Đurić: Tražimo da povuku rezoluciju o Srebrenici (VIDEO)

“Taj pokušaj izaziva mnogo i razloga za zabrinutost i razočarenja zbog načina na koji se ovako osetljivoj temi govori. Ovo je tema koja ne treba da bude politizovana i pre svega treba da se bavi pietetom prema žrtvama, a ne da izaziva nove podele”, rekao je Đurić i naveo da će tražiti sa se rezolucija o Srebrenici povuče.

On je ocenio da je na delu pokušaj da se podnošenjem ovakve rezolucije o Srebrenici prodube podele unutar BiH u kojoj ne postoji koncenzus oko ovako osetljivog pitanja.

“Na stranu što je načinom na koji je rezolucija predložena narušeni i Ustav i zakoni BiH i unutrašnje uređenje koje jasno propisuje da je Predsedništvo BiH jedino nadležno za vođenje spoljne politike. Mi govorimo o zemlji koja je postkonfliktno područje”, rekao je Đurić.

On je dodao da u zemlji u kojoj se i dalje nalaze međunarodne mirovne snage zbog povišenih entničkih tenzija i odsustva političkog dogovora, neko u takvim okolnostima jednostrano gura, protiv interesa jedne strane rezoluciju o genocidu u Srebrenici.

Đurić je kazao da je dodatno zabrinjavajuće što povodom ove rezolucije prethodno nije bilo nikakvih regionalnih konsultacija.

“Ovo je parekselans pitanje koje se tiče regionalne i svake druge stabilnosti, a u UN to je nešto što se podrazumeva da mora da se radi. Kada je usvojena i razmatrana rezolucija o genocide u Ruandi postojao je proces dijaloga, razgovora unutar Afričke unije, pa je postignuta neka vrsta koncenzusa. Kao 2015. kada je usvojena opšta rezolucija o osudi zločina genocida u UN postojao dijalog, tada su i Srbija i BiH zajednički konsponzorisali takvu rezoluciju”, objasnio je Đurić.

On je dodao da kada postoji razgovor i dijalog uvek može da se nađe rešenje, ali da je u ovom slučaju jasno da je cilj drugačiji.

“Ovde je bio cilj da se jednoj strani udari strahovita politička etiketa”, naglasio je Đurić.

On je podsetio da je zločin u Srebrenici Srbija jasno osudila, a da su dva predsednika Srbije bila u Srebrenici i ukazala poštovanje đrtvama.

“Srbija je 2010. usvojila u Skupštini rezoluciju u kojoj je osudila zločin u Srebrenici i konstatovala da su međunarodni sudovi doneli o tome svoj stav. Podsetiću načina na koji je Vučić napadnut od strane ekstremista u Srebrenici kada je išao da ukaže poštovanje tim žrtva. I u takvim uslovima kada svi znaju koliko je ova tema osetljiva i koliko je važno da se region fokusira na budućnost, da se ne delimo, ne svađamo i ne otvaramo stare rane, deo zemalja koje su učestvovale i u dešavanjima devedesetih i koje su 1999. protivpravno napale Srbiju odlučile su da kosponzorišu rezoluciju”, naveo je Đurić.

Ambasador Đurić je poručio da je Srbija odlučila da se veoma organizovano i ozbiljno suprostavi inicijativi.

“U interesu Srbije da borba za to neće biti jednostavna zato što je reč o osetljivoj temi jer postoji grupa kosponzora koji pripadaju zemljama suprostavljene stavovima Srbije oko određenih geopolitičkih pitanja. Imate grupu islamskih zemalja kojima nije lako da nepdrže bilo šta što ima veze sa ovom incijativo. Ali, intenzivno radimo na tome da razjasnimo pozadinu svega, da na ovako osetljivoj temi nama nije potrebno nešto što će da svađa ljude ili deli region, nešto što neće biti pitanje pijeteta prema žrtvama nego nešto što može samo da produbi probleme u inače osetljivom regionu”, istakao je Đurić.

On je pozvao države koje su predložile rezoluciju o genocidu u Srebrenici da je povuku.

“Da je povuku u interesu pomirenja, normalizacije odnosa u regionu i da je povuku u interesu žrtava i njihovih porodica koje ne zaslužuju da ova tema bude banalizovana, politizovana i dovedena u kontekst šireg geopolitičkih dešavanja, a ovde je upravo o tome reč. Ovde se kod podnosilaca inicijative radi o drugim geopolitičkim motitiva zbog kojih insistiraju”, naglasio je Đurić.

On je dodao da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić i srpski tim od sutra ujutro imaju nastavak razgovora i sa predstavnicima pojedinih evropskih zemalja, a zatim sledi trosatna sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu gde će govoriti o napadima na Srbe.
“Govorićemo o ukidanju prava na život kroz ukidanje dinara”, kazao je Đurić.

Nakon toga će uslediti sastanci vezano za rezoluciju o Srebrenici gde će se samo u toku sutrašnjeg dana sastati sa više desetina predstavnika država, uključujući i sastanke “po grupama”, odnosno kontinentima.

“Očekujemo da ćemo sa predstavnicima svih država članica ostvariti aktivnu, direktnu komunikaciju po ovoj temi. Rezultat za koji se borimo je rezultat koji je izuzetno značajan za Srbiju da većina svetske organizacije ne stane iza ovakvog teksta i predloga. Ne mogu da dajem obećanja i garancije kako će te brojke da izgledaju, ali mogu sasvim sigurnoda kaže da će biti potpuno jasno da u međunarodnoj zajednici ne postoji koncenzus o ovoj temi, da će biti potpuno jasno da postoje snažni i validni argumenti zbog kojih ovu rezoluciju ne treba podržati i zbog kojih ona predstavlja presedan koji može da unese dodatne podele u međunaronu arenu”, naglasio je Đurić.

On je ocenio da će Srbija tokom debate o rezoluciji o genocide pred Generalnom skupštinom UN pokazati da ikako je mala i u nezavidnoj geopolitičkoj situaciji da se njen glas daleko čuje jer poštuje sve žrtve, posvećena je regionalnom miru, ali ima svoje dostojanstvo.

“Glas Srbije, iako smo brojčano mali i u nezavidnoj geopolitičkoj situaciji, veoma daleko će se čuti. Građani treba da znaju da smo odlučili da ne pognemo glavu, da ne prihvatimo svojevrsnog ‘toplog zeca’ u međunarodnoj arena i da pokazujemo istovremeno i da poštujemo žrtve, ali i da imamo kičmu i dostojanstvo i da smo posvećeni regionalnom miru”, istakao je Đurić.

Đurić nalazi se u Njujorku, gde će sutra kao član delegacije sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem predstavljati Srbiju na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Na sednici će biti predstavljen redovni šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN-a Antonija Gutereša o radu Unmika.

U izveštaju koji je objavljen na sajtu UN, a koji treba da bude razmotren, Gutereš je naveo da su, uprkos izvesnom napretku u implementaciji sporazuma postignutih uz posredovanje EU, tenzije između Beograda i Prištine povećane, a da je bezbednosna situacija na severu Kosova ostala krhka.