Potpredsednik Srpske liste Igor Simić istakao je u intervjuu za Politiku da Priština i dalje koristi nasilje kao sredstvo za rešavanje političkih pitanja. Simić je naveo da sa je za Srpsku listu najvažnije da na Kosovu vladaju mir i fizička sigurnost za građane, ali i da je teško predvideti da li se u aprilu, zbog lokalnih izbora na severu i isteka roka za rešavanje pitanja registarskih tablica, mogu očekivati ekcesne situacije. Najveću zaštitu i garanciju za opstanak Srba, Simić vidi u rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, navodeći da on neće dozvoliti pogrom srpskog naroda kao 2004. godine.
Srbi će se, ističe, vratiti u institucije tek po formiranju ZSO i kada se sa severa povuku specijalne jedinice Kosovske policije.
Кako ocenjujete sastanak u Ohridu predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Đuzepom Boreljom, Miroslavom Lajčakom i Albinom Кurtijem?
Кao što uvek svi u Srpskoj listi ističemo, dijalog je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja između Beograda i Prištine, odnosno Srba i Albanaca, i u tom smislu vidimo značaj i pregovora u Ohridu. Naravno, više je nego jasno da je pregovarački proces težak, sa jedne strane jer je prostor predsedniku Vučiću sužen zbog svega što se desilo od 1999., preko 2004., ali i 2008. i 2011. Ali Srbi sa Kosova i Metohije imaju puno poverenje da će predsednik Vučić kao vrsni pregovarač i veliki državnik uspeti da izvuče najbolje iz pregovora. Pregovori u Ohridu konkretno daju priliku međunarodnoj zajednici, a pre svega Evropskoj uniji da konačno natera Prištinu da formira Zajednicu srpskih opština koju čekamo deset godina, ali ne kakvu bi je hteo Kurti već onakvu kakva je dogovorena 2013. I 2015. godine, čime bi bar delimično povratili kredibilitet koji je kod srpskog naroda ozbiljno narušen zbog izneverenih obećanja, nesprovedenih dogovora i nemog posmatranja Evropske unije na svakodnevno institucionalno nasilje kojem su izloženi naši sunarodnici.
Da li verujete da će Кurti ovog puta održati obećanje i formirati Zajednicu srpskih opština? Кada bi mogao da se očekuje početak ovog procesa?
Niti ja lično, niti stranka kojoj pripadam, niti ijedan Srbin nema ni malo poverenja u Aljbina Kurtija će uraditi bilo šta što ide u korist srpskog naroda. Njegova politika od vremena kada je bio u opoziciji do današnjeg dana se nije promenila ni za milimetar. On čini sve što može da učini život srpskom narodu težim. Opasnost je još veća što za razliku od perioda kada je bio u opoziciji on je sada na čelu kosovskih institucija koje on i njegovi posilni koriste za maltretiranje Srba i sticanje nekakvih poena na populističkoj politici koju zastupa.
Zato je ovo pitanje pre svega namenjeno onima koji su bili garant sporazuma, a to je EU. Кada će konačno biti formirana ZSO koju ste garantovali potpisima u Briselu 2013. i 2015. godine?
Moram da istaknem da ZSO nije hir, već važan mehanizam za zaštitu kolektivnih prava Srba, za ostvarivanje suštinskih, životnih potreba našeg naroda na KiM, posebno naših sunarodnika na jugu.
Vraćaju li se Srbi uskoro u kosovske institucije, ili tek po formiranju ZSO?
Na zajedničkom sastanku novembra 2022. godine predstavnici Srpske liste sa predstavnicima srpskog naroda iz svih kosovskih institucija sa severa Kosova i Metohije su jasno rekli da ćemo se vratiti kada se formira Zajednica srpskih opština i kada se sa severa povuku svi specijalci koje je Priština poslala kao kaznenu ekspediciju na sever, bez ikakvog zakonskog osnova i uz kršenje Briselskog sporazuma pa čak i njihovih pravnih akata. Bez ispunjenja ovih uslova niko od političkih predstavnika, sudija, tužilaca, policajaca, administrativnog osoblja ne razmišlja o povratku. Deset godina smo bili strpljivi i nastojali da se kroz institucije borimo za prava našeg naroda, ali kada su te institucije počele najdirektniji obračun sa nama i našim narodom ostavke su bile prirodna reakcija.
