Podrška za mlade! Krkobabić najavio ključne podsticaje: Do 10.000 evra bespovratnih sredstava za privredne aktivnosti u selima (VIDEO)

Prema njegovim rečima, budžet za narednu godinu obuhvatiće i sredstva namenjena pokretanju raznih privrednih delatnosti, čime se omogućava revitalizacija sela i pružanje šanse mladim ljudima da ostanu i razvijaju svoja gazdinstva.

Krkobabić je istakao da je tehničko, tehnološko i infrastrukturno povezivanje između sela i grada unapređeno, zahvaljujući savremenim tehnologijama, ali je naglasio da uslovi života u selu još uvek nisu izjednačeni sa onima u gradovima.

- Selo je zajednica ljudi. Moramo im pomoći u obrazovanju, kulturi, sportu, zdravstvenoj zaštiti, ali i u pokretanju privrednih aktivnosti - rekao je ministar, dodajući da je preduslov za dalji razvoj već postavljen, ali da je puno posla još uvek pred nama.

Jedan od primera uspešnih projekata koje je ministar naveo je opština Sečanj, pogranična oblast koja se graniči sa Rumunijom. U okviru Programa za kuovinu kuća na selu tu dodeljena 86. Kuća. Krkobabić je izrazio zadovoljstvo činjenicom da se ova opština, sa svojih 11 sela, uspešno bori da zadrži mlade ljude i privuče nove stanovnike.

- Juče smo u Sečnju dodelili 86. kuću. Ključni su nam ti rubni delovi zemlje. Ako oni ostanu prazni, onda imamo ovo što imamo na Kosovu. Jedna takva opština sa 11 sela uspeva da zadrži mlade ljude i da dođu. Mene to raduje. Veliki broj dece, to je 86 kuća, po dvoje dece... Škole, vrtići, sve to oživljava. I ono što je najbitnje, svi ti ljudi su mlađi od 30 godina, dolaze u relativno stariju sredinu, preko 60 godina - istakao je Krkobabić.

Posebno je naglasio važnost mladih ljudi u ruralnim zajednicama, ističući kako njihova energija i nove ideje mogu pokrenuti razvoj sela. Kao primer je naveo pozorišnu zgradu u Jaši Tomiću, izgrađenu 1954. godine od strane lokalnog stanovništva, a koju danas treba obnoviti, a za koju kaže da je se ni Beograd ne bi postideo.

- To je ta inicijativa o kojoj govorim. Mladi ljudi danas su ključni za oživljavanje sela - rekao je ministar.

Jedan od najznačajnijih koraka ka poboljšanju kvaliteta života na selu jeste uvođenje besplatnog prevoza u 78 opština, što je, prema Krkobabiću, veliki iskorak.

- Ima opština gde će nam trebati i 2, i 3, i 4 vozila. Idemo redom. Sada će da ide novi konkurs i javljaće se neki novi ili ovi postojeći koji žele 2 ili 3 vozila. To je iskorak. Ako imate rešen prevoz, i to besplatan, onda dosta briga ostaje po strani - rekao je Krkobabić.

Govoreći o izazovima sa kojima se susreću stanovnici Kosova i Metohije, Krkobabić je naglasio važnost podrške porodičnim gazdinstvima i zadrugama, ističući da je država već pomogla formiranju tri zadruge na ovom području. Takođe je najavio novi program socijalne zaštite, uključujući uvođenje socijalne penzije za ljude starije od 65 godina, koja neće biti manja od 150 evra.

- Puno ima žena, muškaraca, koji imaju više od 65 godina na Kosovu i Metohiji, na Severu ili u onim drugim delovima, da nemaju penziju. Evo, institut nove socijalne politike u idućoj godini, socijalna penzija je tu. Ovo je konkretna i opipljiva pomoć koja će poboljšati uslove života i na Kosovu i Metohiji - dodao je Krkobabić.

Posebno značajan deo Krkobabićevog gostovanja odnosio se na novi budžet za narednu godinu, koji će obuhvatiti sredstva za pokretanje privrednih aktivnosti na selu.

- Ovo je ključna vest za Srbiju. U budžetu za narodnu godinu odvajamo sredstva za privredne aktivnosti. Svi neka se spreme - rekao je ministar. Krkobabić je objasnio da će država dodeljivati bespovratna sredstva do 10.000 evra za pokretanje različitih poslova u selima, frizerske salone, poljoprivredne apoteke, vulkanizerske radnje i slične delatnosti koje su potrebne u selima.

- Ovo su sredstva koja će omogućiti da se odgovori na potrebe sela, a opštine će davati saglasnost na osnovu toga šta je mestu neophodno - dodao je Krkobabić.

Ministar je istakao i važnost zadrugarstva kao načina opstanka malih porodičnih gazdinstava.

- Prosek gazdinstva u Srbiji je svega 6,4 hektara, dok je na jugu taj broj još manji – 2,4 hektara. Bez udruživanja u zadruge, mali posednici nemaju šanse da opstanu - upozorio je Krkobabić.

Krkobabić je dodao da je država do sada pomogla formiranje 1.100 zadruga i da je program „500 zadruga u 500 sela“ bio pun pogodak i da nijedna zadruga nije izbrisana iz APR-a.

- Posedi su mali, a još usitnjen. I sad, da bi se od tako malog poseda, npr. dole na jugu živelo, obično dva člana domaćinstva su, u proseku, bez udruživanja u zadrugu, bez šansi su da dobije impute pre početka procesa proizvodnje za seme, za đubrivo, za radom, ili da dobiju srestva - da naplate. Nema šansu da opstanu. Tih domaćinstava imamo 520.000. To je ogroman broj i prosek starosti, 60 godina. To su ljudi na pragu, znači penzije, i postavlja se pitanje šta sad. Rumuni su doneli zakon, da sada, recimo, vi u naponu snage, imate obavezu, ako roditelji ne mogu da se izdržavaju, da ih zakonom izdržavate, da vam se uzima od plata.

- Ja se zalažem za tu socijalnu penziju. Zalažem se da ti ljudi maksimalno rade dok mogu. A ne da budu ostavljeni. Neko sa 67, 70 ili 80 sigurno neće moći da sam ostvaruje egzistenciju na takvom poslu. E, zato nam je zadruga nužna, zato smo obnovili zadrugarstvo s Akademijskim odborom za selo Srpske akademije - zaključio je Krkobabić.