Predrag Jeremić, urednik informative Pink.rs, objavio je novi autorski tekst.
Pojam „prelazne vlade” povremeno se pojavljuje kao moguće rešenje političkih kriza ili prelaznih perioda, postoji nekoliko razloga koji ukazuju da je takva ideja zapravo nemoguća i besmislena. Ovde ćemo istaći nekoliko ključnih razloga koji podržavaju ovu tvrdnju.
Nedostatak legitimiteta
Jedan od najvažnijih faktora za uspešno funkcionisanje vlasti je njen legitimitet. Prema ustavnim principima većine demokratskih zemalja, legitimitet vlasti proizilazi iz izbora i podrške građana. Prelaznoj vladi, koja bi bila postavljena bez izbora ili jasne volje građana, takav legitimitet bi nedostajao. Bez mandata i podrške naroda, prelazna vlada bi bila osuđena na nedemokratsko odlučivanje i podrivanje temelja demokratije. Formiranje prelazne vlade zasigurno bi vodilo uništavanju i razaranju države.
Nedostatak vremenskog okvira
Po definiciji, prelazna vlada bi trebalo da bude privremeno rešenje koje bi vodilo zemlju kroz krizni period do novih izbora. Međutim, precizno definisanje vremenskog okvira za takvu vladu može biti izazov. Bez jasnog vremenskog ograničenja, postoji rizik da prelazna vlada postane trajna i izgubi svoju prvobitnu svrhu. To bi zapravo stvorilo političku nestabilnost i krizu.
Nedostatak političke volje i saradnje
Pretpostavka prelazne vlade je da će političke partije ili grupe pristati na zajedničko upravljanje kako bi se prevazišla politička kriza. Međutim, politička realnost često pokazuje da postizanje takve volje i saradnje između različitih stranaka može biti izuzetno teško, zapravo nemoguće. Sukobi interesa, ideološke razlike i ambicije političara često koče proces formiranja prelazne vlade. U takvoj situaciji, umesto pomirenja, prelazna vlada može dovesti do dodatne političke polarizacije i disfunkcionalnosti, a naročito u vremenu kada političke partije sa takvim zahtevima nastupaju bez ikakve ideje i plana za boljitak države.
Nedostatak autoriteta i sposobnosti za donošenje odluka
Tranziciona vlada često dolazi u vreme političke krize ili tranzicije, što može dovesti do nestabilnosti i nedostatka autoriteta. Političari koji su deo prelazne vlade mogu se suočiti sa izazovima u uspostavljanju i održavanju autoriteta i sposobnosti donošenja odluka zbog nedostatka političke podrške i legitimiteta. Ova situacija može dovesti do političke paralize i disfunkcije, jer političari unutar prelazne vlade mogu biti nesposobni ili neće biti voljni da preduzmu odlučne korake ili donesu kontroverzne odluke neophodne za rešavanje krize.
Rizik od zloupotrebe položaja
Tranziciona vlada, koja često funkcioniše van ustavnih okvira ili standardnih političkih procedura, nosi sa sobom rizik od zloupotrebe vlasti. Bez odgovornosti prema izbornom procesu ili institucionalnim nadzornim mehanizmima, političari u tranzicionoj vladi mogu biti skloni nepoštenoj praksi, korupciji ili manipulaciji da bi ostvarili sopstvene interese. To bi samo produbilo krizu i dovelo do gubitka poverenja građana u politički sistem.
Nedostatak kontinuiteta i stabilnosti
Jedna od ključnih funkcija vlade je da obezbedi kontinuitet u upravljanju i stabilnost države. Prelazna vlada, koja je privremeno rešenje, može dovesti do prekida kontinuiteta političkih procesa, donošenja odluka i sprovođenja politike. To bi moglo imati negativan uticaj na ekonomiju, bezbednost i dobrobit društva. Takođe, prelazna vlada može biti slabija u suočavanju sa vanrednim situacijama i kriznim situacijama koje zahtevaju brze i odlučne akcije.
S obzirom na ove razloge, jasno je da je ideja o takozvanoj prelaznoj vladi nemoguća i besmislena. Umesto toga, važno je jačati demokratske institucije, promovisati politički dijalog i saradnju i tražiti rešenja u okviru postojećeg ustavnog okvira kako bi se prevazišle političke krize, ako ih ima, i obezbedila stabilnost države.
Postoje određeni rizici i negativni efekti koji mogu proizaći iz prelazne vlade, posebno ako je nedemokratska ili joj nedostaje legitimitet.
Nedemokratska prelazna vlada postavljena na silu ili bez saglasnosti naroda može dovesti do političke represije, kršenja ljudskih prava i gušenja sloboda. Ovo može izazvati društvene nemire, političku nestabilnost i potencijalno dovesti do eskalacije nasilja.
Takođe, prelazna vlada koja je nefunkcionalna ili nesposobna da donosi odluke može dovesti do zastoja u upravljanju državom. Ovo može imati negativan uticaj na ekonomiju, pravnu sigurnost, javne usluge i infrastrukturu. Nedostatak kontinuiteta i stabilnosti koji je karakterističan za prelaznu vladu može otežati planiranje i sprovođenje dugoročne politike, što može imati negativne posledice po državu.
Isto tako, ako politički lideri u prelaznoj vladi koriste svoju poziciju za lično bogaćenje, korupciju ili nepotizam, to može dovesti do gubitka poverenja građana u politički sistem i institucije. To može imati dugoročne posledice po društvo i državu, uključujući ekonomsku stagnaciju, pad investicija i odliv kvalifikovane radne snage.
Ovi negativni efekti bi svakako bili vezani za prelaznu vladu, jer samo iz njih proizilaze nedemokratske prakse, korupcija, nefunkcionalnost ili nedostatak legitimiteta.
