- Đilas nema ni biznis, ni platu, ni funkciju, ali je očigledno dovoljno stekao za vreme svoje političke funkcije i bavljenja biznisom. Ako posmatrate izveštaje o marketinškoj industriji u kojoj je Đilas bio jedan od lidera, videćete da postoji uzajamna povezanost između uspona u političkoj karijeri i napretka njegove kompanije “Multikom”, koja je pre nekoliko godina navodno prodata nekom budagrskom biznismenu – rekao je Vuk Stanković.

On je podsetio da se u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, na čijem je čelu bila Verica Barać, navodi da je tri miliona dinara bio profit te kompanije pre nego što je Đilas ušao na velika - mala vrata u politiku kroz Narodnu kancelariju predsednika republike.

- Već sledeće godine taj profit strašno raste, nekom neverovatnom geometrijskom progresijom. U vreme kada je DS bila na vlasti, ta kompanija je držala više nego značajan deo tržišta oglašavanja što je omogućilo da se prikupi značajan deo novca – istakao je Vuk Stanković.

Citirajući informacije iz medija, Vuk Stanković je ukazao da je Đilas bio u partnerskim odnosima sa još bogatijim biznismenom Miroslavom Miškovićem.

- Delili su vlasništvo u bar jednom listu – listu “Pres”. Zanimljiva je ta sprega, imajući u vidu okolnosti da njega podržavaju politički akteri poput Pokreta slobodnih građana i Narodne stranke Vuka Jeremjića koji nemaju ozbiljno budžetsko finansiranje jer su nastali posle izbora – rekao je Vuk Stanković.

Prema njegovim rečima, u politici važe dva pravila –nema besplatnog ručka ili čiji hleb jedeš tu pesmu pevaš.

- Sigurno je da taj novac nije pao sa neba, kada se plasira u političku kampanju za cilj ima da se što pre neko vrati na vlast. Ako nema zvaničnih prihoda, u igri su nezvanični izvori. To može biti novac zarađen u vreme dok je neko bio na vlasti ili pozajmljen od nekadašnjih poslovnih partnera koji imaju što otvorene, što prikrivene političke ambicije – naveo je Vuk Stanković.

Prema izveštaju Verice Barać, odnosno Saveta za borbu protiv korupcije, Pres nije jedini medji čiji je vlasnik bio Mišković.

Kako se navodi, u slučaju nedeljnika “Vreme” postoji netransparentno vlasništvo, te je očigledno da je to Miškovićev medij.

Kako je primetio Vuk Stanković, na naslovim stranama tog nedeljnika su danas ozbiljne političke poruke u osnovi optužujučeg karaktera.

- Radi se o novini koja je apsolutno funkciji dnevne politike. Svi preojekti sadašnje vlasti od Beograda na vodi do fiskalne konsolidacije stavljene pod znak pitanja, ali ne na jedan odmeren način, već sa retorikom koje je pogromaška, sa dozom cinizma i sarkazma, koji treba da podstaknu negativan stav ljudi koji ga čitaju – istakao je on.

Vuk Stanović je ponovo izrazio negodovanje zbog političke zloupotrebe ubistva Olivera Ivanovića.

- Ako je neko crtao metu, crtali su oni koji Vučića za to optužuju. Ako je neko targetirao, targetirao je Đilasov saradnik Slaviša Lekić koji je pravio lažnu analogiju između smrti Stambolića i Ivanovića. Kao što je unapred pripisano učešće Slobodana Miloševića, kako se ovde insinuira učešće Vučića - naveo je Vuk Stanković.

Lekić je, kako je primetio, političar u civilu.

Vuk Stanković je ocenio da je razgovor predsednika sa Srbima na KiM imao istorijski značaj.

- Šest sati razgovora predsednika sa građanima bez censure, slušao je životne priče sa ciljem da ih umiri i pomogne.To pokazuje i političku frabrost, i demokratski karakter i ličnu empatiju predsednika prema ljudima koji su u nevolji. Politički protivnici ne mogu da izdrže a da na to ne zalepe etiketu – dodao je Vuk Stanković.

Kako je istakao, porukom da Vučić ne treba da bude tema kampanje, Đilas je pokazao da je on njegova negativna opsesija.

- To pokazuje da je neko ko se predstavlja kao novi-stari kandidat ostavlja nema najbolju kontrolu političkih poruka, ostavlja utisak konfuznog čoveka. Organizacija kampanje mu prilično falšira, jer poslednji predaju potpise, a to pokazuje da nema entuzijazma i da organizacioni kapaciteti nisu veliki – dodao je Vuk Stanković.