Bivši predsednik Srbije Boris Tadić i njegov bivši savetnik Nebojša Krstić poručuju da je Vuk Jeremić trebalo da da ostavku ako se nije slagao sa tekstom rezolucije o Kosovu u UN, iz 2010. godine, kako je to juče "obelodanio"
Jeremić je juče za portal Fakti rekao da je bila pogrešna odluka tadašnjeg državnog vrha da prvobitno pripremljen tekst rezolucije zameni novim, kompromisnim, pripremljenim u dogovoru sa EU, kao i da nije tada dao ostavku da ne bi, kako kaže, naškodio državnim interesima.
Tadić, reagujući na to, uzvraća da je Jeremić mogao da da ostavku, ukoliko se nije slagao sa tekstom rezolucije.
On takođe ističe da je Jeremić u celom naknadnom osvrtu na taj događaj prećutao značajnu činjenicu - koja bi bila "cena" tvrđeg teksta rezolucije, a to su, kaže, evrointegracije naše zemlje.
- Trebalo je da podnese ostavku ako se nije slagao sa njom, umesto što je ostao na mestu ministra spoljnih poslova, da bi tek danas iznosio neslaganja sa politikom vlade čiji je bio član - rekao je Tadić za Tanjug.
Na činjenicu da Jeremić sada iznosi detalje vezane za događaje iz 2010. reagovao je i predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac:
- Kad se posle sedam godina setiš šta si hteo da uradiš ili šta si radio... - napisao je Šutanovac na svom tviter nalogu.
Ozbiljna država ima arhive, sve ostaje zapisano nema mesta interpretaciji, primećuje još Šutanovac povodom izjave Jeremića i i dodaje: "Imaš ili nemaš belešku"..
Krstić kaže da u Jeremićevoj izjavi vidi lične motive:
- Njegovo današnje objašnjenje te situacije vidim kao samohvalisavost, naknadnu pamet i početak kampanje, u kojoj on, kao šef jedne populističke stranke, vrši pripreme za predstojeće izbore - rekao je Krstić za Tanjug.
Krstić, inače bivši savetnik tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, smatra da je ta odluka upravo bila u interesu Srbije i njenih građana, i onih koji žive na KiM, i onih u ostalim delovima Srbije.
Krstić je objasnio šta se dešavalo te 2010. godine, pred zasedanje generalne skupštine UN, koja je trebalo da donese rezoluciju o KIM, navodeći da je vođena intenzivna diplomatska aktivnost, kao i debata o samom tekstu rezolucije.
U predvečerje zasedanja Beograd su, kaže, posetili britanski ministar spoljnih poslova Viljem Hejg, a potom i nemački, Gvido Vestervele.
U tim, kao i u mnogobrojnim drugim kontaktima, stvorena je slika o koristi ili šteti koja bi po Srbe sa Kosova, ali i čitavu Srbiju, nastala u slucaju različitih intonacija u tekstu rezolucije, dodao je Krstić.
Smatra da evropski put Srbije nije smeo da bude zakočen zarad formalizacije "patriotskih fraza" od koji Srbija neće imati koristi.
Objasnio je da je debata koja je vođena u tadašnjem srpskom državnom vrhu svakako uključivala Jeremića, kao ministra, ali i njegov tim iz Ministarstva.
