U intervjuu za pinkov portal govorio je Džejson Stajnhauer, autor bestselera, saradnik Vilson Centra I član ekspertske grupe State Departmenta, viši saradnik Instituta za istraživnje spoljne politike i ekspert za medijsku pismenost i dezinfromacije razgovarao je sa Biljanom Šahrimanjan Obradović, na teme fenomena dezinformacija i kako one utiču na američke izbore i globalno geopolitičko nadmetanje velikih sila. Džejson Stajnhauer je predavač u prestižnom Centru za strateške i međunarodne studije iz Vašingtonga gde drži predavanje na temu uključivanja istorije u donošenje političkih odluka i ovo je njegov prvi intervju za srpske medije.
Za prvo pitanje gospodine Stajnhauer, dezinformacije su rangirane kao treći globalni bezbednosni rizik, hajde da pričamo o tome kako dezinformacije oblikuju našu stvarnost? Postoji odlična formulacija informacija kao oružje, šta to zapravo znači?
Dezinformacije oblikuju naš svet na različite načine. Neke dezinformacije imaju nameru da nas obmanu o tome u šta verujemo da je istina, kako su se događaji odvijali i značenju tih događaja. Ostale dezinformacije su osmišljene da nas učine ciničnima, da ne verujemo jedni drugima ili našim institucijama i da budemo skeptični prema svim informacijama. Konačno, neke dezinformacije nastoje da potkopaju određene nacionalne države ili etničke grupe i promovišu programe drugih nacija ili rivalskih etničkih ili verskih grupa. Deo borbe protiv dezinformacija je razumevanje toga koji su različiti oblici i šta svaki od njih pokušava da postigne. Poznavanje toga nam omogućava da budemo pametniji potrošači informacija u složenom informacijskom okruženju 21. veka.
Kako se dezinformacije koriste za postizanje geopolitičkih ciljeva velikih sila?
Brojni su primeri kako se dezinformacije koriste za unapređenje geopolitičkih ciljeva. Rusija je koristila dezinformacije da opravda invaziju na Ukrajinu, uprkos tome što je to flagrantno kršenje međunarodnog prava. Takođe, smo videli kako je Iran koristio dezinformacije kako bi opravdao akte terora i nasilja protiv Izraela i Sjedinjenih Država. Američki mediji su takođe otkrili slučajeve u kojima su Sjedinjene Države koristile kampanje dezinformacija, pre svega kampanju dezinformacija tokom pandemije COVID-19, koju je organizovala američka vojska kako bi potkopala Narodnu Republiku Kinu. Sve ove kampanje nastoje da koriste informacije za postizanje većih geopolitičkih ciljeva.
Često čujemo da je „dobro“ čuti obe strane. Koja je glavna razlika između zapadnih ili američkih medija i ruskih ili kineskih medija? Koja je glavna razlika u njihovim novinarskim standardima?
Novinarstvo i mediji funkcionišu veoma različito u različitim kontekstima. U Sjedinjenim Državama, na primer, imamo Povelju o pravima kao deo našeg ustava, a Prvi amandman te Povelje o pravima posebno dozvoljava novinarima i medijima da rade nezavisno od uticaja vlade. Ovo omogućava novinarima da postavljaju teška pitanja vladinim zvaničnicima i da istraže i razotkriju kada je vlada umešana u korupciju ili na drugi način nije bila dobar čuvar javnog interesa. Naprotiv, u autoritarnim državama mediji često rade u službi same vlade. Njihova svrha je da pojačaju stavove vlade i može biti opasno, ili čak smrtonosno, da novinari dovode u pitanje postupke vladinih lidera. Kao Amerikanci, verujemo da je prvi pošteniji i bolje unapređuje demokratiju od drugog. Novinari bi trebalo da postavljaju teška pitanja vladi, da zadrže nezavisnost od vladinog uticaja i da budu u mogućnosti da obaveste javnost kada su vladini zvaničnici zloupotrebili svoja ovlašćenja.
Ruski propagandista često govori da Zapad „zabranjuje” ruske medije. Zašto države sprovode takve mere?
Bilo je napora da se ograniči efikasnost ruskih državnih medija u različitim evropskim i američkim kontekstima. To je zato što ovi mediji često izričito podržavaju rusku propagandu i ne bave se poštenim novinarstvom. Međutim, važno je napomenuti da u Sjedinjenim Državama imamo medijske ličnosti koje izveštavaju o onome što Kremlj kaže, a u nekim slučajevima ponavljaju ruske perspektive o geopolitici i globalnim odnosima. Ovo je indikativno za to kako Amerika dozvoljava raznolikost mišljenja i medija, čak i kada su ti mediji u suprotnosti sa našim viđenjem sveta. Ova sloboda štampe je važan aspekt američke demokratije i ona nastavlja da istrajava.
Možete li upoznati naše srpske lidere sa glavnim ruskim manipulativnim taktikama konkretnije aktivnim merama? Zašto Rusija takvim aktivnostima gađa srpsko stanovništvo?
