasti od značaja za celokupan društveno - ekonomski razvoj.

- Iako je mnogo toga već urađeno, iako smo najteži deo reformskog puta ostavili iza nas, to još uvek ne znači da se možemo prepustiti blagodetima socijalnog blagostanja. Pred nama još uvek stoje brojne prepreke i značajni zadaci koje moramo uspešno obaviti - istakao je Đorđević.

Građansko nezadovoljstvo pokazalo se kao plodno tlo za reformski program koji je osmislio i ponudio Aleksandar Vučić, rekao je on.

Prema rečima ministra, građani su u njemu prepoznali jasno formulisan predlog jedne zaokružene i dosledno sprovedene transformacije društva prema uslovima tržišne ekonomije i poboljšanju životnog standarda svih građana Srbije, pri čemu niko neće biti privilegovan niti izuzet iz tog procesa, a teret reformi će tako biti ravnomerno i pravednije raspoređen.

Poverenje velike većine građana, koje mu je zbog toga ukazano 2014. godine, a potvrđivano na izborima 2016. i 2017. godine, i veliku energiju građanskog nezadovoljstva učinkom njegovih prethodnika, Aleksandar Vučić je mudro usmerio ka mobilizaciji celokupnog srpskog društva za sprovođenje korenitih reformi koje po svojoj prirodi ne mogu imati populistički karakter, ali koje za svoj epilog imaju oporavak srpske ekonomije, privrede i životnog standarda, čemu i mi svedočimo danas kada vidimo državni budžet za 2018. godinu, koji je pre svega razvojni.

Kada je reč o prioritetima njegovog Ministarstva, Đorđević je rekao da je posebna pažnja posvećena borbi protiv sive ekonomije, zapošljavanju, demografskom pitanju, ali i inkluziji i staranju o građanima iz socijalno osetljivih kategorija.

Ovakvu politiku ministarstva pokazuje i budžet za 2018. godinu kojim su predviđena znatno veća izdvajanja za brigu o najugroženijima. U toj brizi, možda najbitniji zadatak koji stoji pred ministarstvom jeste izrada socijalnih karata.

-Socijalne karte će sa jedne strane pomoći državi da se obračuna sa korupcijom, jer će obezbeđivati pregled imovine i prihoda, kako pojedinca tako i povezanih lica, a sa druge strane olakšaće borbu protiv stigmatizacije u društvu, jer postoje oni koje je sramota da zatraže socijalnu pomoć koja im pripada - kaže on.

Upravo oni prethodni, odnosno osobe sklone korupciji, jesu i najveći protivnici uvođenja socijalnih karata, jer će se uvezivanjem i razmenom podataka između raznih državnih institucija videti ko i sa kolikom imovinom raspolaže, a to može inicirati dalje ispitivanje kako se do nje došlo, naveo je on.

MGIMO je državni institut za međunarodne odnose, osnovan 1944. godine, kao osnovna ruska obrazovna ustanova za edukaciju diplomatskih kadrova. Pored značajnih ruskih i mnogobrojne svetske ličnosti nosioci su diplome ovog prestižnog instituta. Počasnu titulu doktora MGIMO, pored predsednika Aleksandra Vučića, do sada su dobili Žak Širak, Šimon Peres, Irina Bokova, Nikolas Sarkozi i drugi, navodi se u saopštenju Ministarstva.