Želim da naglasim da su naše ostavke lična odluka svakog od nas pojedinačno doneta bez ikakvih pritisaka, ali u potpunoj saglasnosti sa voljom našeg naroda koji nas je podržavao i podržava u borbi za njihova prava svih ovih godina.
Poznavaoci kosmetskih prilika april vide kao mesec mogućih konflikata – nerešene registarske tablice, izgradnja baze na uzurpiranoj srpskoj zemlji u Drenu, traži se poništenje odluke u Zubinom Potoku, Rosu koja je okupirala sever Кosmeta, stacionirala se i vršlja po vitalnim putnim deonicama, zalazi u sela, provocira, maltretira, teroriše Srbe… Očekujete li nove ekscesne situacije?
U Srpskoj listi uvek smo isticali jasan stav da nam je najpotrebniji mir, kao i sloboda za naše građane. Pravna i fizička sigurnost, a ne da mogu da hapse koga hoće, za šta hoće, pa čak i sude, a ne predstave nijedan dokaz za svoje optužbe.
U tom smislu podsećam da su svi incidenti koje smo imali u prethodnim mesecima bili posledica zloupotrebe ovlašćenja od strane Kurtijevih specijalaca, kao i etnički motivisani napadi koji nikada nisu rasvetljeni. U svim tim sličajevima, od ranjavanja Stefana i Miloša u Štrpcu, Miljana Delevića na Bistričkom mostu, preko prebijanja mladića u Leposaviću, po pravili su žrtve Srbi. Dakle, teško je predvideti razvoj događaja ali je činjenica da bezbednosne prilike najviše zavise od poruke koju međunarodni predstavnici šalju režimu Aljbina Kurtija. Njihova je odgovornost da se Kurtiju jasno kaže da je nasilje neprihvatljivo, da se neće tolerisati i da će njegov režim snositi posledice u slučaju da se nastavi sa progonom srpskog naroda. Jer u njegovu svest i odgovornost ne verujemo.
Priština ne preza od pretnji nasiljem. Podseća li vas ovo na situaciju uoči 17. marta pre 19 godina?
Imam 36 godina i koliko pamtim uvek kada su se dešavali ili najavljivali neki pregovori, sastanci, dolasci visokih predstavnika na Kosovo i Metohiju volšebno bi se dešavali incidenti, napadi, progon Srba. Prosto je to matrica kojom se stvara neka “nova realnost” u kojoj se nasilje koristi kao sredstvo za rešavanje političkih pitanja.
Ipak, stvari su za razliku od 2004. godine neuporedivo drugačije, ne toliko u Prištini već u Beogradu. Na čelu Srbije je danas Aleksandar Vučić, državnik i čovek od reči koji je više puta javno rekao da neće dozvoliti progon i proterivanje srpskog naroda. To je naša najveća zaštita i garancija našeg opstanka. Nema sumnje da neki tamni krugovi u Prištini sanjaju o konačnom rešavanju problema Srba, to jest kako da proteraju preostale Srbe. Deluje kao da u situaciji kada međunarodni predstavnici i ukažu na probleme našeg naroda neki u Prištini to ne shvataju kao poziv da promene svoje ponašanje, već na način da ako nema Srba nema ni problema.
Кfor kaže da neće toleristi nasilje. Mogu li Srbi da računaju da misiju NATO, odnosno Кfor?
Nema sumnje da primarnu odgovornost za mir i sigurnost svih građana snose Kfor i Euleks čiji je mandat da obezbede i očuvaju mir na Kosovu i Metohiji. Nažalost naša iskustva iz prošlosti, pre svega kada govorimo o pogromu 2004. godine su još uvek sveža i to će kao i sećanje na zločine na reci Bistrici, u Starom Gracku, Livadicama, ostati mrlja na obrazu međunarodne zajednice.
Ipak ponavljam, naša najveća zaštita i garancija našeg opstanka je reč predsednika Aleksandra Vučića da neće dozvoliti progon srpskog naroda, što čini razliku u odnosu ma 2004. godinu kada je tadašnje rukovodstvo a sada lideri opozicije, nemo gledali kako gori sve srpsko na Kosovu i Metohiji.
Autor:
