AKTUELNO

Teroristički napad na ambasadu Izraela u Beogradu nije prvi takve vrste.

Naime, javnost u Srbiji nije zaboravila ni bombaški napad u bioskopu "20. oktobar". On se odigrao u Beogradu 13. jula 1968. godine, kada je u bioskopu "20. oktobar", u 21 i 05 sati prilikom projekcije filma eksplodirala postavljena tempirana bomba.

Tom prilikom je poginuo radnik Savo Čučurević, a preko 88 ljudi je ranjeno, pri čemu je jedna od žrtava, student Magdalena Novaković, ostala bez obe noge. 

Bombu je postavio tada dvadesetogodišnji Miljenko Hrkač, a pri njenom sklapanju mu je pomogao poznanik Ante Penavić, a obojica su bili članovi militantne emigrantske organizacije Hrvatsko revolucionarno bratstvo te su bombu postavili kao deo kampanje sa ciljem rušenja tadašnje Jugoslavije i stvaranja nezavisne hrvatske države. 

Trivun Ivković, bivši upravnik Kazneno-popravnog zavodu u Sremskoj Mitrovici, rekao je da je Hrkač bio u Mitrovici i da je on čitao prepiske.

- On je sve priznao da je uradio, a onda kad se njegov brat pojavio, sa ekipom koja je stavila eksploziv u bioskop, onda su uhapšeni i Hrkač i njegov brat - naveo je Ivković.

Kako je rekao, Hrkač je iz Mitrovice odveden na streljanje.

Foto: TV Pink Printscreen

- U Mitrovici su bile prepiske, čitati njegov dosije, bilo je užasno... Iz Mitrovice je odveden u CZ i streljan... Oni su zadojeni ljudi - naveo je Ivković.

Marko Lopušina, novinar, kaže da su ustaški teroristi imali princip ''Pusti ga da ubije, a mi ćemo posle da ga ubijemo, da ne bi postao narodni heroj''.

- Došlo je do smene generacija u ustaškim redovima i krajem osamdesetih, početkom devedesetih i sve te stare ustaše je trebalo skloniti - naveo je Lopušina.

Kako je ocenio, u vreme Jugoslavije mi smo imali tri velika teroristička neprijatelja: ustaše, albanske separatiste i diverzante koje su finansirale ili CIA ili KGB.

Foto: TV Pink Printscreen

Božidar Spasić, bivši obaveštajac, rekao je da kada se govori o terorizmu treba biti jako oprezan.

- Srbija i Jugoslavija je imala svoje terorističko jezgro koje se koncentrisalo u Nemačkoj, tamo je obučen i Miljenko Hrkač. On je došao iz Zagreba u Beograd. On je stavio napravu u kesu i ušao u bioskop - kazao je Spasić.

Prof. Ilija Kajtez kaže da postoji zakonitost da postoje određen snage koje nisu zadovoljne postojećom državom, dakle ovde su bili ustaški teroristi, radikalan deo ustaša koji se nikad nije pomirio sa Jugoslavijom.

Autor: Marija Radić