Ona je, zamoljena da kaže kakvu poziciju Srbije očekuje u okvirima Srategije proširenja EK, koja bi trebalo da bude predstavljena 6. februara u Briselu, kazala da je "evropski komesar Johanes Han takođe izjavio da su naredne dve godine 'dobre godine za proširenje', imajući u vidu da su Bugarska koja trenutno predsedava Savetom EU, ali i Austrija i Rumunija koje slede, zagovornici politike proširenja".

- Podsetiću da će nakon donošenja Strategije o proširenju, u aprilu uslediti Izveštaj o napretku, kao i Samit EU-Zapadni Balkan čije održavanje je planirano u maju, i uverena sam da će taj događaj dati dodatni podstrek evropskoj perspektivi regiona i nedvosmisleno doprineti ubrzanju dinamike pristupanja EU. Očekujem niz važnih koraka na srpskom putu u pristupnom procesu u narednom periodu - rekla je Joksimovićeva.

Na konstataciju novinarke da nije zagovornik razmišljanja da se region u „paketu“ uključi u EU i pitanje da li po tom pitanju ima istomišljenike među evropskim partnerima, ministarka je kazala da "Srbija podržava napredak regiona ka EU, i pozdravlja svaki pozitivan korak i pomak na tom putu, ali istovremeno smatra da svaka zemlja treba da napreduje u skladu sa individualno ostvarenim rezultatima u procesu reformi i ispunjavanju kriterijuma za članstvo".

- U tom smislu, princip takozvanog paketa za region, koji ne bi prepoznavao ili ne bi uzimao u obzir konkretan pojedinačni napredak, može imati suprotan efekat. Važno je da EU zadrži postojeći kredibilitet i da ne dođe do relativizacije ohrabrujućih poruka - kazala je Joksimovićeva.

Ministarka za evropske integracije dodala je da je "takođe, spremnost Srbije kao države kandidata da iskustveno, stručno i na sve druge načine pomogne potencijalnim kandidatima za članstvo u EU nije samo deklarativna - jasna i principijelna".

- To potvrđuje i podatak da smo sa Makedonijom pripremili, a sa BiH potpisali Sporazum o saradnji u procesu evropskih integracija - navela je ona.

U vezi sa dijalogom Beograda i Prištine, kao i finalnim sporazumom o normalizaciji odnosa koji su, po oceni novinarke, stalno u fokusu evropskih zvaničnika, Joksimovićeva je, upitana da li veruje i dalje da će se poglavlje 35 zatvoriti bez bolnih rezova za Srbiju, u smislu opredeljivanja „Kosovo ili EU“, kazala da je "Srbiji jasno šta piše u pregovaračkom okviru sa EU".

- Očekuje nas sveobuhvatna normalizacija odnosa, koja ne podrazumeva obavezu da priznamo Kosovo, jer da je tako onda bi dijalog bio suvišan. Uspeh dijaloga i primena dogovorenog pozitivno će se reflektovati, kako na život građana, tako i na stabilnost. I upravo smo zbog navedenih razloga jasno opredeljeni za razgovore, ma koliko oni bili nepopularni ili bolni - rekla je Joksimovićeva.

Na konstataciju da osim pohvala za reforme, Srbiji stižu i stalna upozorenja iz EU da treba još više učiniti na vladavini prava i pitanje na šta se te zamerke konkretno odnose, Joksimovićeva je odgovorila da se "poglavlja 23 i 24, na koja se odnosi pitanje, među prvima otvaraju i poslednja zatvaraju i značajniji zastoj u njima može uticati na proces pristupanja u celini".

- Želim da napomenem da u njima ima napretka, iako bi još dosta toga trebalo uraditi. Postoje i izvesna kašnjenja u određenim aktivnostima, a u planu je i revizija Akcionih planova za navedena poglavlja. Reforme u tim poglavljima su sveobuhvatne i dugoročne i tu ne postoje brza i laka rešenja. Istina, možda smo bili ambiciozni u postavljanju ciljeva, ali ona pokazuje političku volju i posvećenost procesu - rekla je ministarka.

Upitana kako vidi zahtev EU da nove članice moraju rešiti sve sporove oko granice sa susedima, dok je Brisel za istovetnu situaciju gledao kroz prste Sloveniji i Hrvatskoj, Joksimovićeva je navela da su "pregovori o članstvu Hrvatske bili svojevremeno blokirani upravo zbog graničnog spora sa Slovenijom".

- Hrvatska i Slovenija unele su dogovor da će spor, koji nisu uspele da reše bilateralno, rešiti kroz međunarodnu arbitražu. Najbolje bi bilo da se otvorena pitanja reše bilateralno, ali ne vidim zašto bi instrument arbitraža, kao način rešavanja bilateralnih sporova, bila dovedena pod sumnju. Drugo je pitanje primene Odluke arbitražnog veća, koju jedna strana - Slovenija, prihvata, a druga - Hrvatska, ne. Odluke međunarodnih instanci se moraju poštovati i Srbija je svakako na stanovištu da međunarodno pravo treba poštovati, jer ako ga ne poštujete, dovodite u pitanje svoj krediblitet - ocenila je ministarka za evropske integracije Srbije.

U vezi sa medijskim spekulacijama o zahteva EU da se odnosi Beograda i Prištine normalizuju do kraja 2019. godine, Joksimovićeva je na pitanje spominje li se u Briselu takav scenario, odgovorila da je "prema pregovaračkom okviru EU, poglavlje 35 planirano za zatvaranje na samom kraju pregovora i shodno tome, eventualne medijske spekulacije za nas nisu relevantne, štaviše nijedna zvanična informacija nije predočena".

- Izjašnjavanje na neku temu, bez konkretnog povoda, uostalom, nije ni dobro. Smatram da je mnogo važnija činjenica da su za svaki dogovor potrebne, najmanje, dve strane. Sem toga, već pune četiri godine od postignutog sporazuma Priština nije preduzela ništa što bi doprinelo uspostavljanju Zajednice srpskih opština - navela je ona.

Ministarka je podvukla da je "za Srbiju ključna tema dijaloga puna primena Briselskog sporazuma".

- Naša odgovorna pozicija po tom pitanju proističe iz onoga što smo do sada uradili. Stoga se i vodi unutrašnji dijalog sa svim strukturama našeg društva. Mi smo jasno opredeljeni za dijalog, i to smo mnogo puta do sada i pokazali - ne samo rečima, već konkretnim potezima - zaključila je Joksimovićeva.