Snaga jedne države se ne ogleda samo u ekonomiji, u pravnom poretku i izgradnji puteva, već i u snazi njene kulture i kako se odnosi prema svom kulturnom blagu, a Srbija poslednjih godina počinje deo svog blaga, rasutog po svetu, da vraća u zemlju i čuva ga za buduće generacije, poručio je danas ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
Ministar Vesić je danas, povodom obeležavanja Dana državnosti Srbije, u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu prisustvovao predstavljanju program "Nacionalne teme u opusu Vase Pomorišca".
Istakao je da je Srbija zemlja koje poslednjih godina počinje da otkupljuje i vraća u zemlju umetnička dela svojih velikana.
"Zato sam ja danas ovde, u ime Vlade Srbije. Dok sam obavljao funkciju u Gradu Beogradu, prvi put se desilo da jedan grad otkupi slike iz galerije Jugoeksporta, koje su bile na prodaju, a mogle su da nestanu ili odu iz naše zemlje", rekao je Vesić i podsetio da je nedavno kupljena i u zemlju vraćena slika Paje Jovanovića "Odmor bašibozuka".
Foto: Predrag Mitić
"To je trend koji treba da nastavimo. Što smo jači ekonomski, moći ćemo da obogaćujemo naše muzeje, da čuvamo umetnička dela za buduće generacije. I to je najvažnija poruka, da je Srbija konačno počela da otkupljuje i vraća u svoju zemlju i svoje vlasništvo svoja umetnička dela i sačuva ih za buduće generacije, koje će i zahvaljujući tome imati osećaj nacionalne pripadnosti i znati sprsku istoriju", poručio je Vesić.
Vasa Pomorišac je kao poslednji stipendista Matice srpske jedini umetnik 20. veka koji se školovao u Londonu.
Njegova dela čuvaju se u brojnim privatnim kolekcijama u Evropi, ali i u državnoj kolekciji Muzeja Viktorije i Alberta u Londonu.
Foto: Predrag Mitić
Ovom prilikom, je predstavljena slika Vase Pomorišca "Banović Strahinja" iz 1936. godine koju je Galerija Matice srpske, zahvaljujući podršci Ministarstva kulture Republike Srbije, otkupila za svoju kolekciju u želji da upotpuni opus dela sa nacionalnim motivima.
Vesić je istakao i da je važno da dok proslavljamo Dan državnosti pokažemo da umemo da komuniciramo i sa našom istorijom iz srednjeg veka, jer smo još početkom 13. veka, pre skoro svih evropskih naroda, imali tada imali zbirku pravnih propisa “Zakonopravilo” Svetog Save koje je prvi srpski Ustav .
"Kao narod i kao društvo ne komuniciramo dovoljno sa našim srednjim vekom. Mi smo narod koji nema ni jednog svog srednjevekovnog vladara na novčanici i često se ponašamo kao da je naša istorija počela 1804. To je značajna godina, ali naša istorija traje mnogo duže i ovo možda jeste prilika da kroz proslavu Dana državnosti pokažemo i značaj srednjeg veka. Posebno je značajna u tome uloga naših umetnika, a kad pogledate slike Vase Pomorišca vidite potebu da nam predstave srpski srednji vek na moderan način. Srećan sam što je otkupljena slika “Banović Strahinja" i što smo zemlja koja vraća slike svojih umetnika" rekao je Vesić.
Sliku "Banović Strahinja" Vasa Pomorišac je naslikao 1936. Galerija Matice srpske, zahvaljujući podršci Ministarstva kulture Republike Srbije, otkupila ju je za svoju kolekciju u želji da upotpuni opus dela sa nacionalnim motivima.
Foto: Predrag Mitić
Danilo Vuksanović, pomoćnik upravnika Galerije Matice srpske istakao je značaj ovog dela.
"Drago nam je da među dela jednog od poslednjih stipendista Matice srpske Vase Pomorišca možemo uvrstiti sliku “Banović Strahinja”. Ovo izuzetno delo biće otkupljeno od njegovog sina Gordana Pomorišca zahvaljujući sredstvima Ministarstva kulture i obogatiće kolekciju Galerije Matice srpske. Upravo od njegovih naslednika smo čuli da je od svih epskih pesama Pomorišac najviše cenio pesmu "Banović Strahinja" koju je Vuk Karadžić objavio sredinom 19. veka. Na izložbi ste u prilici da vidite i slike koje predstavljaju druga poznate epske pesme, međutim, ova se pridružuje remek delima naše galerije jer se ističe arhetipskom predstavom viteza na propetom konju" rekao je Vuksanović.
Večeras u 19 sati u Galeriji Matice srpske biće održano predavanje u vidu kustoskog vođenja pod nazivom Istorija u delima Vase Pomorišca.
Analiziraće se Pomoriščeve kompozicije poput "Proglašenja Dušanovog zakonika" i "Ženidbe Dušanove", kao i kopije fresaka iz srpskih manastira.
Kao jedan od osnivača društva umetnika Zograf, Pomorišac je svojim autentičnim stilom stvarao umetnička dela inspirisana srpskom umetničkom tradicijom.
