Navršava se 28 godina od početka hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja", odnosno napada na Srbe u Krajini. Prema podacima dokumentacionog centra "Veritas", tokom akcije hrvatskih snaga poginulo je i nestalo 1.960 Srba, a proterano najmanje 220.000 stanovnika nekadašnje Republike Srpske Krajine.
U Hrvatskoj vojno-policijskoj akciji "Oluja" avgusta 1995. koja je započela ujutro 4. avgusta, masivnom vojnom akcijom oružanih snaga Hrvatske izvršena je agresija na prostor Republike Srpske Krajine, odnosno sever Dalmacije, Liku, Kordun i Baniju.
Među stradalima, prema podacima Veritasa, 65 odsto su civili, među kojima približno tri četvrtine stariji od 60 godina. Takođe, 29 odsto ubijenih su ženske osobe, ogromnom većom starice.
Foto: nsuzivo
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta istakao je da hrvatska vodi jasnu politiku sa porukom da "Srbi nisu dobrodošli".
- Proterano je 250.000 Srba, 2.000 Srba je ubijeno, ili se vodi kao nestalo. Kuće su paljene, pljačkane, uništene... Posledice su tragične. Sistem Franje Tuđmana je i danas nastavljena, ko god da je na čeli države. Prošlo je 28 godina, a mali broj Srba se vratio. Hrvatska i danas vodi takvu politiku da Srbi nisu poželjni tamo - dodao je Linta.
Linta dodaje da ovaj zločin nikada ne sme da se zaboravi, niti da se oprosti etničko čišćenje.
Foto: TV Pink Printscreen
- Kako je moguće da smo Paspalj, Bosnić i ja bili agresori, kad smo izgubili svoje? Uzrok je nasilna, oružana secesija od strane režima Tuđmana. Govorimo istinu. Pripadnici naše vojske su se za razliku od njih borili časno, a oni su ti, koji su sve izazvali - dodao je Linta.
Linta navodi da je važno to, i da država nastavi da se bori za našu istinu, da podignemo memorijalni centar za žrtve.
Geopolitički analitičar Milutin Ilić istakao je da se u tim trenucima nalazio na dužnosti u vojnim izviđačkim organima.
Foto: TV Pink Printscreen
- Ne znam da li je general Lončar živ, on je kompetetntniji... Ja sam bio u slavonsko-baranjskom korpusu, radili smo izviđački deo, radili analitiku, prikupljali informacije - rekao je iIlić.
Kako navodi, bio je mlad i revoltiran jer vojska nije na vreme ulazila da brani svoje.
- Greška je tada bila, jer je odložen sukob sa NATO. Mi smo mogli sačuvati teritoriju, razgovarati o svemu. U to vreme smo pripremali ofanzivna dejstva, pristupilo se nečemu... Onda smo se stavili u stanje kada je izvršen egzodus. Stavili smo se u aktivnu odbranu, i onda se cela njihova vojska uputila ka Slavoniji, i došlo je do Sporazuma. Dosta toga je bilo odvraćajućeg, da se ne napadne plitak pojas - rekao je Ilić.
Bivši predsednik skupštine Republike Srpske krajine Mile Paspalj kaže da je prvog dana "Oluje" na Baniji pružen veliki otpor.
Foto: TV Pink Printscreen
- Došlo je do debakla hrvatske vojske kod Petrinje. Odjednom, kolona je ponovo krenula tada u izbegništvo. Tu su ljudi dolazili sa strane Svonja, Plitvica. Nije više bilo moguće zadržati narod. Tu nije bilo proboja u prvom danu, a sve je ukazivalo da smo mogli pružiti otpor, međutim, zbog spoljnog faktora se sve to urušilo - rekao je on.
Kako je precizirao, tu je bilo 80.000 obučenih hrvatskih vojnika pod upravom Amerike, 120.000 domobrana i oko 20.000 do 30.000 policajaca. Taj broj je, kaže, udario na srpsku nejač, dok smo mi imali oko 37.000 vojnika.
Predsednik udruženja krajišnika Srbije Mile Bosnić navodi da je u pitanju jedinstven slučaj, da je jedan vojnik išao na stanovnika. Kako navodi, ključni problem je nastao na prostoru Knina.
Foto: TV Pink Printscreen
- Ustaške snage su tu došle sa leđa, tu je potom došlo do rasula i raspada fronta. Prošli su lički prednji deo, koji je išao sa naših strana, i tu nastaje problem - dodao je Bosnić.
Autor:
