Više od dve trećina Grka protivi se korišćenju termina Makedonija u novom imenu bivše jugoslovenske republike, pokazuje najnovija anketa koju je sproveo Univerzitet Makedonije za Institut ELIAMEP (Helenska fondacija za evropsku i spoljnu politiku).

- Kada smo ranije u ovakvim stvarima proučavali naše starešine to je nekako bilo mnogo lakše jer su se tektonske ploče u svetu mnogo sporije pokretale i sporiji su bili ti događaji u međunarodnoj zajednici. Danas je to vrlo teško pratiti, to što se dešava u odnosima Grčke i Makedonije tinja od raspada SFRJ i to dugo traje, smenjuju se vlade i to je jedan klasičan nevojni sukob - rekao je Vidosav Kovačević, general - major u penziji.

On naglašava da su paralelni događaji i ovo šta se dešava u Americi, sa dolaskom Trampa, prvi put možemo videti sukob predsednika administracije. Takođe, u Nemačkoj šta se dešava pa pomalo i u NATO paktu, kako kaže, po njegovom mišljenju pravi se veliki pritisak i nekome se jako žuri da Makedoniju utera u NATO pakt, kao i da odatle počinju svi problemi.

- Možda izgleda čudno ljudima koji ne poznaju istorijske prilike, međutim, ko poznaje nije ni malo čudan Grčki revolt. Radi se o stvarima koje definišu jednu naciju. Koje su alfa i omega jednog naroda i jedne države. Oni jednostavno smatraju da je Makedonija njihovo prastaro ime za kompletno to područje uklučujući i sadašnju Makedoniju, gde oni kažu da je Makedonija samo jedna i da je postojala 300 godina pre nove ere. Makedonci su došli na to područje i ne mogu po tom osnovu da se deklarišu kao makedonci, a dok ovi to smatraju kao teritorijalne pretenzije - rekao je Ljuban Karan, potpukovnik KOS-a u penziji.

Evropska komisija pozdravila je odluku da se konačno reši spor između Grčke i Makedonije nakon 25 godina.

- Grčka je već žrtva, jedne loše politike, prevelike zaduženosti, pritiska zapada da se dugovi vraćaju, Grčka je u jednom haotičnom političkom stanju od 2008.godine. Poznata je stvar da Grci imaju osećaj najstarijeg naroda tvorca Evropske civlizacije a Makedonija je zaista specifično ime. I tačno je da sa druge strane makedonski nacionalizam je imao maltene pretenziju da sebi prigrabi sve i osećali su se kao direktni naslednici Aleksandra Makedonskog. Ovo je odluka NATO-a i Amerike da se Makedonija u toku 2018.godine primi u NATO. A pošto je ime bilo smetnja, mislim da sada Grčki nacionalisti, desnica, osećaju svoju priliku - rekao je Dušan Janjić, direktor foruma za etničke odnose.

Kako smatra, ovaj protest je pre svega neka vrsta pripreme za ono što Grke tek čeka.-Ovaj pritisak da se Makedonija primi je između ostalog zbog nepoverenja u Tursku i znamo da su ipak Grcima najveći, u njihovoj predstavi, protivnici Turci i da se njihov nacionalizam iskazuje pre svega prema Turskoj. Tako da je ovo razumljivi protest - rekao je Janjić.

Kako naglašava, primanjem Crne Gore u NATO i sada pritiska Makedonije samo se steže omča oko Srbije, dolazi do značaja pitanje granica, a mi znamo da raspadom SFRJ nijedna granica između bivših država SFRJ nije do kraja rešena.

- Naša država mora da vodi jednu mudru politiku koju sada vodi, mi smo neki put previše opterećeni da se svet bavi nama, ali svet ima svojih ogromnih problema tako da ovde mogu stvari da se otrgnu kontroli i to je ono što ja stalno upozoravam. Pitanje granica treba pre svega da se rešava miroljubivo, ali nažalost ne retko se u istoriji rešavalo drugačijim putem - rekao je Kovačević.

Ljuban Karan, potpukovnik KOS-a u penziji, smatra da je veliki problem američka strategija za Balkan, koja je projektovana tako da stvori utisak da se na Balkanu ni jedan državni konflikt ne može rešiti bez Amerike. Što je, kako kaže, u suštini pomalo postalo i istina.

- Ozbiljan problem koji može da izazove sukobe u regionu jeste narod, koliko ja vidim Cipras pristaje na rešenje da se ipak upotrebi ime Makedonija ali da je narod taj koji ne pristaje. Nije mala stvar kada na ulicu izađe milion ljudi. Jedna vlada je u Grčkoj je već pala zbog ovog problema - rekao je Karan.

- Amerikanci sa Grcima rade paket, nije samo pitanje imena Makedonije nego i priznanje Kosova, moramo toga da budemo svesni, iz istog razloga da bi se što pre rešavalo i pitanje Kosova i pitanje Kosova u NATO.

Kako kaže, priče o granicama su oživele svuda, i ukazalo se na jednu potrebu, a to je da dobro razmislimo i o našim pitanjima. Ističe da je važno da se o tome ozbiljno razmisli jer bi mogli biti prostor daljih cepanja i da je ovo momenat koji zahteva mnogo brige o nama.

- Ja razmišljam da se nešto otrglo kontroli u NATO, hoće nešto da urade i da ostvare neki poen, a Srbija nikada nije imala bolju poziciju u međunarodnim odnosima, i to sada treba poentirati. Treba voditi računa o našim sopstvenim interesima i ono što mene raduje jeste ulaganje u vojsku.