Svet se promenio, a mi i dalje ponavljamo iste floskule! Vučić u Budimpešti postavio pitanje evropskim liderima: Da li je uvek bio važniji formalni birokratski pristup ili suština?

Predsednik je na samitu, pre 46 lidera rekao:

- Naravno da mi nije lako da danas govorim nakon prethodnih govora. Nije mi lako da izrazim različito mišljenje po pitanjima, ali daću sve od sebe da to uradim što poštenije i iskrenije, s obzirom na okolnosti.

Verujem da nam je, umesto ponavljanja istih poruka, pravi strategijski razgovor svih nas koji sedimo ovde. Svet se promenio i menjaće se još uvek. Mi još uvek živimo u prošlosti i ne prihvatamo promenu.

Zato mi nije lako da iznosim različita mišljenja o svim pitanjima, ali ću se potruditi da budem što iskreniji, koliko je to moguće u ovim okolnostima. Verujem da nam je potreban, umesto ponavljanja i ponavljanja istih poruka, pravi strateški razgovor svih nas koji ovde sedimo i nekih drugih zemalja. Svet se promenio i svet će se dalje menjati. A mi i dalje živimo u prošlosti, ne prihvatajući je i ponavljamo iste floskule kao što smo radili u prošlosti.

Ali postoji još nešto što moramo da razumemo više od onoga o čemu će Ursula, Čarls i svi ostali razgovarati sa Donaldom Trampom. Oni će naći način da se pozabave nevažnim pitanjima. Pravo pitanje je šta se zaista dogodilo u Sjedinjenim Američkim Državama. Ono što su ljudi Sjedinjenih Država preneli kao poruku svima nama.

Ono čega su se zasitili. Šta žele da vide? Da li su zaista želeli da vide tu vrstu moralne superiornosti na predavanjima svim drugim zemljama, drugom delu sveta, kao što je to nekada bio slučaj, da čuju mišljenje poznatih ličnosti ili da vide ispunjenje potreba običnih ljudi? Šta, zakon će naliti rezervoar automobila običnog farmera?

Imaju dovoljno. Imaju više nego dovoljno. Ovo je poruka za sve nas. I to je nešto o čemu treba da vodimo računa ovde u našem regionu, u Evropi.

Evropa je do sada najlepše mesto za život na svetu. Da li će to biti za 10 ili 20 godina? Kada sam razgovarao sa svojim veoma dobrim arapskim prijateljem, predsednikom veoma cenjene zemlje, on mi je rekao: OK, Aleksandre, tvoj najmlađi sin, koliko ima godina? Rekao sam, šest. To se dešavalo prošle godine. A on mi je rekao, zamisli samo njegov život za 20 godina, gde želiš da vidiš svog sina da živi? U bogatijem delu sveta ili u siromašnijem delu sveta? Samo pretpostavite gde će Evropa biti i gde ćemo mi biti. I rekao sam mu, mi smo odani ljudi. Mnogima to ne izgleda tako, ali mi smo veoma lojalni i obećavamo svom narodu da ćemo ostati na našem putu ka EU i da ćemo tako i biti. Onda mi je rekao, OK, samo razmisli o tome.

A ovo vam govorim jer sada mislim da treba da razgovaramo o strateškim pitanjima. Govoreći o Zapadnom Balkanu, neću da iskoristim priliku. Hvala ti, Viktore, što si mi dao šansu jer prošli put niko od nas sa Zapadnog Balkana nije imao priliku da govori. Neću da zloupotrebljavam vaše poverenje i kritikujem nekoga iz komšiluka ili pravim bilo kakve bilateralne svađe, svađe, bilo šta. Ono što bih želeo da kažem je da ćemo imati hiljade problema. Sada imamo izbore u Nemačkoj, što znači da šest meseci zaboravimo na veći nemački angažman u svim našim poslovima. A kada imamo taj slučaj, nisam siguran da je to u najboljem interesu Evrope i svih nas. Mi smo, barem kao država, skoro u potpunosti zavisni od nemačke industrije i nemačke privrede. I možete zamisliti koliko smo zainteresovani za sva dešavanja koja se tamo dešavaju. Slušao sam, Emanuele, veoma pažljivo. Duboko sam zahvalan na nekim stavovima koje je danas izneo. Sve sam vas slušao. Ali moram da kažem jednu stvar. Kao država, uvek smo bili lako optuživani i svima smo bili najlakša meta jer nismo uvodili nikakve formalne sankcije Rusiji. I kao što vidite, nisam to krio. Pravo pitanje je da ako analizirate našu podršku Ukrajini, kada je reč o finansijskoj pomoći, humanitarnoj pomoći, koja je mala u poređenju sa Nemačkom, Sjedinjenim Državama, velikim zemljama. Ali ako uporedite malu Srbiju čak i sa nekim većim zemljama EU i sa svim zemljama Zapadnog Balkana, naša podrška je bila mnogo veća. I to govorim, znate, ovde u prisustvu ukrajinskog predsednika.

