U dopisu Mehanizmu (koji je nasledio Haški tribunal) tužilaštvo je zatražilo od žalbenog veća da odbije taj zahtev Mladićevih branilaca kao neosnovan i nearugmentovan. Prema stavu tužilaštva, Mladić nije argumentovao da bi se vratio u haški pritvor po okoncanju privremenog puštanja na slobodu.

Takođe nije, kako smatra tužilašto, dokazao da postoje 'posebne okolnosti' u vezi s njegovim zdravstvenim stanjem koje bi opravale puštanje na privremenu slobodu posle izricanja presude.

Mladić nije konkretno naveo koju terapiju zahteva, niti zašto mu adekvatna medicinska nega nije dostupna u Holandiji, navelo je tužiaštvo .

Tužilaštvo je podsetilo da su ranije i raspravno i žalbeno veće Haškog tribunala nije usvojilo ovaj zahtev Mladićeve odbrane bude pušten radi lečenja u Ruskoj Federaciji, kao ni u Srbiji.

Početkom oktobra Vlada Srbije je dala garancije za Mladićevo puštanje na privremenu slobodu radi lečenja, a na zahtev Mladićeve porodice i branilaca, međutim Tribunal tom zahtevu nije udovoljio.

Haški triunal je Mladić 22. novembra prvostepenom presudom osudio na doživotni zatvor zbog zločina u BIH, a očekuje ga drugostepeni postupak pred Mehanizmom po žalbi koju je najavila njegova odbrana.

U pritvoru Haškog tribunala je od maja 2012, pošto je uhapšen nakon skoro 12 godina skrivanja. Njegova porodica i advokati nepredikno apeluju da mu se odobri lečenje na slobodi jer u pritvorskoj jedinici u Hagu nema adekvatnu negu.