"Miki je bio sa Dritanom na kafi, on je tu malo liberalniji, a ja sam više obazriv.

Da li bih ja to uradio, ne bih.

Mi smo formirali pokret „Evropa Sad“ koji je partija centra, sa uvažavanjem svih raznolikosti našeg društva.

Nije tipični Crnogorac toliko religiozan kada je reč o praktikovanju vere. Ja sam se recimo prvi put pomolio za stolom kad sam otišao u Ameriku 2007, sa 20 godina.

Mi smo formirali pokret „Evropa Sad“ koji je partija centra, sa uvažavanjem svih raznolikosti našeg društva.

Ne postoji Crnogorac koji nema snažan osećaj prema velikoj Jugoslaviji. Moj deda je oslobađao tu zemlju, bio je istaknuti partizan. Njegov otac je kao šesnaestogodošnjak učestvovao u Mojkovačkoj bici. Oni su bili bogata porodica sa dosta zemlje. Svi su listom pošli u partizane 1941. Pradeda je poginuo braneći Podgoricu, jedan sin je stradao na Sremskom frontu. Moj deda je pretekao rat, ali je posle završio na Golom otoku.

Glasao sam za nezavisnost Crne Gore 2006.

I nikad nisam mogao da zamislim da će Crna Gora da se pravi na nekoj snažnoj antisrpskoj tezi kao što je to bio slučaj u prethodnim godinama.

Stao sam na čelo naše liste za Podgoricu i ostvarili smo izuzetan rezultat.

Trenutno sam usmeren na Podgoricu, ali stvari su promenljive. Nisam politički autističan da neću reagovati ako to bude traženo od mene."