A sada, moje pitanje svima vama je, veliki evropski lideri, da li je uvek bio važniji formalni birokratski pristup ili suština? I videćete šta se dešava u svetu. Narendra Modi očigledno likuje zbog pobede Donalda Trampa. Indija napreduje na fantastičan način. Kina, kažemo da se suočavaju sa hiljadama ekonomskih problema. Moglo bi biti tako. Ali mi se suočavamo sa mnogo većim problemima od Kine. Njihova stopa rasta je pet-šest puta veća od naše. O Srbiji da i ne govorimo. Sada smo dobro, ali zaostajemo za svima vama. Pravo pitanje je da ne treba da se samoodvajamo. Treba da razgovaramo sa svima ostalima i da promenimo strategiju. Govoreći o Zapadnom Balkanu, ne samo o Srbiji. Smatram da Evropska unija treba da donosi strateške odluke o pitanjima proširenja. Ako zaista verujete da neko od nas zna šta piše u 19. ili 25. poglavlju, nemam pojma. nemam ideje. nemam ideje. I niko od vas nema pojma o tome. A to nije bio slučaj ni sa Bugarskom, ni sa Rumunijom i svim ostalima. To je bila politička odluka koju je donela Evropska unija. Kada je bilo strateških odluka i ljudi koji su razmišljali strateški, mi to tako vidimo. Onda vidim, dobro, toj zemlji to ide sve bolje i bolje. A Srbija jeste, privreda Srbije je najjača ekonomija, svakako, na Zapadnom Balkanu. Da, ali Srbija nam ne treba. Zato što nisu uveli sankcije Rusiji, ili iz bilo kog drugog razloga.

Ili nisu rešili svoje probleme sa nekim drugima. Ali mi nismo pravili te probleme ili nismo bili jedini koji su pravili te probleme. I neću da prolazim kroz tu priču o kršenju Povelje UN i međunarodnog javnog prava i svega ostalog. I sada se postavlja pitanje šta ćemo da radimo? Jer Tramp je upravo pobedio. Ako verujete da će povećati svoju finansijsku podršku Ukrajini, nije. Izvinite što moram ovo da kažem javno i otvoreno. U redu, svi možemo povećati našu finansijsku podršku. Naša podrška je mala. Ove godine smo dali 52 miliona, ako se ne varam, što je malo. Šta mogu da urade sa tim? Ali da su to radili svi ostali, bilo bi mnogo veće. Ali da budemo vrlo iskreni, da budemo vrlo iskreni, moramo da vidimo šta je rešenje. Znate, divim se Metteinom stalnom, upornom i veoma snažnom pristupu tome. Ali pravi problem je što ne znam šta to znači da neko mora da pobedi, a da mi moramo da imamo pobednika. kada? Kako? Kako će Putin pobediti? Kako ćemo da pobedimo? Da li smo spremni da žrtvujemo 5, 10 miliona ljudi? bilo ko od vas? Bilo ko od nas? Ne, ne mogu ništa da kažem Ukrajincima. Volodimiru i Andreju ovde ne mogu ništa da kažem. Mnogo pate.

Ali mogu da se zapitam, jer znamo da mi Evropljani treba da pobedimo, ali ne znamo kako, ne znamo kada. Verujem, zato govorim samo jedno, da je primirje ili prekid vatre od najveće važnosti za sve u Evropi. I punu podršku Ukrajini u svim njihovim evropskim, ekonomskim i svim drugim naporima. Sve ostalo će nas odvesti u dalje katastrofe, i to je to. I hteo sam da dodam još nešto u dve rečenice. Verujem da ćemo se suočiti sa ogromnim energetskim i ekonomskim problemima.

I ja sam vam duboko zahvalan, Ursula, što ste došli u naš region i što ste razgovarali sa nama o ovim pitanjima. I nije reč o 100, 500, 1 milijardu evra. Više se radi o SEPA, Green Lanes. Više se radi o pitanjima jedinstvenog tržišta. A sve je u pripremama i znanju o energetskim pitanjima, jer ćemo se suočiti sa strašnim nestašicama struje, a da ne govorimo o gasu i nafti. I to nećemo moći da rešimo. I treba da nađemo partnere koji će nam pomoći da izgradimo nuklearne modularne reaktore mnogo brže nego što se to dešavalo do sada. I mi moramo da se pozabavimo ovim pitanjima. A ako to ne budemo mogli, biće prava katastrofa. I treba da pokušamo da uradimo nešto pre ove zime, govoreći o svim ovim pitanjima na Bliskom istoku. Trebalo bi da razgovarate sa našim ukrajinskim prijateljima kako to da uradite ili kako da predložite, a da im ništa ne namećete, jer oni su momci koji plaćaju najveću cenu. Ali da o tome razgovaramo na racionalan način i da se ne plašimo da pokrećemo ova pitanja. I ne verujem, da vam pravo kažem, dve i po godine nisam razgovarao sa Putinom, iako sam ga pre toga sreo 21 put. Nisam siguran da će Putin uopšte biti spreman da prihvati ovo, bilo kakav prekid vatre ili primirje. ne znam.

Ali ako neko to uradi, ako neko pokuša, te momke ne treba žigosati. I onda će bar svi videti ko hoće to primirje, a ko neće. To je ono što ja mislim. Izvinite što sam rekao nešto što mnogi od vas misle, a niko ne želi da kaže javno, ali to je bila moja dužnost. Ja sam politički veteran, završavam svoj mandat za dve godine, i to je sve. Ali ja vas molim, molim vas, sve vas iz Evropske komisije, Evropskog parlamenta, Evropskog saveta i sve vaše evropske lidere da razmotrite strateške odluke. To je ono što nam je potrebno za budućnost, a ne samo taktičke odluke. I verujem da u tom smislu Evropa može da ostane najbolje mesto za život u čitavom svetu. Hvala vam puno što ste me saslušali, i hvala, Viktore, što ste mi dali priliku da nešto kažem - rekao je predsednik Vučić.

Autor: Snežana Milovanov