Portparol Evropske unije Peter Stano izjavio je da je prošlo 11 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, ali da I dalje ostaju sve obaveze iz tog dokumenta, precizirajući da će se Priština ukoliko ne formira Zajednicu srpskih opština suočiti sa posledicama.
Advokat Pavle Staničić smatra d aje ovo neka prazna pretnja u odnosu na Prištinu koja ne ispunjava svoje obaveze na koje su se obavezali još pre punih 11 godina.
- Da li će se nešto promeniti, mislim da zavisi sama od pristupa njihovih zapadnih mentora u odnosu na njih, odnosno, da li će ovoj put stvarno biti primenjena neka kazna, koju će oni osetiti, zbog koje bi oni pristali da ispune svoje, s tim sporazumom, preuzete oboveze. Ja se nadam da će to ovoj put biti slučaj i da će se napokon nešto pomeriti sa mrtve tačke, naročito u smislu formiranje Zajednica srpskih opština, na čemu srpska strana i predsednik Vučić instistiraju već punih 11 godina. Ali, na žalost, sa druge strane ne postoji neko ko je, da kažem, odgovoran sagovornik, neko s kim biste mogli da razgovorate na tu temu i da ispunite nešto iz tog sporazuma koje su obe strane potpisale. Ne možemo se nadati, po meni, razumu i dobroj volji sa druge ugovorne strane tog sporazuma, ali se uzdamo opet u zapad i to da će ovoj put ta pretnja biti ostvarena ukoliko se ne bude ispunilo ono što je preuzeto tim sporazumom od šiptarske strane – kazao je Staničić za TV Vesti.
Prema njegovim rečima, što je do nas i do naše državi, mi smo sve učinili.
- Naša diplomatska ofanziva je bila takva kakva je na najviše mogućem nivou. Preuzeli smo sve moguće korake na čelu sa predsednikom. Jedan deo naše delegacije se zauzeo u punom kapacitetu da se suprostavi takozvenom Kosovu. S druge strani, imali ste jedan deo delegacije koji su predstavljali opozicioni poslanici, koji nisu našli zashodno da uopšte govore na tu temu u Savetu Evrope. Tako da, mislim da to nije dobar, nije državotvorni stav, jer ipak neki ciljavi nešto mora da bude iznad nekih dnevnopolitičkih odnosa, bez obzira na to kakve razlike postoje na domaćoj političkoj sceni. Nešto mora da bude iznad toga, to je u ovom slučaju Srbija, odnosno pokušaj Srbije i njegovog državnog rukovodstva da se ne dozvoli prijem Kosova – istakao je Staničić.
Staničić je rekao i to da sve što albanska strana sprovodi na Kosovu i Metohiji ne da nema veze sa pravom, već se tim krše većinu međunarodnih pravnih normi, koje su propisane za te oblasti, ali da je očigledno da oni i dalje imaju zeleno svetlo za takvo ponašanje.
- Nadamo se da će se u jednom momentu ta situacija promeniti, da oni više neće moći da se ponašaju na način kako se ponašaju, kako trenutno, tako i ovih desetak i više godina. 09. juna će biti 25 godina kako je završeno bombardovanje naše zemlje. Mnogo je međunarodnih konvencija prekršeno tada, i retko, odnosno, niko nije reagovao na to, na stradanje srpskog naroda. Mi jedino što možemo je da se nadamo, a uz nadu da preduzimamo ove korake koje trenutno preduzima naše državno rukovodstvo sa predsednikom Vučićem. Možemo i da se nadamo da će se neko u toj svetskoj zajednici dozvati pamet i shvatiti, odnosno, oni znaju, nego samo da će promeniti stav, jer niko nije tu slep. Svi oni vide šta rade te privremene vlasti na Kosovu, da to nije u skladu ni sa jednom pravnom normom, da ih oni krše svakodnevno, a to rade već dve i po decenije i da se na to ne reaguje – kazao je Staničić.
Staničić je, na eventualni prijem tzv. Kosova u Savet Evrope i koracima koje zvanični Beograd treba da preduzme, rekao da je to nešto o čemu treba pričati u vremenu koje dolazi i videti šta nam je najpametnije činiti i izmeriti dobro svaku odluku pre nego što se ona donese i postane zvanični deo državne politike.
Staničić je istakao da se nadam da će tu postupati mudro kao i do sada i da će sigurno predsednik Vučić i državno rukovodstvo, kako je rekao, doneti najbolju moguću odluku i u ovoj situaciji i da će sigurno izmeriti više puta pre nego što je saopšte.
Kada je u pitanju rezolucija o genocide u Srebrenici koju pokreće Nemačka i Ruanda, Staničić je rekao da je degutantno da dve zemlje koje imaju istoriju genocida pokreće pitanje protiv Srba i Srbije da su počinili genocide.
- Evidentno je da se desio neki zločin na teritoriji gde su bili sukobi. Ali šta je prethodilo tom zločinu? Zašto su Srbi tako reagovali? Po meni tu ne stoji pravna kvalifikacija genocida, a naročito ne kada se poredi sa onim šta su uradili Nemci tokom Drugog svetskog rata, šta se dešavalo u Ruandi pre više od 20 godina. Mislim da je to jako licemerno i da su oni poslednji da potežu neku takvu temu, s obzirom na stradanje srpskog naroda tokom Drugog svetskom rata, kako u okviru NDH, tako i po nemačkim logorima, a kasnije i početkom raspada SFRJ i stradanja Srba. Ovde pričamo o stradanju srpskih civila – rekao je Staničić.