Rusija je dugo posmatrala Balkan unutar svoje geopolitičke sfere uticaja. To uključuje i Srbiju. Kao takva, Rusija se angažovala u raznim aktivnostima koje ciljaju na srpsko stanovništvo i srpske lidere kako bi ubedila Srbiju da se uskladi sa njihovim interesima. Istovremeno, Sjedinjene Države i Evropska unija gledaju na Balkan kao na važne saveznike u širim naporima za promovisanje globalnog mira, bezbednosti i ekonomskog razvoja. Dakle, Balkan je postao svojevrsno bojno polje među ovim akterima koji pokušavaju da sklope dublje veze i saveze kako bi iskovali svet koji bi želeli da vide. Kao Amerikanac, verujem da Sjedinjene Države, Evropska unija i Balkan imaju zajedničke interese u promovisanju demokratije, ljudskih prava i globalne stabilnosti koja svima omogućava da vode srećne i produktivne živote.
Kako Rusija koristi istoriju kao oružje?
Deo ruskih napora u vezi sa dezinformisanjem uključuje manipulaciju i iskrivljavanje istorije. Ovo uključuje istoriju staru vekovima, koja datira iz srednjeg veka, tvrdeći da su razne zemlje u istočnoj Evropi uvek bile deo Rusije i da duguju svoju nezavisnost Rusiji. Takođe su postojali napori ruskih dezinformacionih agenata da iskrive i kao oružje iskoriste američku istoriju, posebno američke rasne odnose; da iskrive i kao oružje iskoriste evropsku istoriju, posebno Drugi svetski rat i korišćenje Drugog svetskog rata za zabijanje klina između zemalja kao što su Nemačka i Litvanija, na primer. Rusija — i Sovjetski Savez pre njih — takođe su se bavili raznim antisemitskim lažima, oslanjajući se na iskrivljenu istoriju i teorije zavere da bi širili ove otrovne i mržnje pune predrasude. Istorija, dakle, postaje veoma široko platno na kome ruski agenti za dezinformisanje mogu da naslikaju bilo koji broj fiktivnih slika.
Kakvu poruku imate za srpski narod u vezi sa geopolitičkom orijentacijom? Kakve će koristi Srbija i njeno stanovništvo imati od evroatlantskih integracija?
Da, imam poruku za srpski narod, to bi bila da i dalje veruju u moć demokratije. Demokratija omogućava narodu da ima glas. To omogućava aktivistima i onima kojima je stalo do stvaranja pravednijeg i jednakijeg sveta da se mobilišu i ujedine kako bi se zalagali za promene. Imamo obavezu da obezbedimo da sva ljudska bića mogu da teže životu, slobodi i sreći i da ljudska prava mogu da cvetaju. Biće trenutaka kada će populistički lideri ili strane sile pokušati da nas ubede da demokratija nema budućnost i da umesto toga treba da verujemo da autokratija ili diktatura kriju odgovore na naše globalne izazove. Ne verujem da je to istina, i dok naše demokratije nisu savršene — i treba im stalno poboljšanje — ne treba da postanemo cinični u pogledu mogućnosti unutar demokratskog sistema.
U novembru će biti američki predsednički izbori, ali već nekoliko meseci možemo da čujemo iz američkih medija o operacijama dezinformisanja zloćudnih aktera. Kako to može da utiče na izbore i da li su Amerikanci otporni na dezinformacije?
Dezinformacije ostaju stalni izazov na izborima, ne samo u Sjedinjenim Državama već i širom sveta. Neke dezinformacije ciljaju na to kako i gde ljudi glasaju, govoreći ljudima da mogu da glasaju na određenim mestima kada zapravo ne mogu, ili im govore da mogu da glasaju određenim danima kada zapravo treba da glasaju drugim danima. Druge dezinformacije pokušavaju da ubede pojedince da glasaju za jednu stranku nasuprot drugoj, ili da uopšte ne glasaju. Mislim da je Amerika daleko otpornija na dezinformacije nego što smo bili 2016. i 2020. godine, ali još uvek imamo posla da postanemo medijski pismeni o svim pretnjama koje postoje.
Za kraj intervjua koje poruke ili savete možete dati srpskim medijima koji često nisu otporni na ruske dezinformacije?
Moj savet srpskim medijima bi bio da nastave da grade mostove i saveze sa novinarima i medijima u drugim zemljama, razmenjujući najbolje prakse i informacije. Izazovno je vreme biti novinar: postoje pretnje od neprijateljskih vlada i političkih aktera, postoje i ekonomski izazovi sa poslovnim modelima, a da ne spominjemo porast veštačke inteligencije, koja može da izvuče novinarske informacije iz medija bez davanja nadoknade. Verujem da postoji velika moć u izgradnji mreža sa američkim kolegama, evropskim kolegama, azijskim, afričkim i latinoameričkim kolegama, pa čak i kolegama u autoritarnim državama koji pokušavaju da kažu svetu šta se dešava unutar ovih režima. Sociolog Manuel Kastels je rekao da kada ne možemo da se držimo za ruke na ulici, držimo se za ruke na internetu. Mislim da možemo da koristimo internet, društveni veb, društvene medije i veštačku inteligenciju da formiramo saveze, izgradimo mostove i osnažimo sve nas da radimo svoj posao kako bismo vladu i druge aktere pozvali na odgovornost i insistirali na pravdi i ljudskim pravima za sve.
Autor: Snežana Milovanov
