Takunski list „Danas“ objavio je skandalozan tekst u kojem je detaljno, opravdao sve velikoalbanske aspiracije koje je Aljbin Kurti izneo tokom svog obraćanja Savetu bezbednosti.
Sramni tekst „Danasa“ prenosimo u celini:
Politički analitičar Fadil Ljepaja navodi da Kurti, pominjanjem Garašanina, ukazuje na to da se sadašnja država Srbija, predvođena Aleksandrom Vučićem, vodi vojnopolitičkim ciljevima „stvaranja nove srpske carevine na Balkanu“, posle raspada druge Jugoslavije. Time se kosovski premijer je želeo da ukaže da cilj Srbije, smatra Ljepaja, nije Evropska unija već pripajanje Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova i severne Albanije – „kao što je bilo zacrtano i nacionalističkim i ekspanzivnim programom velikosrpstva pod imenom Načertanije“.
Naš sagovornik iz Prištine smatra da Kurti ukazuje na to da se tu ne radi o gaženju prava manjina, jer ukidanjem valute jedne susedne zemlje, koja je, kako kaže Ljepaja, “prelazno” političkom voljom korišćena već 25 godina, ne ukida nikakvo pravo manjina, već se uvodi red u platni sistem jedne suverene zemlje, koju Srbija negira, i pokušava da ozvaniči dvovlašće koje je do sada funksionisalo na nekim područjima Kosova.
„Srbija nažalost, ne zalaže se za prava srpske zajednice na Kosovu, nego se zalaže “za prava” srpske države na Kosovu, te koristi Srbe na Kosovu za svoje vojnopolitičke ciljeve i ometa bilo kakvu integraciju u kosovsko društvo. Međunarodna zajednica, naravno shvata mere Centralne banke Kosova, ali je od Kosova zatražila razumevanje i oprez zbog sveopšte situacije u regionu“, navodi Ljepaja.
Bivša kosovska ministarka spoljnih poslova Meljiza Haradinaj Stublja kaže za Danas da je kosovski premijer „u svom govoru u SB UN rekao da su masakri, a etničko čišćenje Albanaca tokom Miloševićevog perioda je više međunarodno poznato, ali patnje i posledice koje je Srbija nanela Albancima sežu mnogo u prošlost dalje u istoriji“.
— Silvana (@Silvana71376830) 10. фебруар 2024.
„Spomenuo je stradanja u poslednjem ratu samo kao posebno poglavlje u vekovnoj istoriji sistematskih državnih zločina Srbije nad kosovskim Albancima. U tom kontekstu premijer Kurti je kao jednu od ključnih ličnosti naveo Iliju Garašana koji je doprineo ideji sistematskih reperkusija protiv Albanaca istorijski. Premijer Kurti je naveo i 24 druga plana za proterivanje Albanaca sa Kosova koje su izradile druge srpske vođe. Premijer Kurti je zaključio ovaj deo svog govora tvrdnjom da „istorija našeg naroda predstavlja jedan od najvećih antikolonijalnih poduhvata dvadesetog veka, iako to još nije međunarodno priznato“. Plan „Načertanije“ je sastavljen 1844. godine i često se smatra jednim od prvih dokumenata koji ocrtavaju prve srpske ekspanzionističke težnje na Balkanu“, navodi ona.
Haradinaj Stublja dodaje da je ovaj plan, kako kaže, podrazumevao teritorijalno proširenje sa posebnim naglaskom ka jugu, što bi automatski značilo raseljavanje i masovno proterivanje kosovskih Albanaca. Ona dodaje da je „druga tačka plana Načertanije bila kontrola strateških tačaka, što je podrazumevalo dovođenje pod kontrolom strateških gradova i regiona, što je automatski uključivalo Kosovo i njegove glavne gradove jer se u srpskom nacionalističkom diskursu uvek propagiralo da su oni od istorijskog značaja“.
„Važna tačka Garašaninovog plana bio je kulturni uticaj – promovisanje ideje o širenju srpske kulture i uticaja, uključujući jezik i obrazovanje. Ovo je svakako poslužilo kao indoktrinacija za nove generacije srpskog rukovodstva da prekinu školovanje i obrazovanje kosovskih Albanaca decenijama, posebno u vreme srpskog državnog aparthejda 90-ih. Nimalo slučajno, plan Načertanije i dalje citiraju srpski nacionalisti i rukovodstva, i nastavlja da ima uticaj i danas na srpsku kolektivnu psihologiju, i nastavlja da oblikuje i utiče na način na koji srpsko rukovodstvo razmišlja o svojoj dominaciji u Balkan kroz dalju ekspanziju. Čak i novi srpski plan, sa izabranim nazivom „Srpski svet“, u velikoj meri potiče i zasniva se na Načertaniju kao i na drugim planovima koje su u kontinuitetu izrađivale značajne srpske figure“, navodi bivša kosovska ministarka.
Autor:
