Samoproglašeni kosovski predsednik Hašim Tači imao je proteklih nedelja nekoliko izliva nezadovoljstva prema zapadnim zaštitnicima Kosova, navodi AFP u svojoj analizi, a analitičari za francusku agenciju ocenjuju da bi to moglo da ima veze sa predstojećim optužnicama Suda za ratne zločine bivše OVK.

Francuska agencija podseća da je u Hagu uspostavljen Specijalni sud za zločine OVK, koji finansira Evropska unija, a koji je nadležan da sudi za zločine koje su počinili visoki pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova u sukobu sa snagama bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića od 1998. do 1999. godine.

Kraj političke karijere

- Međutim, Tači, koji je bio politički lider OVK tokom sukoba, kaže da Kosovo nije dobilo ništa što mu je obećano, kao što su putovanja bez viza u EU, u zamenu za usvajanje specijalnog zakona kojim se odobrava taj sud - ističe AFP uz napomenu da su američki i evropski zvaničnici u Prištini na Tačijeve kritike odgovorili poricanjem bilo kakve pogodbe u vezi sa uspostavljanjem Suda.

U tekstu se podseća da je Tači u oktobru rekao da je "Kosovo održalo svoju reč, a međunarodna zajednica nije", te da je to izjavio prilikom predstavljanja istraživanja koje pokazuje da većina kosovskih Albanaca Specijalni sud smatra nepravednim i da ih je više od polovine spremno da protestuje ukoliko borci OVK budu optuženi.

- Prve optužnice bi mogle da budu podignute do kraja godine, a mnogi pretpostavljaju da će Tači biti među onima koji će se na toj listi pojaviti - navodi AFP u svom izveštaju iz Prištine.

U tekstu se, takođe, navodi da je Sud formiran na osnovu izveštaja Saveta Evrope iz 2011. godine, u kojem je Tači optužen da je bio na čelu "mreže u mafijaškom stilu", koja je organizovala kidnapovanje i nestanak oko 500 civila, većinom Srba, ali da Tači te optužbe odbacuje tvrdeći da "nema šta da krije".

Međutim, ukazuje francuska agencija, istaknuti komentator i Tačijev kritičar Veton Suroi napisao je u tekstu za list "Koha ditore" da bi nedavni Tačijevi komentari mogli da budu znak da se "čuje često teško disanje Suda".

Beljulj Bećaj, profesor političkih nauka, rekao je za AFP da kosovski predsednik "ima za cilj da destabilizuje situaciju kako bi spasao živu glavu" od Suda za ratne zločine.

Istovremeno, Šćipe Pantine iz glavnog opozicionog pokreta Samoopredeljenje kaže da Tačijeve optužbe da međunarodna zajednica nije ispunila nijedno od obećanja datih Kosovu, pokazuju kako "prljave igre koje je on do sada igrao" počinju da mu se obijaju o glavu.

Sa druge strane, Bekim Čolaku, jedan od bliskih Tačijevih saradnika, odbacuje nagoveštaj da Tači okreće leđa Evropi i tvrdi da je Tači "bez sumnje 'najproevropskiji' šef države na Zapadnom Balkanu, a i šire".

Tači i Haradinaj izazivaju krizu

Čolaku, međutim, ističe, da je Kosovu potreban "tretman jednak onom koji imaju njegovi susedi" i da "sve dok to ne bude slučaj, predsednik ne može da aplaudira onima koji ostavljaju Kosovo izolovanim".

AFP primećuje da su mnogi kosovski lideri bivši borci OVK i da su oni, kako bi zadržali svoj posustali uticaj na vlasti, udružili snage na izborima u junu iza Ramuša Haradinaja, koji je sada premijer, i predsednika parlamenta Kadrija Veseljija.

Politički analitičar Ramuš Tahiri kaže da "oni kontrolišu ključne državne mehanizme i da postoje signali da nameravaju da se brane tako što će izazvati krizu".

- Njihove stranke bi mogle da pokušaju da izazovu nezadovoljstvo - kaže na tu temu bezbednosni ekspert Ljuljzim Peči, koji upozorava da bi bilo kakav pokušaj "igranja na kartu destabilizacije kako bi se odložio rad Suda" mogao negativno da se odrazi na Kosovo, "ostavljajući ga u izolaciji i čak pod sankcijama".

Drugi pak upozoravaju da kosovski građani nemaju izbora nego da se pripreme za optužnice, koje bi mogle da budu izdate u bilo kojem trenutku, a u tom duhu profesor krivičnog prava Ismet Salihu ukazuje da „povratka nazad - nema", zaključuje francuska agencija.