Od osnivanja do danas demokrate su imale sedam predsednika, a uskoro bi trebalo da izaberu i osmog predsednika DS-a.

Naime, još uvek aktuelni predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac će u nedelju, na Glavnom odboru, podneti ostavku na mesto lidera partije. Predsedništvo stranke će na predstojećoj sednici Glavnog odbora, koja će se održati u nedelju, predložiti raspisivanje vanredne stranačke Skupštine na kojoj će se birati novo rukovodstvo, a do izbora novog rukovodstva, prema saznanjima portala pink.rs, demokrate bi trebalo da vodi radno telo na čelu sa Gordanom Čomić.

Inače, za 28 godina od kada je obnovljena DS se cepala najmanje sedam-osam puta, a za to vreme je promenila sedam predsednika. A uskoro će da dobije i osmog lidera.

Demokrate su poznate i kao rasadnik drugih, uglavnom minijaturnih partija, tzv. kombi stranaka. Gotovo svako ko je iz nje otišao osnovao je svoju političku organiziju ili pokret, ali bez nekog uspeha. Uglavnom su ponovo pravili zajedničke koalicije oko svoje bivše matične partije DS-a ili su se međusobno udruživali. Mnoge od ovih „kombi stranaka“ su i nestale sa političke scene.

Prva Demokratska stranka osnovana je još 1919. godine prošlog veka, a svoj rad obnovila je 3. februara 1990. godine, a obnovila ju je grupa srpskih intelektualaca, i tada je za njenog lidera izabran Dragoljub Mićunović.

Kao što je to i danas, i tada su se pojavile nesuglasice i prvi razlazi. Razlog nesuglasica unutar demokrata je taj što je DS odlučila da učestvuje na izborima koje je raspisao tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević. Stranku su tada napustili istaknuti članovi akademik Nikola Milošević i Kosta Čavoški. Profesor Čavoški je posle toga osnovao svoju Srpsku liberalnu stranku.

Sledeći veliki potres po demokrate je usledio vrlo brzo, a razlog je bio sukob oko toga da li DS treba da učestvuje u stvaranju koalicije sa SPO-om i nezavisnim intelektualcima-DEPOS-om. Demokrate su odlučile da podrže, ali ne i da pristupe ovom savezu. Međutim, bilo je i onih koji su mislili drugačije: Vojislav Koštunica, Mihajlo Kovač, akademici Borislav Pekić i Mladen Srbinović, prof. Radoslav Stojanović, Marko Janković, Vladan Batić i Vladeta Janković izlaze iz DS i osnivaju DSS 1992.

Posle odlaska Koštunice iz stranke kreću novi sukobi oko predsedničke pozicije u stranci, a dva glavna rivala bila su Dragoljub Mićunović i Zoran Đinđić, a Đinđić odnosi ubedljivu pobedu.

Na vanrednoj skupštini stranke 5. januara 1994. Mićunović podnosu ostavku, a isto čini i potpredsednica stranke Vida Ognjenović, koju je na tom mestu zamenio Miroljub Labus.

Sledeći veliki udar demokrate su pretrpele sredinom 1999. godine kada je došlo do žestokog sukoba između Zorana Đinđića i Slobodana Vuksanovića, koji je bio jedan od osnivača Demokratske omladine, ali i portparol stranke. Vuksanović napušta DS sa pozicije potpredsednika stranke, i to posle stranačkih izbora 2000. godine, kada nije prošla njegova kandidatura za predsednika DS.

Potres za potresom. Stranka je žestoko poljuljana kada je ubijen Zoran Đinđić, tadašnji premijer i predsednik DS-a, a nakon njegove smrti, šef demokrata postaje Zoran Živković, ali u funkciji v.d. Na tom mestu zadržao se oko godinu dana, a na stranačkim izborima 2004. godine, Boris Tadić je izabran za lidera stranke.

Bura i dalje pogađa demokrate. Iz stranke ubrzo izlazi Čedomir Jovanović i to isključenjem. Razlog za isključenje tada jednog od glavnih ljudi demokrata je bio što je Jovanović u javnim nastupima iznosio teške kvalifikacije o političkom delovanju stranke i njenog predsednika, čime je povredio stranačku disciplinu. Posle izlaska iz DS-a, Jovanović u novembru 2005. godine osniva LDP.

Posle poraza na izborima 2012. godine i gubitka vlasti došlo je i do promene u vrhu stranke. Tadić, koji je na njenom čelu bio godinama unazad, postaje počesni predsednik stranke, a na njegovo mesto dolazi Dragan Đilas.

Krenula su previranja kao na stranci i promene predsednika koje nisu zaustavljene ni dan danas. Stranku napuštaju Vuk Jeremić, Dušan Petrović kao i Zoran Živković, i to zbog sukoba sa Borisom Tadićem i Draganom Đilasom. A samo mesec dana pred izbore 2014. godine Boris Tadić naprasno odlučuje da napusti DS, što je bio jedan od bolnijih udaraca za stranku.

Nakon izbora 2014. i prilično slabih rezultata DS na svim nivoima, Bojan Pajtić na stranačkim izborima pobeđuje Dragana Đilasa i dolazi na čelo stranke. Članstvo je i dalje nastavilo da se cepa, pa su unutar stranke počele da se stvaraju frakcije. Sledeći stranku napušta tadašnji potpredsednik DS-a Borko Stefanović.

Dve godine kasnije, 2016. novi izbori kod demokrata i Pajtića smenjuje Dragan Šutanovac, koji bi u nedelju trebalo da podnese ostavku.

Gledajući dosadašnje stanje demokrata, kao i kadrovska rešenja jedno je sigurno, a to je da se ni novi predsednik, ko god da bude izabran, neće dugo zadržati na liderskoj poziciji.