Ekonomski procvat Srbije! TLDR News EU objasnio kako je naša zemlja prebrodila evropske izazove (VIDEO)

U vremenu kada se mnoge evropske zemlje bore s ekonomskim izazovima, Srbija je iznenađujući primer ekonomskog rasta i stabilnosti. U videu koji je objavio TLDR News EU, objašnjeno je kako Srbija prkosi trendovima recesije i stagnacije koje su zahvatile ostatak kontinenta. Dok su mnoge članice Evropske unije suočene sa slabim rastom, niskom produktivnošću i rastućim dugom, Srbija pokazuje suprotan trend – beleži snažan rast BDP-a, rast plata i poboljšanje kreditnog rejtinga.

Evropska unija trenutno prolazi kroz ekonomski težak period. Prema nedavnom izveštaju Marija Dragija, jedno od rešenja za oporavak je zajedničko zaduživanje na nivou EU u vrednosti od stotina milijardi dolara. Međutim, mnoge zemlje, poput Nemačke i Francuske, okreću se merama štednje zbog rastućeg evroskepticizma. U takvoj atmosferi, Srbiji, koja je kandidat za članstvo u EU, ide znatno bolje.

Od 2018. godine, BDP Srbije raste 2,5 puta brže nego u zemljama Evropske unije. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), srpski BDP je od tada porastao za 26,5 odsto, dok je rast u EU iznosio samo 10,2 odsto. Čak i tokom pandemije COVID-19, koja je ozbiljno pogodila mnoge evropske ekonomije, Srbija je pokazala otpornost i brzo se oporavila. U 2024. godini, srpski BDP raste impresivnih 4,7 odsto u prvom kvartalu i 4,2 odsto u drugom, dok evropske zemlje beleže mnogo skromnije brojke.

Jedan od ključnih faktora koji doprinosi uspehu srpske ekonomije je stabilna snabdevenost energijom. Za razliku od mnogih evropskih zemalja koje su se suočile sa energetskom krizom zbog sukoba u Ukrajini i sankcija Rusiji, Srbija je nastavila da uvozi rusku naftu i gas, što je pomoglo u održavanju stabilnih cena energije i osiguranju stabilnog privrednog okruženja. Nafta iz Rusije čini četvrtinu srpskog uvoza, dok dve trećine gasa dolazi upravo iz Rusije. Zahvaljujući ovom pristupu, srpska ekonomija je uspela da izbegne ozbiljnije šokove koje su osetile mnoge članice EU.

Jedan od najvažnijih faktora koji podstiče srpsku privredu je rast plata i visoka domaća potrošnja. Prosečna plata u Srbiji je dostigla 825 evra mesečno, što je i dalje ispod proseka EU, ali predstavlja značajno poboljšanje. Još važnije, plate rastu velikom brzinom – tokom prve polovine 2024. godine, prosečne zarade su porasle za čak 14,7 odsto. Ovaj rast plata pomaže da se održi visoka domaća potrošnja, što dodatno jača privredu. Predsednik Aleksandar Vučić je postavio ambiciozan cilj da do 2027. godine prosečna plata u Srbiji dostigne 1.400 evra mesečno, što bi znatno smanjilo jaz u odnosu na evropski prosek.

Srbija se takođe može pohvaliti relativno niskim nivoom duga u odnosu na BDP, koji iznosi oko 50 odsto, uprkos značajnim ulaganjima u infrastrukturu. Dok mnoge evropske zemlje, poput Francuske i Finske, beleže veće deficite i pribegavaju merama štednje kako bi se izborile sa javnim dugom, Srbija je uspela da zadrži deficit na skromnih 2,9 odsto BDP-a. To je unutar kriterijuma iz Mastrihta, što Srbiju stavlja u dobar položaj čak i prema evropskim standardima.

Ulaganje u infrastrukturu, posebno u saobraćaj, energetiku i digitalizaciju, donosi dugoročne koristi srpskoj ekonomiji, jačajući konkurentnost i omogućavajući privredni rast. Istovremeno, državni prihodi rastu, omogućavajući održavanje stabilnih javnih finansija.

Još jedan značajan pokazatelj srpskog ekonomskog uspeha je poboljšanje kreditnog rejtinga. Globalne agencije za kreditni rejting, poput S&P-a, revidirale su izglede Srbije sa stabilnih na pozitivne, a prošlog petka S&P je podigao rejting Srbije za jedan stepen. Srbija sada ima najviši investicioni rejting među zemljama kandidatima za članstvo u EU, što je svrstava u rang sa članicama poput Mađarske i Rumunije.

Ovo poboljšanje rejtinga otvara vrata većim investicijama iz inostranstva i smanjuje troškove zaduživanja, što dodatno jača ekonomiju. Srpske državne obveznice, koje su ranije bile smatrane rizičnim, sada postaju privlačne institucionalnim investitorima, što omogućava dalji razvoj infrastrukturnih i privrednih projekata.

Ekonomija Srbije se u poslednjih nekoliko godina pokazala izuzetno otpornom, dok su mnoge zemlje Evropske unije suočene sa ekonomskom stagnacijom. Održiv rast BDP-a, rast plata, ulaganje u infrastrukturu i poboljšanje kreditnog rejtinga čine Srbiju jednim od lidera među zemljama kandidatima za članstvo u EU. Predsednik Vučić je ovaj uspeh pozdravio, navodeći da Srbija sada „igra prvu ligu“. Dok evropske zemlje traže rešenja za svoje ekonomske probleme, Srbija nastavlja da beleži impresivne rezultate i privlači pažnju investitora i analitičara širom sveta.