AKTUELNO

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, boravi u Loznici od 4. septembra i već nekoliko dana obilazi Podrinje i razgovara sa građanima ovog kraja, a kako je najavio, danas ga očekuju teški razgovori.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić će kako je rekao imati veliki razgovor sa onima koji su za i koji su protiv rudnika litijuma.

Foto: Tanjug/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

Predsednik Vučić zahvalio je svim građanima na strpljenu i što su ga čekali.

Kako je rekao razgovaraće o svemu i i svim drugim njihovim problemima čim bude završio razgovor sa predstavnicima Rio Tinta.

- Danas nam neće biti lak dan, ovde su ljudi iz Rio Tinta koji će odgovarati i vama i nama. Mi ćemo odgovarati i vama i njima, komplikovan razogovr. Veliki broj ljudi čeka, imaju pitanja i nedoumice i želeli bi mnogo toga da sastaju.

Vučić je najpre građanima rekao da će najpre razgovarati sa predstavnicima Rio Tinta.

On je naveo da je prethodnih dana boravio u Podrinju i da je video veliku zabrinutost kod građana zbog mogućnosti otvaranja rudnika koji može da utiče negativno na životnu sredinu.

Kako je rekao ljudi se plaše za svoje vode, plaše se za uticaj sumporne kiseline i nije tu u pitanju samo politička potreba da se nešto negira već kd određenih ljudi postoji strah.

- Naravno fa kod ljudi postoji deo strahova koji je opravdan ali o onaj koji nije - rekao je Vučić.

Vučić je rekao da želi da čuju i ljude i koji su protiv rudnika i i one koji su za rudnik.

Izvršni direktor kompanije "Rio Tinto" Jakob Stausholm obratio se prisutnima.

Foto: Tanjug/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

- Zaštita životne sredine je ključna. Želimo da naša deca budu bezbedna. Rio Tinto je kompanija koju čine ljudi koji i greše, ali i kompanija koja uči na greškama. Bolji smo sada nego što smo pre bili. Razumem da nemamo poverenje svih stanovnika Srbije, ali želim da vam prenesem 6 obećanja kao odraz naše posvećenosti. Lično ću pozivati na odgovornost svakog zaposlenog na projektu "Jadar".

Odgovarajući na prva pitanja građana, Jakob Stausholm kaže da Rio Tinto vodu neće uzimati iz reke.

Kaže da je Rio Tintu bezbednost na prvom mestu, ali da razume da ta kompanija još nema poverenje nekih građana u Srbiji i da će danas dati šest obećanja.

Foto: Tanjug/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

- Prvo, lično ću voditi računa i pozivati na odgovornost svakog menadžera, zaposlenog ili izvođača na projektu Jadar. Drugo se odnosi na to da će hiljade zaposlenih kompanije Rio Tinto živeti u Loznici, jesti lokalnu hranu, piti lokalnu vodu i poštovaće lokalnu zajednicu. Treće, radujemo se i podržavamo nadzor naših aktivnosti od strane lokalne zajednice u vezi sa svim aspektima razvoja, izgradnje i rada našeg rudnika i to sve počevši od ovog trenutka. Četvrto, tim Rio Tinta u Srbiji će otvoreno i iskreno razgovarati sa svima. Peto, obećavam vam da ćemo, kada pogrešimo, priznati tu grešku, ispraviti je, naučiti iz nje i nećemo je ponavljati. Šesto, obećavam da Rio Tinto nikada neće prestati da radi na tome da zadobija i zadrži vaše poverenje. Svako od vas i vaši i njihovi potomci ne smeju da žive u strahu da će podzemni rudnik biti štetan - rekao je on.

ŠEST OBEĆANJA

Izvšni direktor kompanije Rio Tinta Jakob Stausholm rekao je danas građanima Podrinja da im daje šest obećanja kojima će se ta firma rukovoditi prilikom poslovanja u Srbiji, a koja se odnose na bezbednost ljudi i zaštitu životne sredine, ističući da je za Rio Tinto, kako je rekao, bezbednost građana na prvom mestu. Tokom razgovora u Ljuboviji sa građanima Podrinja kojem prisustvuje i predsednik Aleksandar Vučić, Stausholm je rekao da bezbedno rudarenje minerala i metala koji su neophodni za savremeni način života nije najveći izazov sa kojim se Rio Tinto suočava. - Najveći izazov predstavlja zadobijanje i zadržavanje poverenja ljudi koji žive iznad te zemlje. U potpunosti sam svestan te činjenice. I takođe, razumem da Rio Tinto još uvek nije zadobio i nema poverenje svih stanovnika Srbije. I jedan od razloga, zbog kojih sam ja danas u Loznici, jeste da vam prenesem lično šest obećanja kao odraz naše posvećenosti, rekao je Stausholm. Prvo obećanje odnosi se na to da će lično voditi računa i pozivati na odgovornost svakog rukovodioca kompanije Rio Tinto, svakog menadžera, zaposlenog ili izvođača radova na projektu Jadar koji će učestvovati u izgradnji i radu, kako je naveo, modernog podzemnog rudnika koji je bezbedan za sve stanovnike Srbije i životnu sredinu. - Drugo, obećanje se odnosi na to da će hiljade zaposlenih u kompaniji Rio Tinto kao i izvođači radova koji budu učestvovali u izgradnji i radu bezbednog podzemnog rudnika živeti u Loznici, jesti lokalnu hranu, piti lokalnu vodu, udisati lokalni vazduh i poštovati lokalnu zajednicu. Treće, što vam obećavam je da se radujemo i podržavamo nadzor naših aktivnosti od strane lokalne zajednice u vezi sa svim aspektima razvoja i izgradnje i rada našeg rudnika i to sve počeši od ovog trenutka, naveo je Stausholm. Četvrto obećanje Stausholma se odnosi na to da će tim Rio Tinta u Srbiji otvoreno i iskreno razgovarati sa svima. - Oni će biti tu da čuju sve iskrene brige i nedoumice i da ponude precizne odgovore zasnovane na činjenicama o svim pitanjima. Predstavnici našeg tima će biti aktivni učesnici u transparentnom dijalogu zasnovanom na činjenicama, a taj tim će predvoditi stručnjaci. Peto, obećavam vam da ćemo kada pogrešimo, priznati tu grešku, ispraviti je, naučiti iz nje i nećemo je ponavljati, rekao je Stausholm. Kao poslednje, šesto obećanje, Stausholm je rekao da tim Rio Tinto u Srbiji nikada neće prestati da radi na tome da zadobija i zadrži poverenje građana. - Svako od vas, i vaši potomci, i njihovi potomci kasnije ne smeju da žive u strahu da će novi podzemni rudnik biti štetan. Mi ćemo se truditi da zadobijemo vaše poverenje našim postupcima, a počećemo tako što ćemo vas slušati. To je i drugi razlog zbog koga sam danas ovde, da vas saslušam i da razgovaram o onome što vas brine sa svakim od vas i da učestvujem u dijalogu zasnovanom na činjenicama, zaključio je izvršni direktor Rio Tinta.

Marijanti Babić kaže je Rio Tinto radio i sa ljudima koji su protiv projekta. Govoreći o skupu SANU, kaže da je od tada odrađena studija o proceni rizika.

- SANU nije izašla i rekla da ovaj projekat nije dobar za Srbiju. Mišljenja u zborriku su bila podeljena, a najglasnije smo čuli negativna mišljenja. Mi smo pogrešili jer nismo komunicirali na pravi način i nismo na dobar način zaštitili naš projekat da ne bi došlo do ovog nivoa straha koji postoji - kazala je ona.

Pitanja građana

Milivoje Abić se javio za reč i rekao da je bivša vlast dovela Rio Tinto i da je on prvi čovek koji je u "Večernjim novostima" dao izjavu o tome, te javno postavljao pitanja šta se dešava.

- Verovali ili ne, niko, niti od opozicije, niti od vlasti, niti od građana nije mi dao podršku. Svi su ćutali - kazao je on.

Ističe da je kod njega došao Zlatko Kokanović i da mu je on tražio da se uključi.

- Ja sam im rekao da ja ne mogu da idem na mitinge i da me to ne interesuje, a Zlatko mi je rekao da sam im najpotrebniji kući da mogu da pišem i objavljujem - kazao je on.

Foto: Tanjug/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

Ističe da ovo nije pitanje rudnika, Rio Tinta, već da je ovo pitanje preuzimanja vlasti.

- Zato sam im rekao zašto ne ruše lokalnu vlast. Znao sam da ne mogu da izvedu 10 ljudi, a on mi je odgovorio da ne želi da dođe do smene. Nije mi objasnio zašto - kazao je Abić.

Nakon što je saslušao građane, Vučić je rekao da je u Loznici u medijima dozvoljeno da kažu šta hoće o Vučiću, a zabranjeno da pišu o Rio Tintu.

- To je zastrašujuće. Isto tako je nemoće reći nešto o vama ili Kokanoviću, jer ćete da im postavljate balvane pred kuće. Želeo sam da se čuju različita mišljenja. Sami kažete da ništa ne znate, ali ste sigurni da ste u pravu - naveo je predsednik odgovarajući na primedbe pojedinih učesnika u debati.

Naučili ste da govorite, a da vam niko ne odgovori. Teško vam je da čujete bilo šta, pa ustajete. Kažete lokalne kabadahije - kako se lako prepoznajete po maltretiranju ljudi. Nemam problem da odgovorim na svaku laž, imam protiv da ne smete da govorite o Rio Tintu. Ja imam više od 50 pitanja za Rio Tinto, pripremio sam! Moj interes je narod. Hoću da se rasprava vodi na svakom mestu

- U naredna 22 meseca moraju da nam dostave tri studije. Ne mogu pre toga čak ni formalno da završe svoje obaveze prema Srbiji - rekao je Vučić, pa se osvrnuo i na nepovoljnu reputaciju Rio Tinta.

Predsednik Srbije je Rio Titnu postavio tri ključna pitanja - zaštita vode, rešenje za deponiju i sumpornu kiselinu.

Vučić je nabrojao loša iskustva koje su neke države (Amerika, Engleska, Panama...) imale sa Rio Tintom.

- Ovo je 2024. godina. Mi smo sagledali analizu i sednicu akcionara Rio Tinta u Brizbejnu ove godine. Opet je ključno pitanje Jadra i pitanje voda, pa vas molim, da nam na ozbiljniji način odgovorite kako ćemo da rešimo sigurnost, čistoću naših voda, da neće biti bilo kakvog prelivanja iz podzemnih voda u Jadar, iz Jadra u Drinu, iz Drine u Dunav. Pitanja su oko vode i deponije.

- Treće pitanje je sumporna kiselina i sigurnost - kazao je on i pitao za poljoprivredno zemljište ljudi u blizini rudnika.

- Molim vas da nam na ozbiljniji način odgovorite kako ćemo da rešimo to i možete li da garantujete sigurnost, čistoću naših voda, da neće biti bilo kakvog prelivanja iz podzemnih voda u Jadar. Drugo pitanje su deponije, treće sumporna kiselina i sigurnost. Mogu li ljudi da gaje isti kukuruz, istu malinu, da imaju isto voće i povrće. Molim vas da se koncentrišete i date odgovore podeljene u ove tri grupe: voda, deponije, sumporna kiselina.

Direktor Jakob Stausholm kaže da Rio Tinto ima teška poglavlja u njenoj istoriji.

- Ono što je jasno jeste da danas rudarenje može da se radi na bezbedan način i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine. Ja sam postavio cilj da moramo da imamo najviše standarde prema životnoj sredini, zajednici i vladama. Sve građane gledam u oči i kažem da ovde razvijamo izuzetan projekat u skladu sa najvišim standardima - kazao je on.

Govoreći o deponiji, kaže da gotovo svi rudnici u svetu imaju otpad u tečnom stanju, a da je za Jadar odlučeno da bude potrošeno dodatnih 100 miliona evra kako bi ta deponija bila isušena.

- To je prvi litijum rudnik u svetu koji neće imati mokro jalovište. Deponiju svodimo na minimum, a negde oko polovine će moći da ide podzemno, a od preostalog dela nešto od ovog otpada može da se koristi za igradnju puteva - rekao je Stausholm.

Kada je rekao da to znači da će imati "niži" negativni efekat za životnu sredinu, Vučić je pitao da li to znači da ga ima.

Inženjer Rio Tinta rekao je da voda ne može da uđe u samo okno i da izađe gore.

- Rudničke vode morate da evakuišete iz rupe. Svaka kap te vode je resurs koji se prečišćava maltene do nivoa destilatorne vode - kazao je inženjer.

Dodaje da projekat podrazumeva korišćenje rudarske zapune, kako ne bi bilo slobodne površine koja bi mogla da izazove sleganje.

Govoreći o foliji, kaže da hidroizolacija deponije podrazumeva i dodatna dva sloja.

- Iako je ta folija sasvim dovoljna, ali ovde imam preventivno dodatna dva sloja od prirodnih materijala zasnovana na glini. Prelaskom na sušeni otpad površina za formiranje deponije smanjena je tri do četiri puta - rekao je inženjer.

Kada je u pitanju sumporna kiselina, kaže da ona ima svoju ulogu i to je materija koja se kupuje, kako bi se dobio proizvod koji je potreban.

- Ona se ne poliva po ljudima i ne baca se uokolo i ne izliva se. Uloga je da izvrši neutralizaciju - kazao je on i dodaje da je otpad na kraju baza, a ne kiselina.

Odgovarajući na pitanja vođe protesta u Krupnju Dragoslava Šefike, Vučić kaže da je visina rudna rente određena od nekih mnogo ranije, a da je on taj koji je želeo da je poveća.

- Kad sam hteo da je povećam, nema ko iz Rusije mi na glavu nije skočio. Da li stvarno mislite da je lako uzimati pare od nekoga? - tvrdi on.

Istčie da ljudi neće da ulažu u fabriku.

- Pokušaćemo da podignemo rudnu rentu, ali to neće biti lak i jednostavan proces. To nije pitanje odluke. Oni odoše ako nemaju pristojnu marginu za profit - rekao je Vučić.

Ističe da moramo da dovedemo nekog sa strane kako bismo eksploatisali litijum jer nemamo sami tu tehnologiju.

Najavio je da će lično da ode u Saksoniju da vidi kako se tamo radi o litijumu.

- Nemci hoće da budu prvi u 5. industrijskoj revoluciji. Hoćete li da propustimo tu šansu? Ne bi nam bio prvi put - rekao je Vučić.

Kaže da se nekad protestovalo protiv kralja Milana zbog pruge.

- Imamo priliku da uđemo u prvi vagon - kazao je on, govoreći o 5. industrijskoj revoluciji.

Kaže da je vazduh prelep u Brestovačkoj banji, a od površinskog kopa je manje od 5 kilometara, dok je Borsko jezero malo dalje.

- Stalo mi je i do Rađevine i do Jadra. Stalo mi je i do ljudi - kazao je Vučić i istakao veliki broj pada stanovništva u selima oko Loznice od 1953. godine.Kaže da je Brezjak 1953. godine imao 233 stanovnika, a 2022. godine 96. Gornje Nedeljice su 1953. godine imale 942 ljudi, a 2022. 561. Donje Nedeljice su 1953. godine imale 931 stanovnika, da 2022. 403.

Ljudi hoće da imaju pozorište, bioskop, stadio i halu. Ljudi hoće da imaju restoran i sve druge sadržaje. Lepo je da odemo sedam dana tako u prirodu ali nećemo tako da živimo. Jel ima neko da kaže da ovo nije tačno? Hoćete da nastavimo ovako ili hoćete da promenimo nešto? Hoćete da promenimo tako što ćemo da pričamo da ćemo imati dovoljno hrane za celu Srbiju? Nemojte da pričate svašta. To vam je 0,000000001 od 4% doprinosa BDP. I pre svega za svakog od tih ljudi ćemo da brinemo. Jer još nisam dobio odgovor od početka iako sam dva puta pomenuo kako će to da utiče na poljoprivredne proizvode i pitao ih malopre. Na pitanje može li da se gaji kukuruz u neposrednoj blizini, može li malina? Zato što tu živi stotine porodica upravo od tog posla. Čitav Krupanj vam živi od maline. Sve što vam se naslanja na korenitu živi od maline. Morate da da nam odgovorite na ta pitanja.

