Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je da je veoma ponosan i zadovoljan jer je u redovnom godišnjem Izveštaju o napretku Evropska komisija utvrdila da je usaglašenost Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije na visokim nivou u oblasti saobraćaja, odnosno da je postignut dobar nivo pripremljenosti.
- Rezultat koji smo postigli u oblasti saobraćaja posebno je značajan ako se zna da je oko četvrtina svih pravnih propisa koje usaglašavamo sa EU vezana za sektor saobraćaja - rekao je ministar Vesić i dodao da ”bespovratna ulaganja EU u oblasti saobraćajne infrastrukture od 2000. godine do danas prelaze milijardu evra, uključujući i grant za brzu prugu od Beograda do Niša, što Evropsku uniju čini najznačajnijim partnerom Srbije”.
- Niko osim Evropske unije Srbiji ne daje bespovratna sredstva našoj zemlji i mi u Vladi Srbije taj čin posebno cenimo - rekao je ministar Vesić.
- Strateški cilj Vlade Srbije je punopravno članstvo u Evropskoj uniji, što za nas znači i zatvaranje klastera 1, otvorenog u decembru 2021. godine u okviru kog su i poglavlje 14 - Transport i 21 - Transevropske mreže. U tom pogledu, Ministarstvo od početka mog mandata kao ministra, posvećeno je usaglašavanju sa propisima EU i pripremi zakona i do kraja 2024. će čak osam zakona sa evropske agende biti spremno za usvajanje u Narodnoj skupštini. Neki od njih su već prošli Vladu i čekaju skupštinsku proceduru, poput Zakona o bezbednosti železničkog saobraćaja, dok su drugi u finalnoj fazi i biće spremni do kraja godine.
Zakoni koje će Srbija da usvoji kako bismo skoro potpuno u oblasti saobraćaja bili usklađeni sa EU su Zakon o izmenama i dopuna Zakona o putevima, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, Zakon o uspostavljanju infrastrukture za alternativnim gorivima (IV/2024), Zakon o železnici, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, Zakon o žičarama za transport lica i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Na Nacionalnoj transportnoj strategiji se intenzivno radi a još u prošlogodišnjeg Izveštaju o napretku je istaknuto da značajan impuls završetku ovog važnog posla dat posle 2022. godine.
Nakon kašnjenja konzorcijuma konsultanata koji su pre nekoliko godina izabrani na tenderu a koji nisu uradili posao u ugovorenom roku, Ministarstvo angažovalo je domaći ekspertski tim koji će ovaj posao dovršiti u roku od 4 meseca, nakon čega očekujem usvajanje Nacionalne transportne strategije u prvom kvartalu 2025. godine - rekao je ministar Vesić.
Vesić je istakao da je ”dobra vest je da je Evropska komisija prepoznala naše ambiciozne planove u povezivanju sa regionom na TEN-T mreži i završetak brze pruge do Subotice, radove na pruzi od Niša do Dimitrovgrada koji su počeli posle mnogo odlaganja upravo zahvaljujući zajedničkoj komisiji koja prati sve evropske projekte koji sam formirao kada sam postao ministar i u čijem radu učestvuje i Delegacija EU u Srbiji”.
Ministar Vesić je pomenuo da su najznačajniji saobraćajni projekti koje finansira EU izgradnja brze pruge od Beograda do Niša, rekonstrukcija i modernizacija pruge od Niša do Dimitrovgrada, modernizacija pruge Niš-Brestovac, izgradnja železničke obilaznice oko Niša, izgradnja intermodalnog terminala u Batajnici koji je u maju posetio komesar za proširenje Oliver Varheji, autoput mira od Niša do Merdara, kao i rehabilitacija oko 1.000 km putne mreže državnih puteva, uklanjanje potopljene nemačke flote iz Drugog svetskog rata kod Prahova i mnogi drugi projekti što EU čini najznačajnijim partnerom Srbije u oblasti saobraćajne infrastrukture.
Ministar Vesić je istakao da je cilj ministarstva na čijem čelu se nalazi potpuna usaglašenost u sektoru saobraćaja sa propisima EU jer se Srbija nalazi na važnim evropskim transportnim koridorima.
- U sprovođenju ovog cilja neće biti kompromisa jer to je interes Srbije da bude potpuno usaglašena sa EU u oblasti saobraćaja posebno posle nove Direktive za TENT – T kojom su utvrđeni evropski transportni koridori i za čiju modernizaciju i izgradnju su prvi put izjednačene zemlje članice EU sa evropskom zemljama koje još uvek nisu članice u korišćenju evropskih fondova. EU za svoje transportne koridore planira da izdvoji 500 milijardi evra. Srbija ovu šansu mora da iskoristi i zato naporno radimo u tom pravcu - rekao je ministar Vesić.
