Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti bezrezervno podržava posvećenost novoizabrane Vlade Republike Srbije očuvanju i preporodu sela Srbije, a ponovni izbor Milana Krkobabića za ministra za brigu o selu ocenjuje kao očekivani i sasvim primeren.
- Decenijama ukazujemo na pražnjenje i propadanje sela, kao i na činjenicu da su pogranična i brdskoplaninska područja veoma značajna sa ekonomskog, populacionog, a posebno geostrateškog i bezbednosnog stanovišta zemlje. Nažalost, svi naši napori ostajali su „mrtvo slovo na papiru“. Tako je bilo do 2017. godine kada o ovim, za državu i naciju izuzetno bitnim pitanjima, postižemo punu saglasnost s ministrom Krkobabićem. Početak te partnerske saradnje je upravo bazični, sada već nezaobilazni, program „500 zadruga za 500 sela“. Tako se dogodilo da država Srbija, uz uvažavanje nauke, prvi put posle Drugog svetskog rata poziva seljane da ostanu na ognjištima svojih predaka , a da neki iz grada pređu da žive i rade na selu - ističe se u saopštenju akademika Dragan Škorića, predsednika Akademijskog odbora za selo SANU i dodaje:
- U partnerskoj saradnji s Kabinetom za regionalni razvoj na čijem je čelu bio pomenuti ministar, 2019. godine formirali smo Nacionalni tim za preporod sela Srbije, koji čini 80 vrhunskih stručnjaka različitih nacionalnosti, veroispovesti i političkih opredeljenja. Tu saradnju je predsednik SANU akademik Vladimir Kostić ocenio kao prihvatljiv obrazac za saradnju države i Akademije. Samo za godinu dana 45 članova tog tima je sačinilo Nacionalni program za preporod sela Srbije – kapitalni dokument koji je temelj za stvaranje Strategije o selu.
U saopštenju se navodi da njihova saradnja sa Ministarstvom za brigu o selu i ministrom Krkobabićem nije samo deklarativna.
- Prvi put Akademijski odbor za selo SANU je u prilici da pozitivno menja stvarnost u selima Srbije. Rezultati Ministarstva za brigu o selu su partnersko delo i Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i našeg Odbora - stoji u saopštenju i dodaje:
- Programom revitalizacije zadrugarstva, čime stvaramo uslove za sigurnu egzistenciju na selu, uspeli smo da vratimo poverenje u udruživanje. Dok se do 2017. godine gasilo na desetine zadruga godišnje, taj negativan proces pretvorili smo u suštu suprotnost. Za četiri godine osnovano je više od 1100 zadruga, od kojih je 207 dobilo podsticajna sredstva za tehnološki razvoj. U selima Srbije useljeno je više od 1100 kuća sa okućnicom. U njima sada živi blizu 2.000 mladih ljudi čija je prosečna „starost“ svega 29,8 godina. Sa sobom su poveli 880 dece. Eto budućnosti sela! Vodili smo računa i o mobilnosti seljana: za dve godine dodeljeno je 35 minibuseva za besplatan prevoz meštana u 850 sela. Mislili smo i na očuvanje kulturne tradicije. „Miholjski susreti sela“ prošle i ove godine okupili su kulturno-umetničkim i sportskim programima oko 250.000 izvođača, takmičara i posetilaca. Za sledeću godinu najavljen je program podsticaja pokretanja privrednih aktivnosti u selima Srbije – starih i novih zanata, seoskog turizma, kao i rekonstrukcija domova kulture.
Kako je rečeno u saopštenju, to su rezultati i Ministarstva za brigu o selu i Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i Akademijskog odbora za selo SANU, kojima se mi ponosimo i ocenjujemo da predstavljaju istorijski iskorak u očuvanju naših sela.
- Zbog svega toga ministar Milan Krkobabić ima našu punu podršku ali, pre svega, i našu čvrstu rešenost da zajedno istrajemo u istorijski važnoj misiji preporoda sela Srbije – ističe akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU.