- Prva stvar, sumporna kiselina. Pretpostavili ste ostatak sumporne kiseline u otpadu. Još jednom, nema ostataka sumporne kiseline u otpadu. Sa tim da raskrstimo, otpad je prazan. Razlog za to je, primarno je vreme trajanja same reakcije neutralizacije pri čemu jadarit i sama kiselina borave u reaktoru čak i do tri sata. I višefaznost samog procesa gde imate u svakoj fazi neutralizaciju samog rastvora matičnog, praktično koji nosi same proizvode. Svaka faza podrazumeva neutralizaciju, ali ponavljam, otpad je bazan. Hipotetički, uzmite i prospite litar sumporne kiseline na bazni otpad i izreagovaće u potpunosti sa različitim mineralima, formirati određene sulfide, emitovaće se tom prilikom mala količina toplote, vodena para i ugljen-dioksid.

- Pitanje broj dva, drenaža, ta voda iz otpada će procureti dole i šta će se tu dole desiti? Pretpostavili ste to. To je odlična pretpostavka. Oni hidroizolacioni slojevi koje sam pretpostavio, rekao sam da ih ima dva, drenažnih slojeva ima tri. Drenažni slojevi služe da sakupe svaku kap procerne vode koja dođe do dna same deponije i evakuišu procednu vodu van i ta voda dalje ide na tretman. Ima ih tri upravo iz razloga sigurnosti. Vama je dovoljno samo jedan drenažni sloj iza hidroizolacionih slojeva da vam sakupi sve to što procuri ali ovde imate prvo jedan drenažni sloj koji je na dnu i prikuplja podzemne čiste vode, ne kontaktne, i evakušie ih kao čiste vode. Znači nisu došle u kontak sa kontaminatorom. Zatim imate jednu hidroizolaciju, zatim imate drugi drenažni sloj da sakupi nešto što će eventualno procureti iznad ovog prvog izolacionog sloja. I konačno na vrhu do samoh otpada postoji drenažni sloj koji to sve preuzima. Ja sam na početku rekao da je sam sastav otpada takav da je procurivanje te vode, prvo otpad nije zasićen vodom, znači on je vlažna glina. Tih 25 posto vode služe da biste vi mogli glinu da uvaljate i da ne biste imali misiju prašine. Ako biste vi ovo isušili na nulu i istresli iz kamiona vi bi imali razvojavanje prašine, vi onda imate suvu glinu, vi ne možete sa njom da manevrišete. Kad to uvaljate, mogućnost da dođe do procurivanja čak i atmosferskih padavina, logično, kap kiše koja padne sa neba na samo telo deponije ona je došla u kontakt sa kontaminantom. Ali da ona procuri, to je jako teško. Zato što je materijal sa inženjeske tačke gledišta gotovo vodo nepropusan. Ali ta voda koja atmosferski padne se ponaša kao kontaktna voda. Znači, došla je u kontakt sa potencijalnim izvorom zagađenja. Deponija se dizajnira sa određenim nagibom. Taj nagib svu kontaktnu vodu odvodi u sistem kanala deponijskih, zatim u lagunu kontaktnih voda i iz te lagune se dalje odvodi na prečišćavanje, odnosno nazad u proces, odnosno na samo prečišćavanje.

Odgovor inženjera Rio Tinta

- Prva stvar, sumporna kiselina. Pretpostavili ste ostatak sumporne kiseline u otpadu. Još jednom, nema ostataka sumporne kiseline u otpadu. Sa tim da raskrstimo, otpad je prazan. Razlog za to je, primarno je vreme trajanja same reakcije neutralizacije pri čemu jadarit i sama kiselina borave u reaktoru čak i do tri sata. I višefaznost samog procesa gde imate u svakoj fazi neutralizaciju samog rastvora matičnog, praktično koji nosi same proizvode.

- Pitanje broj dva, drenaža, ta voda iz otpada će procureti dole i šta će se tu dole desiti? Pretpostavili ste to. To je odlična pretpostavka. Oni hidroizolacioni slojevi koje sam pretpostavio, rekao sam da ih ima dva, drenažnih slojeva ima tri. Drenažni slojevi služe da sakupe svaku kap procerne vode koja dođe do dna same deponije i evakuišu procednu vodu van i ta voda dalje ide na tretman. Ima ih tri upravo iz razloga sigurnosti. Vama je dovoljno samo jedan drenažni sloj iza hidroizolacionih slojeva da vam sakupi sve to što procuri ali ovde imate prvo jedan drenažni sloj koji je na dnu i prikuplja podzemne čiste vode, ne kontaktne, i evakušie ih kao čiste vode. Znači nisu došle u kontak sa kontaminatorom. Zatim imate jednu hidroizolaciju, zatim imate drugi drenažni sloj da sakupi nešto što će eventualno procureti iznad ovog prvog izolacionog sloja. I konačno na vrhu do samoh otpada postoji drenažni sloj koji to sve preuzima. Ja sam na početku rekao da je sam sastav otpada takav da je procurivanje te vode, prvo otpad nije zasićen vodom, znači on je vlažna glina. Tih 25 posto vode služe da biste vi mogli glinu da uvaljate i da ne biste imali misiju prašine. Ako biste vi ovo isušili na nulu i istresli iz kamiona vi bi imali razvojavanje prašine, vi onda imate suvu glinu, vi ne možete sa njom da manevrišete. Kad to uvaljate, mogućnost da dođe do procurivanja čak i atmosferskih padavina, logično, kap kiše koja padne sa neba na samo telo deponije ona je došla u kontakt sa kontaminantom. Ali da ona procuri, to je jako teško. Zato što je materijal sa inženjeske tačke gledišta gotovo vodo nepropusan. Ali ta voda koja atmosferski padne se ponaša kao kontaktna voda. Znači, došla je u kontakt sa potencijalnim izvorom zagađenja. Deponija se dizajnira sa određenim nagibom. Taj nagib svu kontaktnu vodu odvodi u sistem kanala deponijskih, zatim u lagunu kontaktnih voda i iz te lagune se dalje odvodi na prečišćavanje, odnosno nazad u proces, odnosno na samo prečišćavanje.

Inženjer Rio Tinta je takođe istako da ne postoji na svetu dobro mesto za deponiju i da je deponija svima problem. Istakao je da se razmatralo 50 i nešto lokacija od Šapca do Zvornika, od Liptičkog Šora do Sečine te da je dolina Štavice odabrana kao optimalno rešenje. Odabrana je, kaže, na prvom mestu zato što je geotehnički i hidrogeološki stabilna. Ističe i da nema bogastvo podzemnih voda, takođe, nema sistema pukotine i šupljina koje bi mogle dovesti to urušavanja same deponije.

- Zatim imate jednu hidroizolaciju, zatim imate drugi drenažni sloj da sakupi nešto što će eventualno procureti iznad ovog prvog izolacionog sloja. I konačno na vrhu do samoh otpada postoji drenažni sloj koji to sve preuzima. Ja sam na početku rekao da je sam sastav otpada takav da je procurivanje te vode, prvo otpad nije zasićen vodom, znači on je vlažna glina. Tih 25 posto vode služe da biste vi mogli glinu da uvaljate i da ne biste imali misiju prašine. Ako biste vi ovo isušili na nulu i istresli iz kamiona vi bi imali razvojavanje prašine, vi onda imate suvu glinu, vi ne možete sa njom da manevrišete. Kad to uvaljate, mogućnost da dođe do procurivanja čak i atmosferskih padavina, logično, kap kiše koja padne sa neba na samo telo deponije ona je došla u kontakt sa kontaminantom. Ali da ona procuri, to je jako teško. Zato što je materijal sa inženjeske tačke gledišta gotovo vodo nepropusan. Ali ta voda koja atmosferski padne se ponaša kao kontaktna voda. Znači, došla je u kontakt sa potencijalnim izvorom zagađenja. Deponija se dizajnira sa određenim nagibom. Taj nagib svu kontaktnu vodu odvodi u sistem kanala deponijskih, zatim u lagunu kontaktnih voda i iz te lagune se dalje odvodi na prečišćavanje, odnosno nazad u proces, odnosno na samo prečišćavanje.

On je naveo i da nije tačna teza koju je u današnjem razgovoru u Ljuboviji o projektu "Jadar" izneo inženjer Borivoje Popović - da će kućni bunari zbog projekta ostati bez vode.

Rekao je da je ovakav stav potkrepljen hidrogeološkom studijom koju je uradio Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi.

- Studija je modelski dokazala hidrodinamički model samog terena, pukotine u stenskom masivu od momenta početka eksploatacije do desetine godina nakon zatvaranja samog rudnika. Znači ne danas za sutra, već se to modelski utvrđuje na desetine godina, rekao je on.

Milićević je rekao i da neće biti kiselih kiša, jer neće biti sumpor dioksida, jer se proces rastvaranja ruda i jadarita dešava na temperaturi do 90 stepeni.

- Da bi ste imali emisije sumporovih oksida, potrebno je da temperatura reakcije bude na plus 200 stepeni, pri čemu imate isparavanje vode, koja bi sa sobom ponela određenu količinu sumpor dioksida, a na višim stepenima i sama sumporna kiselina prelazi u gasoviti oblik. Znači u ovom slučaju, nisko temperaturna reakcija kao rezultat u atmosferu emituje samo vodenu paru i ugljen dioksid, objasnio je inženjer.

Inženjer Rio Tinta je takođe istako da ne postoji na svetu dobro mesto za deponiju i da je deponija svima problem. Istakao je da se razmatralo 50 i nešto lokacija od Šapca do Zvornika, od Liptičkog Šora do Sečine te da je dolina Štavice odabrana kao optimalno rešenje. Odabrana je, kaže, na prvom mestu zato što je geotehnički i hidrogeološki stabilna. Ističe i da nema bogastvo podzemnih voda, takođe, nema sistema pukotine i šupljina koje bi mogle dovesti to urušavanja same deponije.

Druga stvar, kako ističe inženjer, jeste da nema naseljenosti. Odnosno da nema potrebe za velikim raseljavanjem stanovništva. Dok je treća stvar mogućnost transporta. Tačnije, do te lokacije je transport moguć. I četvrta stvar, kako ističe, se nastavlja na priču o šumama. A to je pitanje biodiverziteta. Smatra da je baš u dolini Štavice izdanačke šume. Navodi da su uspeli da tu potrebnu površinu deponije prilagode takvojih sutuaciji da nema nikakve vrste zaštićenih staništa, istako je inženjer.

Izvršni direkto Rio Tinta: Jadar neće zagaditi vazduh, zemljište i vodu

Direktor kompanije Rio Tinto Jakob Stausholm poručio je danas da ako bude realizovan projekat Jadar neće biti zagađenja vode, vazduha i zemljista ni zbog korišćenja sumporne kiseline kao ni zbog deponije.

"Mislim da je ovo upravo dobra rasprava. Moramo da budemo zadovoljni kada je reč o vodi. Moramo da budemo zadovoljni kada je reč o upotrebi korišćenju sumporne kiseline. Moramo da budemo zadovoljni kada je reč o deponiji. Onda imate moje uveravanje da mi nećemo imati zagađenje iz tih izvora. Ni u vazduhu, zemljištu ili vodi", poručio je Stausholm.

Istakao je da će zbog toga poljoprivreda u komišiluku rudnika litijuma biti u potpunosti kao i poljoprivreda bilo gde drugde.

"Ja se lično zaista radujem da se ponovo vratim u Loznicu. To je zaista divan kraj i želim da uživam u paradajzu i svim poljoprivrednim proizvodima koji su iz susedstva 'Jadra'. Za nas je zaista važno ovo kada je reč o razvoju projekta Jadar", poručio Stausholm.

Predsednik Vučić rekao je da 7. oktobra ide u Nemačku i pozvao Predraga Filipovića iz Gornjih Nedeljica da se spremi da ide sa njim na put.

Vučić je rekao da će se tada videti sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom kao i da će pre ili posle te posete zajedno otići u Saksoniju gde se radi na litijumskom projektu.

- Oni Saksoniju ne bi dali ni za šta na svetu, jer im je to mnogo važno, a ni Česima tu ne bi odgovaralo da bude problema, jer su im preko puta Karlove Vari, najvažniji turistički banjski centar na teritoriji cele centralne Evrope, tako da će oni to da zaštite najvišim mogućim evropskim standardima, rekao je on odgovarajući na Filipovićeva pitanja.

Vučić je rekao i da je Filipović postavio neka od ključnih pitanja, a najvažnije je pitanje nadzora.

- Koliko smo mi sposobni, koliko ćemo savesno to dobavljati. Da li vi mislite da sam ja slučajno njima rekao, idite na teren, razgovarajte s ljudima”, rekao je on.

Zapitao je koliko su puta ministri dolazili kod ljudi u okolinu Jadra od kada je Rio Tinto u Srbiji a to je 20 godina.

- E, to nam jeste problem. I to je pitanje za nas. Možemo li mi da se organizujemo bolje i drugačije? Možemo li mi da budemo savesni? Možemo li mi da trpimo kritike? Možemo li da razgovaramo sa narodom ili ne možemo?, istakao je Vučić.

Naveo je da video izuzetnu odlučnost kod kancelara Šolca vezano za litijum i da ga je to pozitivno iznenadilo.

- I nemojte da vas podsećam i nemojte da mi neko drži pridike po tom pitanju, jer niko od vas nije postavio svoja leđa, nego ja, u vaše ime, znajući šta mislite i kad je bila rezolucija o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama i jasno govorio i protiv nemačke politike i protiv svega što su radili. Ali sada vidim kancelara Šolca koji je veoma zainteresovan za unapređenje saradnje, naglasio je Vučić.

Dodao je da mu nije bio problem i da Šolcu na konferenciji za novinare kaže šta misli o Kosovu i Metohiji.

- Ali Nemačka je jedna od najrazvijenijih zemalja sveta, ako možemo da guramo ekonomske projekte, da ne ugrozimo životnu sredini, vidim iskrenu posvećenost i želju da zajednički radimo, hajde da to probamo da uradimo, ako možem,” rekao je on.

Predstavnica Rio Tinta za Srbiju Marijanti Babić rekla je da će organizovati put za određen broj meštana koji žele da provere i neke druge rudnike ove kompanije.

Okupljeni su nastavili da postavljaju pitanja

Dragomir Kostić iz sela Bradić

- Po zanimanju sam kamenorezac. U poslednje vreme su nas pozivali i ja sam kao predsednik mesne zajednice dolazio na njihova predavanja. Dosta me zbunjuju. Kod njih se dosta ljudi menja. Bio sam sedam do osam puta i uvek je različita priča na istu temu i da različiti ljudi dolaze i pričaju različitu priču. Evo sad čujem neke druge stvari. Sad uopšte ne pominju. Problemi su krenuli kad su nenajavljeno spustili deponiju pored Jadra. Nama su pričali jednu priču. I šta se desi, odjednom se deponija spusti dole, bez ikakvog objašnjenja. Bio je on tu, niko više od ovilj hudi tu što su sada prisutni. Rekli su da ta deponija mora da se zaliva 24 sata, da se natapa pumpama. Nije mi jasno. Sad odjenom to ne treba? Oni više tu deponiju ne pominju. Pitanje za njih, zašto su oni hteli, tu su oni izgubili svoje poverenje - istakao je Kostić na čemu mu je Vučić odgovorio:

- Ja ću vam reći zašto, bilo im je najlaše, najeftinije, pa smo ih mi terali bukvalno na to da to mora da bude promenjeno. I zato su posle doneli nešto na šta će da potroše desetine miliona evra više,a to vam je čvrsti otpad takva deponija potpuno drugačija. Ovo bi stvarno uništilo Jadar i ne bi imalo nikakve šanse. Zato su promenili inače ne bi promenili. Šta njih briga, ako oni mogu da prođu da to ne urade, šta njih briga, oni će da zarade više para. Manje će da potroše. to je bio naš posao i zato smo to uradili. Mogu sad da vam kažu šta hoće, ali vam neće reći istinu po tom pitanju. Oni moraju da budu naterani, ako uopšte uspemo da ih nateramo. Ako ne uspemo, nikom ništa. - istako je Vučić.

