Zbog sve većeg uticaja Aleksandra Vučića i vladajuće koalicije u međunarodnoj politici, mnoge zemlje Evropske unije najavljuju preispitivanje odluke o priznavanju nezavisnosti Kosova.

Naime, posle odluke nekih južnoameričkih i afričkih zemalja koje su povukle svoje priznanje, na red su došle i zemlje Evropske unije. Prva zemlja koja je već pokrenula peticiju o povlačenju priznanja jeste Češka, pa je tako i bivši šef diplomatije, potpredsednik vlade i predsedavajući Generalne skupštine UN Jan Kavan prvi stavio svoj potpis.

U Pragu će 17. februara biti organizovan protest zbog jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti, a tom prilikom će se potpisivati peticija za češko povlačenje priznavanja Kosova. Pridruživanje incijativi najavili su ugledni političari iz raznih stranaka.

Čak češki politički analitičari očekuju da svoj potpis stavi i predsednik češke Miloš Zeman.

U peticiji u čijem su sastavljanju učestvovali i Jaroslav Foldina i režiser Vaclav Dvoržak, uz tri NVO, kaže se da je "priznavanje samoproglašene države kosovskih Albanaca bilo grubo kršenje međunarodnog prava od strane tadašnje češke vlade".

Tadašnja vlada je, kako se navodi, zanemarila preporuke parlamenta i besprizorno je prekrojila važeće međunarodne sporazume i svoje međunarodne obaveze kao što je povelja UN, Helsinška deklaracija iz 1975, Kumanovski sporazum iz 1999. i Rezoluciju SB UN 1244.

- Zbog toga tražimo da današnja češka vlada ispravi sramotu tadašnje Topolankove vlade, koja nas je tim činom uvrstila među države u kojima vladaju zakoni džungle, što je i za nas, češke državljane, apsolutno neprihvatljivo - kaže se u peticiji.

Posle Češke, sve više čuje se i inicijativa u samoj Austriji da bi povlačenje priznavanja Kosova bio jedan demokratski proces i otklanjanje jedne nepravde koja je učinjena prema Srbiji.

Tako je austrijski vicekancelar Hajnc-Kristijan Štrahe, kako navode pojedini mediji, tokom svoje nedavne posete Beogradu obećao srpskim vlastima da će Beč, čim on postane premijer, povući priznanje lažne države Kosovo.

Prema tim pisanjima, Štrahe je ovu poruku preneo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i prvom potpredsedniku Vlade i ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću. Austrijski zvaničnik, tvrde upućeni, rekao je da je svestan odluke svoje države iz 2008. godine ali i da ne odustaje od svog stava da je Kosovo deo Srbije.

Štrahe je i pre posete Beogradu izjavio da je Kosovo deo Srbije i da Srbi na severu pokrajine imaju prvo na samoopredeljenje. Posle sastanka sa Vučićem i Dačićem, austrijski zvaničnik rekao je da je Austrija priznala Kosovo ali da je isto tako realnost da Srbija u pravnom poretku Kosovo smatra delom svoje teritorije.

Diplomatska borba Srbije da zaustavi nova priznavanja Kosova i Metohije i da smanji broj zemalja koje su stale iza Prištine mogla bi uskoro da rezultira i povlačenjem priznanja od strane Egipta.

Naime, Kairo je priznao KiM 26. juna 2013, samo nekoliko dana pred državni udar egipatske vojske i svrgavanje s vlasti dotadašnjeg predsednika Muhameda Mursija. Odluku o priznavanju pročitao je tadašnji portparol egipatskog MSP Badr Abdel Atija, koji je u isto vreme naglasio da Kairo želi da zadrži dobre odnose sa Srbijom.

Ćorsokak u koji je, priznavanjem KiM, Muslimansko bratstvo dovelo Egipat, na neki način je popravila aktuelna garnitura, jer do danas, ni posle pet godina od priznavanja, nisu razvijeni ni diplomatski ni privredni odnosi Kaira s Prištinom, niti su otvorene ambasade.

Unutar Egipta sada jača struja koja stoji na stanovištu da je došlo vreme da se preispita odluka o priznavanju nezavisnosti južne srpske pokrajine, prema kojoj je od starta postojalo veliko podozrenje i u političkim krugovima i u javnosti.

Zbog ovakvih najava koje se sve češće čuju iz Evropske unije, prištinske institucije su zabrinute, jer bi novo stanje na terenu uverilo albanske secesioniste da su izgubili podršku kod svojih mentora sa zapada.

Pročitajte još: Fabrici: Poseta Vučića Hrvatskoj veoma važan korak