Direktorka Departmana za informacije i štampu Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova ocenila je da su Vašington i Brisel kosovski faktor pretvorili u "instrument pritiska na Srbiju, dajući kosovskim Albancima kart blanš da podstiču nacionalnu netrpeljivost prema lokalnom srpskom stanovništvu".
- Pljačkanje pravoslavnih svetinja, oružani napadi kosovskih "bezbednjaka" na civile i njihovu imovinu – sve to evropske prestonice, uključujući Berlin, sklone su da ne primećuju - rekla je Zaharova.
Ocenjuje da rezultati "pseudoposredničkih napora EU govore o apsolutnoj nemoći zapadnih zemalja, koje nisu u stanju da suštinski reše problem".
- Umesto ciljanog rada s Albinom Kurtijem na ispunjenju ranije dogovorenih obaveza, države EU su pokrenule novu inicijativu, tzv. francusko-nemački plan, koji Srbiju, u stvari, tera na očito neprihvatljiv ishod i grubo protivreči temeljnom dokumentu za rešavanje kosovskog pitanja, Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN - smatra Zaharova.
Govoreći o uticaju Nemačke na Balkanu podseća da je ta zemlja razloge za pokretanje dva svetska rata našla na ovim prostorima.
- Uopšte, Nemci su u 20. veku dosta uradili na ovim prostorima, umešavši se i u raspad Jugoslavije i u raspirivanje tamošnjeg krvavog sukoba. Međutim, govoriti danas o ciljevima Nemačke na Balkanu – kao i, uzgred, bilo gde drugde – bilo bi veliko preterivanje. Samo oni koji imaju suverenitet i svoju spoljnu politiku mogu imati svoje spoljnopolitičke ciljeve. Moderna Nemačka nema ni jedno ni drugo - kaže Zaharova.
Ocenjuje da "u kontekstu raspodele uloga među američkim satelitima u Evropi, Nemci s njihovim bogatim iskustvom u izazivanju vojnih sukoba na Balkanu, s gledišta Vašingtona, dosta dobro rade svoj posao 'zapadnog mentora' regiona".
Smatra da "Zapad dugo i dosledno sprovodi svoje "podrivačke" aktivnosti protiv Srbije u cilju da joj oduzme suverenitet i pravo da po sopstvenom nahođenju određuje vektor razvoja".
- Tera Beograd da se pridruži sledbenicima kulta "ukidanja" Rusije i da odustane od svojih temeljnih nacionalnih interesa. Balkan je složen region. Tu se još oseća dramatično nasleđe jugoslovenskog sukoba devedesetih, golim okom su vidljive višesmerne težnje raznih međunarodnih aktera. Tzv. zapadni svet polaže ekskluzivna prava na saradnju s balkanskim prestonicama, vodi agresivnu politiku istiskivanja trećih zemalja iz regiona i gradi dijalog u okviru paradigme "s nama ili protiv nas". U zamenu za perspektivu ulaska u EU, Balkanu se nameću tuđi politički i društveni narativi - navodi Zaharova.
Dodaje da su "jasan primer su pokušaji da se uvede zabrana saradnje s Rusijom, što je danas apsolutan i bezuslovan zahtev za one koji ne žele da pokvare odnose sa Zapadom"
"Nažalost, pojedine balkanske zemlje nisu imale političku volju da se odupru ovom ultimatumu. Srbija je primer odgovorne države koja štiti svoje nacionalne interese i ne odustaje od partnerstva s Rusijom. Danas se vaša zemlja suprotstavlja hibridnom uticaju spolja i suočena je s pokušajima da se poljulja i potkopa njena unutrašnja stabilnost. Protesti na ulicama Beograda primer su grubog mešanja spoljnih faktora u poslove jedne suverene države - naglašava Zaharova.