Izvršni direktor Rio Tinta je istako da je odgovornost isključivo njegova jer je projekat prvobitno bio samo Jalovište te da su imali samo suvo rešenje i da nisu dovoljno dobro razmislili gde da odlažu otpad i da je to iključivo bila njihova krivica.

Petar Filipović iz Gornjih Nedeljica

- Imam konkretno pitanje za gospođu ministarku: koliko će konkretno projekat Jadar uticati na zelenu tranziciju kod nas i u Evropi? Za drugu ministarku, kako ćemo ih nadgledati ako budu krenuli sa eksploatacijom? Znači, na kakav način možemo mi njih da zaustavimo ako bude bilo nekih grešaka? Za gospodina ministra Malog, koji su tu naši benefiti? Za gospođu Marijanti, da li neko može da poseti neki vaš rudnik i vašu okolinu da se mi uverimo u to? - upitao je Filipović.

Vučićev odgovor

- Mi smo se pripremali danima i nedeljama onoliko koliko mi možemo. Ja vam predažem, kada budem dobio poziv od kancelara Šolca, da vi idete sa mnom, da budete deo zvanične delegacije. Ja se ne šalim. Hoću da sa mnom ide neko ko je politički protivnik, ko drugačije misli i hoću da zajedno donesemo zaključak. Doći će vreme kada ćemo sagledavati šta je korist. Ali neću da ulazim u detalje dok ne rešimo pitanje jer nema te koristi finansijske, napretka, ukoliko će jedno jedino dete da nam se razboli. Nema te koristi ukoliko će ijedna reka da nam bude zatrovana. Nema te koristi ukoliko ljudi neće moći da se bave svojim poslom. A što se koristi tiče, ona je ogromna za zemlju. Ne samo za Loznicu, naravno, za Loznicu najveće. Za Loznicu, verujem i Krupanj. U tom smislu što će vam samo u rudniku raditi, u osnovnoj preradi, ne manje od 900 do 1000 ljudi, a prosečna plata u Loznici vam je u ovom trenutku 657 evra. Ja sam, kada je bila 540, pitajući ih ne sme niko da ima manje od 900 evra što znači da danas niko ne bi smeo da ima manju platu od 1000 evra. Znate li koliki bi prosek Loznice porstao samo na tome? Hiljadu puta hiljadu evra, plus porezi, to je milion i šesto, puta dvaneaest meseci - 12 miliona evra. Ništa. Mi već prigovaramo sa mnogima u koliko sve bude ispunjeno. Ni sa kim još nismo napravili ni predugovore oko fabrike katoda. To je najveća veza između rudnika i baterija. Već razgovaramo i sa Korejcima i sa Japancima i sa mnogima drugima. Dolaze fabrike baterija. Nama se, Ola Kalejnius, najmoćniji, što zna gospdin Jakob, mnogomoćni direktor nego što je Jakob. To je Mercedesov direktor, oni su se zainteresovali za jednu našu privatnu kompaniju ovde u Srbiji. - istakao je Vučić.

- Pričao sam sa Makronom. Zainteresovan je Ej-Si-Si francuski. I sa njima smo razgovarali kada smo imali veliki sastanak sa evropljanima. Svi su zainteresovani. A na sve to, nemojte da smetene s uma, mi bismo imali do sada više proizvođača automobila, od kineskih, korejskih, japanskih do evropskih. Kineski Džil je kupio Volvo. Nemci hoće sebe da podignu. Svi bi oni došli kod nas. Zbog nečega što se zove PEM konvencija. A to znači da morate da proizvedete preko 45% do 50% delova te zemlje ukoliko želite da izbegnete posebno carinu od 10%. Pošto mi to nismo imali nikada, ljudi nisu hteli da plaćaju 10% carinu. Kad imate bateriju proizvedenu u Srbiji vi imate odmah pola vrednosti, nema PEM konvencije za vas, svi hoće u Srbiji da dovezu i rade fabrike. Ode Srbija u nebesa.

- Malopre ste rekli ne daj da se litijum izvozi kao sirovina. Naša maksimalna obaveza je 12,9 posto sirovine. Pola ovog rata se vodi protiv mene lično, kao što smo čuli večeras, zato što ne dam da se izvosi 100% sirovine. Nego da bi nam pomogli u svom poslu i sa njima u zaštiti životne sredine do 12,9 posto. 81% mora da bude u Srbiji, mora da bude prerađeno i tek tada ono što ima najvišu cenu može da ide napolje. A to može ukoliko bismo dobili dva finalna proizvođača, već imamo jednog kao što je Stelantis. Još jednog da dovedemo koji će da koriste našu bateriju da nam ide preko 10% BDP skok. Odoše plate u nebesa, budžet Loznice u nebesa, budžet Krupnja u nebesa. - istako je Vučić.

- Pita te me za podrinski upravni okrug, ja bih vam odgovorio - a šta će vam to? Vidim da da ta inicijativa postoji, nije Loznica lošija od Šapca, kao da je nekao da jeste. Osim što ćete da zaposlite jedan deo ljudi koji će da bude na državnoj grbači čime ćemo od privatnika morati da uzmemo nešto više para, ne vidim veliku korist. Ali ako je to inicijativa naroda, a što bih ja to suzbijao, nije problem, možemo da razgovaramo o tome. To znači Loznca, Mali Zvornik, Krupanj i Ljubovija ako sam ja razumeo da to pude podrinjski upravni okrug. Bilo je ranije takvih inicijativa, pa sad da se vi lepo otcepite od Šapca, Bogatića, Vladimiraca i Koceljeve. Ako je to volja naroda, a to nam je lako da ispitamo, ne više od mesec dana da izađemo sa tom inicijativom pa da Loznica kao grad može da bude i sedište novog upravnog okruga. Samo mora neko da mi objasni šta time tačno dobijate?

