Sociolog Vladimir Vuletić izjavio je danas da se pitanje rezolucije o Srebrenici tiče svih Srba u regionu i zaštite Dejtonskog sporazuma i da to pokazuje i sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa patrijarhom Porfirijem i predstavnicima Srba iz regiona pred odlazak predsednika u Njujork na Generalnu skupštinu UN gde će se glasati o predlogu rezolucije.
Srbija ovo ne radi samo zbog sebe, već radi kako bi podržala ono što su prava i želje Srba u regionu, ali i zaštitila Dejtonski sporazum, rekao je Vuletić za Tanjug.
On je rekao da podrška koju Srpska pravolsavna crkva pruža pokazuje da ovo pitanje nadilazi dnevno političke teme i da je ovo nešto od čega zavisi budućnost i Srbije i Srba u regiona.
Vuletić kaže da, kada postoji jedinstvo, usvajanje rezolucije o Srebrenici neće dovesti do onoga što jeste bila njena zamisao a to je da se "pokrene postupak ukidanja Republike Srpske i remodeliranje Dejtonskog sporazuma".
"Ovo što se dešava u Njujorku je jedna bitka, ali zapravo čitav taj rat koji se vodi oko pozicije Republike Srpske je ono što nas očekuje. Ovo je vrlo važna bitka i u simboličkom i u svakom drugom smislu", poručio je on.
Komentarišući izjavu predsednika Vučića da su mu ovi dani najteži od kada je obavljao funkciju premijera pa onda tokom predsedničkog mandata, Vuletić je rekao da ovo jesu teški dani jer je Srbija ušla u političku borbu štiteći svoje interese i interese srpskog naroda, u kojoj su sa druge strane SAD, odnosno čitav hegemoni blok zemalja koje i na ovom prostoru vide svoju hegemoniju.
Vuletić smatra da rezolucija o Srebrenici i dešavanja u UN više nisu samo regionalno pitanje, iako jeste bilo regionalno pitanje za Srbiju, zbog čega se i odlučila za političku borbu jer, prema njegovim rečima, nije mogla da prihvati nepravdu i politički pokušaj da se redefinišu mirovni sporazumi, kao što je Dejtonski sporazum.
"Ovo će biti lakmus papir između ostalog, ne toliko o pitanju genocida u Srebrenici, koliko će biti pitanje da li je Zapad uspeo da ubedi sve zemlje da glasaju za rezoluciju. Kada se povede pitanje genocida, ako je neko nekoga optužio za tako strašne stvari, onda se polazi od pretpostavke da to nije činio potpuno besmisleno, i jako vam je teško da se suprotstavite i kažete da nešto nije. Iz tog razloga je čitava ova priča pokrenuta, sada je ulog mnogo veći", ocenio je sociolog.
Odgovarajući na pitanje koliko sve što se dešavalo proteklih meseci oko rezolucije, pa i samo glasanje u četvrtak diskredituje UN, Vuletić je rekao da je u poslednjih desetak godina jasno da UN nisu više ono što su nekada bile s obzirom na to da su UN nastale kao kruna novog poretka koji je stvoren nakon Drugog svetskog rata.
"Već od devedestih godina na ovamo, kada se taj poredak menja i kada se stvara novi svetski poredak, UN su sve više gubile značaj. One i dalje imaju simbolički značaj ali njihov uticaj vidimo i kada je reč o svim zbivanjima u Ukrajini, a to je ono zbog čega su UN i nastale da spreče ili ublaže posledice velikih sukoba. One u tome ne uspevaju, sada jedva da znamo ko je na čelu UN", izjavio je on.