- Još jedna stvar, što se tiče nadzora, postavili ste neka od ključnih pitanja. To i jeste najvažnije pitanje, pitanje nadzora. Koliko smo mi sposobni? Koliko ćemo mi to savesno da obavljamo? Mislite da sam slučajno njima rekao idite na teren i razgovarajte sa ljudima? Ja imam isti strah kao i vi. Vidim ja, kaže Danijel Server, to je za rušenje Vučića važno. Svuda je pošteno napadati Vučića, ali neke nije. Možeš da biješ po Vučiću ali ne smeš po Rio Tintu i Vidoju.

- Problem je nadzor, naravno, ali problem je još nešto, možemo li mi njih da nateramo da potroše dovoljno para jer danas je sve moguće, samo hoće li oni da daju pare ili hoće da nas zavlitavaju. Ako hoće da daju pare, sve može. I sve će da bude čisto i u redu. A ako neće i kažu nosi u Jadar i pravi deponiju, pa da nam se sve iliva u Jadar onda nema ništa od toga. A to zavisi ne samo od njihovog obećanja već od toga možemo li mi da nadziremo to što oni obećaju. Videćete kada budemo otišli tamo zajedno, to što mi je rekao kancelar Šolc, dođi da zajedno pogledamo, da zajedno vidimo, da cela srpska javnost vidi šta radimo, kako radimo, a kod nas će biti najviši životni standardi. Onda to možeš da isprčaš i svojoj javnosti šta si video. Evo ja hoću da vi idete sa mnom u zvaničnoj delegaciji, da prenesete ljudima i da im pošteno kažete šta ste videli. I ono što valja i ono što ne valja. - istakao je Vučić.

Nataša Banković iz Srbija šume

- Poznato nam je da kisele kiše nastaju ispuštanjem štetnih gasova u atmosferu što se pokazalo da dovodi oštećenja odnosno poveća obima sušenja šuma. Zanima me da li će pri proizvodnji litijuma doći do ispuštanja tih štetnih gasova koji će uticati negativno na naše šume. Da li će biti precizirane obaveze i odgovornosti onih koji budu učestvovali u rudarenju ako dođe do negativnih pojava na šumama, njihovim izvorištima u biljnom i životinjskom svetu. I da li će to biti u oblasti domaćeg pravosuđa ili međunarodne arbitgraže. - istaka je Banković.

Odgovor inžinjera Rio Tinta

- Neće biti kiselih kiša jer kisele kiše ne mogu da se formiraju od ugljen-dioksida. Odnosno sumpor-dioksida neće biti zato što proces zatvaranja rude jadarita se dešava na temperaturi do 90 stepeni.

Milan Pantelić iz Donje Brezovice

- Većina naroda je protiv rudnika. Bavimo se između ostalog i seoskim turizmom. Mi ne bismo runik ni u Jadru ni u Rađevini. Gde god je bio rudnik uvek nešto nije bilo dobro. Vidimo kako je u Boru, kako je u Majdanpeku. Videli smo posledice tog rudnika. Ne bi trebali dovoditi rudnik tamo gde se ljudi bave zdravom hranom i poljoprivredom.

- Meni je drago što sam mogao da vas čujem. Razumem da se na 2 kilometra od deponije osećate ugroženo. Zdravu hranu ćete moći da imete. A što se tiče stabala šljiva, šljiva je sada na ceni, a biće je još više. Postoji još jedna kampanja a to je kako nam izgledaju Bor i Majdanpek. I onda sam se pitao odakle to ide. Onda mi je jedan predstavnik iz Evrope rekao: jel si ti bio u Majdanpeku

Predsednik je, podsetimo, prethodno otkazao za danas sve planirane obaveze i posete domaćinstvima. Vučić boravi u Loznici od 4. septembra i već nekoliko dana je obilazio Podrinje i razgovarao sa građanima ovog kraja o svim problemima koje imaju.

U toku izlanjaga javio se i Milenko Milovanović iz sela Crnče koji je zatražio i novi put da mu se odradi, na šta mu je predsednik obećao da će biti rešeno po hitnom postupku kroz tri dana.

Potom je usledilo i pitanje Borisava Karajdžića iz Nedeljica, koji je upitao predstavnike Rio Tinta kako misle da povrate poveređenje građana koje je narušeno zbog loše transparentnosti. Potom je upitao predsednika Vučića kako će država da reaguje ako se ispostavi da Rio Tinto nije za kraj projekta na šta se oglasio i predsednik Vučić:

- Primetio sam istu tu strast i kod vas u Nedeljicima kad sam bio i to poštujem. Nije pitanje da li viželite da radite u rudniku ili ne, ili da li neko drugi želi da radi o tome odluku donosi država. Ja se najviše plašim njihove želje za većim profitom, a ne time šta i kako mogu da osigraju ili ne pošto sam siguran da su na tehnologiji da mogu da urade sve. I ono što mene brine i što moramo da izgradimo u naredne dve godine, zato sam svakome ponudio da dođe u tim da nadzire sve ove aktivnosti i koji će na tome da radi. - istakao je Vučić.

Autor: D. Stankov/S. Milovanov